Bodljikavo prase

Страна &

БОДЉИКАОО ПРАСЕ

Број 41 1

ДЕСИЛО СЕ... Вајни студенти Чувени проналазач зракова коЈи су се по њему назвали, физичар Вилхелд Конрад Рентген морао је једног дана на свом придавању да констатуЈе да му слушаоци нису ни мало пажљипи. Неки су спавали, други су се забављали, а врло мали број је слушао. Тада он рече: — Кад би господа која св забављају правила исто тако мало буке као господа која спавају, то би било сигурно врло пријатно господи која слушају. Добра хартија Јохан Брамс, познати композитор песама и Барнард Шолц били су још из младости блиски пријатељи, и то пријатељство је трајало и доцније када је Брамс претекао у слави Шолца. Једном приликом, када је Брамс био у Франкфурту на Мајни, посетио је пријатеља. Шолц је показао великом уметнику један трио који је тек компоновао, и молио га за оцену. Брамс пажљиво прегледа партитуру, узе последњи лист, — протрља између палца и кажипрста и запита задовољно се смешеКи: — Кажи ми, Бернарде, одакле ти овако лепа хартија за ноте?

По чијем рачуну Учитељ: Неко је рођен 1890 године. Колико му је сада година. Реци ти, Милане? Ученик: Сада му је тридесет година. Учитељ: По чијем рачуну, нвсреКниче? Ученик: По рачуну моје тегхе. Она је рођена 1890 године и вели да јој је сада тридесет година. Лазориисне &еапи Без обзира на то како се комад »Састанак код Соломонских Острва« допао публици на лрвој претстави, приређена је 24-ог августа реприза овога комада у Пацифичком позоришту. Приређивачи су, као и први пут, постигли огроман успех, захваљујуКи одличној режији комада. Трагикомедија »Московска конференција«, која је приказана само ужим и вишим круговима, неке се приказивати и на претставама за народ. Критика сматра да је комад исувише реалистичан, па би направио рђав утисак на гледаоце. ПутујуКа трупа »Тимошенко« приказаКе негде на Југоистоку први чин комада »Пут око свега« од Бранислава НушиКа. Сам Тимошенко играКе »човека с иогом«. КоААедија »Други фронт« биКе отсада давана само за децу, пошто се показало да одрасли не-

Репортажа малог Перице.^ — у слици и речи г Чллм.(Х, ЛМУШШААО јшал, ЉО^уО-јслллз —, а 4<х<%сим<' ОСС-ћјсс' ^ллудилЈг^ I (Хои^ллл су; ^л С^О-Јлиси ЛА^^МЈССМ,. ^Ј\, о-^осу 7* ц&е^-<ХлллрЉ^и*>' ч&Се^. келмсИо- "илал&с- о,— —АлЈОМРС. <ПА ЛОАГАОа _ К- П±Ј>.

Утх* Јиц^лллЈл^ и/пл^сС*1ЛЛ-ССЛЛ*4р ^ЛоЦ^л^, ПллЛЛ' Нјзлалсс _ бцлАалоси#, кси^скЈ. ЛЛл^Ј\ЛЛ<-<Х^ ЛЛАЛ^ 144? ело Ч.

*ф>&лл> Саи^! л лАУЛМ~ 'рлллихлл^. Ј "^{^ЛООСе^Ј^Л^СЈНлА-их^-

__ -с оилл* |<г си<уО!*ил. -х^ссссо /ЛЛјССШ^ ,

*\л/*^1лмлл СОис %-сз^ а&сг

'*Ллл~ ^мл^оо^Сс 5схллл^ *ил^хл^ 1^, -УЛЈ^. Лххпл^у ЉилллЈ^ <3^ц-<? иј^сунз сс^

Из централе за хениске производе Обавештење. — Овим се обавештава Черчил да Централа за хемиске производе не располаже толиком количином сапуна и сапунског прашка, колико му је потребно да би се опрао од срамоте и свакодневне бруке.

мају разумевања за ову врсту комада. Чак је примеНено да је овај комад опасан за одраспе, пошто се једном гледаоцу за ереме претставе одвезао пупак од силнога смеха.

— Пронашао сам начмн како да се обогатим у року од пет дана! — Колико година роби|е!

ИЗ ДИРЕКЦИ1Е ЗА СНАБДЕВАЊ2

Пажња. — Великој Британији је забрањено било какво снзбдввање у колонијалној радњи »Европа«. , Издавање гриза. — Позивл се Џор Бул да поди.-ме следов1н»а гриза за своју неискусну и глаЗачку децу, малоЈ -етне мале н<јроде. ЈЕДНА ИСТИНА Више ноге зебу Што је краће ^ебе А што ти је жена лепша С тим горе по тебе.

...НЕКАДА. •, ПоГрешна жеља Адела Сандрок. позната филм« ска глумица, седи у гардероби. На реду је шминкање, које трз* је цео сат. Она седи мирно пред великим огледалом и посматра сваки покрет бечког мајстора шминке. Овај би хтео да будв оригиналан и за време шминкања добаци: — Наш нови бечки пудер под« младике вас за десет година, милостива госпођо. Адела га погледа испод ока И љутито му добаци: — Мислите ли ви, да ми је то потребно...? Жирарди и цар Александар Жирарди био ј* позван на кафу код Катаринв Шрат, кад се изненада појзаи цар Фрања Јосип. Жирарди се приметно узнемири, али .-а мокарх да 5и га оку« ражио, упита зе.што је тако нервозан. — Величанство? одгоиори Жирарди. Пијте ви једанпут са ца« рем кафу па Ку да Вас питам.

ИЗ ШКОЛЕ Нзегов одговор Неки старији учитељ започе на једној клупи у парку с једнидл малишаном овакав разговор: — Идеш ли у школу? — Идем, сваки дан. — Колико ти је година? — Седам. — А ја имам педесет година и још увек идем у школу. Погсн ди, шта сам ја? — »Страшно глуп«, одговори шврћа. жж — Кгкв је, сине, у школи? Је си ли се снашао? — Дивно је, тата. Додуше још не умем да дубим на глави а аа се не одупрем ногама о зид, али се надам да Ку идуће недеље и то научити.„ нок На часу историЈе, у једном вишем разреду женске гимназије, / наставник пита: — Која од вас може да ми каже, ко је био најбољи освајач у Средњем веку? — Дон Жуан...

Како напредује ваш син са свирањем на виолини? — Врло добро Сад већ можемо да разликујемо кад свира, а кад штимује виолину.