Bodljikavo prase

Вре) 4ј

БОДЉИКАРО ПРАСЕ

Страна 7

// 0* €> ($- 0> ^ ^ ^

Индији №е хтеде да узмеш медецину Крчпса Отровиа скорпи|а сад од муке пипсл На супрот, пажној, туђо) пропаганди' На ноге се диже и твој вођа Ганди Јер |е мудар старац оценио згоду Да теби, пасторки, донесе слободу. Британској флоти Вуго си се целим шепурила светом И плашила слабе, ко мечку с решетом А сада те неста, као магле прамен Подморнице свуда бнЈу ситан камен За тебе престаЈе данас свака фора Сад почиваш мирно, негде на дну мора. Белој ку1=1И Тебе зову белом, ал' црна ти дела За кречење зато ти си сасвим зрела. Све што год понудиш љуто је ил' грко Окречит ти треба црно или мрко ИсториЈа ћо ти право место дат' иБелв кућаа беше светски Херострат. „ДРУГОМЕ ФРОНТУ" Ти си Једно чудо и направа вража Ил' си само машта, ил' шарена лажа За сезону ову у моди играчка Али тешко оном ко се о те чачка Са стаклом се бетон не може да цопа То цео свет виде код ДиЈепа. РУЗВЕЛТУ Кз европске беде, ти си хтео плода На кров сиромашних, ти угарак бацч Ал' дошло Је време, сви говоре знацч Да тебо однесе замућена вода Узалуд се џапаш, кујеш други план Свршено Је с' тобом, свиће нови дзи.

Г — А у којем Је стилу сазидао вилу г. Мика1 I — То вам не знам казати. Али знам да |е до последње цигле сазидана на вересију. — Аха1 Значи, пумпеански стил.

— Јесте ли задовољни своЈим новим сатом! — Не могу да се жалим, само би требало Још позади на по клопцу да стоЈи: »пре употребе снажно протрести!«

КАД СЕ СВАЋАЈУ БРИЦА И ШУЦА...

— Како Је било у школи, Перице) — Добро тата. Учитељ каже да би затворио школу када би сви ђ<ци били као ја.

КупуЈем куку на три спрата у господском крају Боограда, али да буде у стилу Луја XVI кго што ми |а и трпезарија. За цену лако ћемо. Пла^ам у готову. За адресу обратити се Јованчету, баштовану Велики Мокри луг крај Београда. Пажња БеограђакимаЈ Ичдајем краву музару у закуп која даје обично 10 литара млека дневно, али ако је човек вешт, може, помо^у водовода, да истера и 20 литара. Питати млекара Владу у Железнику. Купујем две сребрне лисице за моју особу, од фине госпоје у Београду. Шта кошта плаћам као Народна банка. Понуде на Дару, сељанку из Барајева. Тражимо храбре тр"пе за одбрану кавкаског петролеја. Првенствено имају Енглези. Писмене понуде на Ворошилова у Тифлису« У ШТАМПАРШИ

Са нгвиник

Г — Он |е сангвиник. ■— Ама ниЈе могуће! А тако до-бро говори српски.

Ч Пумпеански стил

Ми смо некад вили атрарна звмља а то смо и дгшас, али је једно време код нас цветала индустрија обећања и демагогије која је неколико фамилија обогатила али је хиљаде и хи• љаде довела до просјачког штапа а што је најгоре све већи је број оних, који хоАе хлеба бсз мотике. Све је ударило у посредовање и интервенције а иико није хтео нешто да ради па није чудо што код нас свако води политику. За ту радњу не треба пи квалификаиије ни капитал само се човек залепи или како се стручно каже зафпастерише за неку котерију или странку, ухвати неко виме и нузе. Е, али сад су сва вимена и славине прес■/шили и свако мора да засуче ру ■ каве и нешто ради. Они, који су у невољи, раде да све пршти али они код којих се из ове „чндустриалске епохе" неииго замлело, настављају посао у свој)]

■ кФМрица режији, на ситно. Они праве разне прогнозе, знају вести из „прве руке" и главни им је посао да шире новости. На квалитет робе се не гледа, — зажчп ]е да Је нова — бар по боји ништа се њих не тиче што је тај њихов трговачки по:ао јалов и што од њега други ииају штете... Важно је само то да онп задовоље своје навике и свој навијачки укус. Да ли је го озбинљо и корисно, да ли <о илјз смисла такви трговци ничац ие размишљају. Али и тој трговини дошао је црни петак. Почео на■ род да ради и гледа :вој по;ао и иовости га више не интесесују. Зато ]е број лиферана^а сеизација преполовљен и ти којп сс ]ош баве овим послом чду погружено и забринуто улипом Виде и они да мора да се иења професија. Мора, богами/.«. ЏИЛЕ

^ХЈ1МХЛША>а ... ...човека који „бије жицу"

пошта

Пери — Панчево. — Пиши и не брини. Рукописе не штампамо или бацамо. Лепом Драгом — Београд. ВеЈпина Ваших обожаватељки је заљубљена у Вашу робу а не у Вас. Зато спуштајте дурбин. 1'ани — /'сдиње. — И нама изгледа да је ВашоЈ »лепоти« и »салон« одцвонило. Јелкици. — Кочаг иде на' воду док се не разбије, Би?шем политичару. — Ш <Јљемо Вам шлагер: »Ала наше за кратко бејаше«. Филантропу — Ниш. — Ми Вас разумемо. НаЈтеже је трошити »мучно« стечену готовину. »Патриоти« — Београд. — Незахвалан је народ. Сад Вас нико не слуша и не ферма и пко сте за годину дана раширили бар 2С0 вести и прогноза.

МАЛИ ОГЛАСИ

— Хтео бих да ми отштампате листе питања. — Онда, молим вас, испуните једну листу питгња.

Перица: — Да ли сам ја збиља рођен у децембру! Мама: — Сигурно дете моЈе. Перица: — Али мама, тада су роде Још у Африци! а»,.

Каплар обЈашњава регрутима шта је то дисциплина. После доста дугог објашњавања сви регрути изјаве да већ све знаЈу, — у томе наиђе наредник, та првог на кога наиђе упита? — Шта је дисциплина? ВоЈник без дугог размишљања одговори: — Дисциплина... дисципдина је војничка врлина кад нас каплар одведе у врбак па он ларма, а ми дремамоЈ

Шта је дисциплина?