Bodljikavo prase

Страна 6

БОДЉИКАОО ПРАСЕ

Број 42

1 Лам мали

/ 3><Х\ЛлиШлЛ>(1 •

... корпорациЈу

г ~п гУоаив м*ца" К ОРП I

Мнзантгоп — Џугашвили Кога да љубим, кога да волим! Због несрећс своје мрзим се сам. Свуда само срам, порази и беда... Ја само за патњу знам.

Веровао сам им неиад давно... Вапио да други фронт отворе.. И обећаше ми. иао сигурно Они, се, веле, и сад за мене боре... — Ал, ту скоро иод Диепа Показали су вредност праву.. Леп им дочек спремише... Натераше им у кости страву.. — И сада... чему да се надам.. Видим да морам стално да страдам. Себи сам остављен... потпуно сам... Ја, који само за патњу знам... Ах, мрзим, ... мрзим све!

Ђаџшка&а кааерија

^ У ратнии и изузетним приликама као што су данас, два артикла имају огромну прођу. То су: љубав и лаж! Не треба да нас иуди што ова два артикла иду заједно. То су не само прве комшије већ и сродници коЈи се у животу често замењују. Још мање изненађуЈе што се много троше: потребни су а у њима се не осеЛа оскудица па зато нису рационирани. Чуди нас само то, што се оба ова артикла шверцују иако је копувина слободна. Где се окренеш, видиш шверцовану љубав или шверцоваНу лаж. Нема, данас, куће која је без једног или другог а најчешће се појављују комбиновани, у виду лажне љубави. Муж оставио жену и отишао другоЈ или обратно. Дешава се и дупло везано: да мужеви замене жене, односно жене промене иужеве. То су ређс појаве а врло Је често љубав подељена на акције, као, Боже ми опрости, у акционарском друштву. Једна жена, а више љубавника. До душе, ту се, ножда, не радн само о љубави веЛ и о рачуну, пошто данас Један муж није у стању да издржава жену, већ мора неколико њих да оснуЈу потрошачко набављачку задругу. Што се тиче лажи, она се даје без обланде пошто Је сладуњава. Она се најчешће манифестује у виду лажне кукњаве и пренемагања, пошто је то најбоље сретство за прикривање себичњаштва. Често се сервира у виду љубави према ближњем. Ту је потрошња највећа, Јер треба каиуфлирати своју ситуацију и приказати се дотичном као душа од човека, зато је потребно утрошити велику количину лажи. И, богами, ту се не штеди. Ова врста лажи троши се на вагоне н то свуда. То Је општа духовна храна, која је јевтина и врло хранљива. Трећа врста лажи јесу „новости". То је демпинг ро-

Добротворне сврхе — А у каква с.рхв данас прикупљате прилогв, госпођице? — Приређујемо добротворни концерт да покријемо дефицит од прошлог добротворног концерта, који смо приредили да бисмо покрили дефицит од претпрошлог. Глввни уредник: Тоодор ДокиК. Власник и издавач „Просветна аајсдница" а. д. Телефон редлкцијо: 25-681. Штампа: Штампарија „Ј1УЧ".

ба која се свуда продаЈе, управо дели бесплатно чак и онима који је не желе. Она се просто натура и то у тако великим количинама да се потроџ1ачкоЈ публцци смучи. Ал опет, из навике, сви је узинају и мезетишу иако су готово сви покварили стомак од ове бофл робе и само штуцају и подригују. Што је најгоре, од катара црева не лечи Врњачка вода ве А се морају узети много Јача сретства... ЦИЛЕ

Лаж'/ кау каж'/... т- Ал, што сам се дивно провео код Мике, е, то је за причу...

Све се мислим да вас позовем да дођете мало до иас, али... — То мени не може нико да пребаци, ја сам човек од речи... — Где си бре ти јуче, цео дан сам те чекао, а ти... — Морам да вам признам, ова вам хаљина дивно стоји, просто I циозна леди се ипак увукла.

иути&и Иинеш

Видећи да је воља кинеског народа за борбу против Јапаиа сасвим охладнела и да се све ви ше сједињује са великоазцЈСКим покретом против саме Енглеске, Енглези улажу сада краЈње напоре да бар ономе малом делу Кинеза који стицајем ратних прилика, не може да напусте Лондон, прикажу себе као праве заштитнике и пријатеље. Али пошто су у очима Кинеза већ одавно прокоцкали свој углед, енглески лордови, министри и војсковође не залазе више на друштвене скупове кинеске колоније у Лондону — већ то чине њихове жене, разне леди, викон гесе и друге угледне и уображене претст.внице највиших кругова. Кипези пак, ма да најмање же1е ове учестале посете и празнб моидел:ка преклапања, примају их ипак — јер у питању су жене; а према освештеној кинеској традицији пред женским к при има човек мора увек остати триељив, достојанствен и учтив. Ту скоро била је интимна свечаност Кинеза. Присуство Енглеза беше искључено. Једна кзпри-

вас подмлађује.

По обичају, гошћа је, иако

Репсртажа малог Пернце — У СЛИЦИ И РЕЧИ —

-и, <?с и^Љ-ил^сл, Ј\лл> је. ^ ,,5х>а 5-иузсс, -&сС> ллХо- <5~<л^љсС, СкХфНЛС КХ- <&Л/Х1, ЛоСЛС ј СХ» • • •

с ци**ое>' Ссссиихх, . •А л/иссли^м, <%а. ксиких, нх^ ■1&уКлл, -тиихсс, сс.

О.

С"ОЉ&Р&С, (ЛгДЈИЛ- - М, сск, лк>(гал_ СИрл^исилЛл^х -ссо~у<-а-е«Л'и УСа. - СОсо ЧЈСС- "сси^и^Јо..

</1, ЈШ&лосС. -се. 'Сусс Ј\ЛХ>ЊОС ХЛАјЛЛЛ^ <3<СЧ~С <СЧ^СЛЛ^ с^а, <5<л^ КлуР1л%. с/и/М^. <ЛУ&- ЛАЛЗ-Л*^ ^Ллллллл*АЛЛ^и^- ОЛССС, ^О-О^ОС, -С -ГССТиЛа&.ЛЛсО-' \Сси%. -<мзг-б- сигинл^ гихлос о+их, <Госгл/^г^АЈСС^сиЛлХ, Љ*Ј>ЉиХ(. -СЈ\ЛАЛЛЛ.*и>' /

Ј\Ал>^С> /

незвана, задржана и на вечери, при којој је служена оригиналним кчнеским јелима и пићима, уз националну кинеску музику, која јој је била потпуно туђа и несхватљива. Али оно што ј "е нарочито падало у очи били су мушкарци, који су већином спадали у ред кинеске аристокрације и који су се понашали према њој са таквим поштовањем а уважавањем да су далеко превазишли енглеске појмоџе учтивости. Леди је била усхићена гом пажњом. Њен сусед за столом био је млад, школован и веома љубазан Кинез. Они су дуго разговарали на енглеском о многим стварима па су случајно прешли на разговор о годинама људи и жена. — За мене би на пример рекла је леди било веома тешко да се снађем у годинама Кинеза и Кинескин?а. Кажите ми, молим вас, да ли се то исто дешава и зама кад видите Енглеза. Кинез се љубазно насмеши и настави да и даље посматра даму са пуно поштовања. — Ви ћутите? Бојите се да одговорите. Да бих вам олакшала одговор — просто ћу вам рећи колико је мени година. Иначе ни једном Европљанину то не бих рекла.' Дакле ја имам тридесет и шест година. А колико сте ви мислии. На њено изненађење Кинез је широко отворио очи и почео да се смеје на глас. — Добро, добро, немоЈ'те изигравати изненађење. Ви и ваши земљаци претерујете са том взшом учтивошћу. Кажите ми слободно, отворено. Но, тридесет?, Двадесет шест? Двадесет??? Кинез је на свом лицу показао право запрепашћење. — Али... Леди... прошапутао је он. Моје је чврсто убеђење да ви имате бар педесет пет до педесет и осам година. Толико сте ви мудра, образована, васпитана и паметн^/жена. Као казан хладне воде да јој се одједном сручио на главу, Леди је заћутала. Њени лажни зуби гризли су бледе усне а лаКираии нокти се забадали чврсто у дланове. После мучне и дуге паузе она јетко додаде: — Значи: држећи се тога мерила ваши су ми земљаци доделили и оно почасно место у врх стола, за време вечере... Ах каква забуна и грешка! — У том случају нема никакве грешке, миледи! одговорио је учтиво Кинез. Места при свечаностима код нас се додељује према старости предака дотичне особе. — Ето сад. Од куд ви можете знати кад су живели моји прет-< ци? — Како да не. Бог ј 'е на послетку створио људе. Али пре њих он је створио флору и фауну. — Сад тек ништа не разумем. — Како да ме не разумеге. Па баш ваши англосаксонски највећи научници тврде да ви водите порекло од мајмуна. Прича се да се Енглези и Енглескиње у последње време све ређе и ређе поЈ 'ављуЈ 'у у кине« ском кварту Лондош