Bodljikavo prase

Врој 43

Б.ОДЉИНАВО ПРАСЕ

Страна 3

НЕДЕЉА, 27 СЕПТЕМБРА Жали ми се један рођак на сина: — Знаш, ја сам оснивач једиог вепиког клуба ц пре 25 го: дина био сам познат футбалер, и од сина направио спортисту и, наравно, уписао га у мој клуб. Убрзо се истакао као играч и таман се ја спремио да се похвалим како је мој син наставио спортску традицију моје куће, када се исписа из нашег клуба и оде у противнички. Хтео сам да побесним од гњева, па га призовем и строго му наредим да пређе у мој клуб, а ОН МИ мирно ОДГ0ВОРИ V — НИкад, брате Нисам ја луд да играм џабе. бвде имам увек џе• парац а тамо код вас сами су „лихтери"... ПОНЕДЕЉАК, 28 СЕПТЕМБРА Сви планови су добри — на папиру, па тако и план Београда. Али једно је план, а друго је пракса. Тражио сам улицу поп Ташка и по плану сам пописао улице кроз које треба проћи. Пошао сам са женом и сишао са трамваја. Прошли смо неколико улица, све по плану, па онда су нас упутили пролазници неком стазом кроз кукуруз. То је било ван плана, јер на њему улица иде без кукуруза и пољана. Пошто смо скоро један сат ишли још -неким сеоским путевима, кроз неке пољане, засађене цвећем и купусом, па преко неког потока стигли смо до поп Ташкове улице. — Е, мој поп Ташко, ти ћеш бити крив, ако будући план Београда носи назив: план града и села Београда. УТОРАК, 29 СЕПТЕМБРА Данас је већ обична појава да вас и у Београду буде певци. Живина се шепури по ббоградским становима и улицама и немојте се зачудити, ако једног дана видите како гуске пасу траву на Теразијама. Наједном су Београђани пОстали пасионирани

одгајивачи живине. Променили људи нарав, па то ти је. Али данас сам доживео сензацију. Недалеко од Теразија посетио сам пријатеља и чнм сам дошао он ме ухвати за руке, и рече сав усплахирен: — Ајде, да видиш нешто! Спустих се с њим у приземље па одосмо у башту и пријатељ ми указа прстом: — Пази, ј&си ли видео ово? Била је крмача са 5 малих прасади. СРЕДА, 30 СЕПТЕМБРА Јутрос сам освануо код једног пријатеља, доброг домаћина, у селу крај Београда. Нисам дуго био код њега, а како сам касно стигао, нисам ии загледао ништа, него се одмах стрпао у кревет. Јутрос ме пробудио лавеж пса. Тргао сам се и спазих мбг домаћина МиЛана са једном правом правцатом догом. МаХинално се обазрех по соби и видех да сам спавао у дивној спаваћој соби од лимуновог дрв&та. На први мах све ово ме збуни, а онда се прибрах и запитах: 0 — А, јели бре, Милане, шта ће теби сељаку ова дога? Он као да је очекивао оваквО питање шеретски добаци: — А шта ће вама, господи, јагањци, гуске и живине по Београду? — Ама то је друго, одговорих, али од кога си купио ову догу? — Трампио се у Београду са једним господином. Он мени догу, а ја њему јагње. Даље нисам хтео да се раСпитујем. Устадох и нагазих на један леп жанилски тепих. ЧЕТВРТАК, 1 ОКТОБРА Срео сам данас једног пријатеља, Живи на селу, има десетак хектара земље и сам је обрађује. У разговору поче да се јада: — Ето, Засејао сам доста кромпира и лука, али ме покрадоше комшије. — Па, шта ћеш сад? Запитах га. Лука ми нису оставили ни главице, па сам морао купити.

—- А од кога си купио? запитах га. — Па од комшија. опет, мој лук платио сам на селу по четрдесет динара килограм. Поштен неки комшилук. ПЕТАК, 2 ОКТОБРА Од како је Управа монопола одредила да жене могу стајати у реду за цигарете тек од четири сата, јест, да није толика гурњава, али није ни толико интересантно, по мишљењу неких. Данас један младић у реду до• баци: — Е, лепше онб беше када сам могао са девојком да чекам цигарете, бар је време брже прошло у причању. То је по оној пословици: не ваља са женама, а без жена још мање. СУБОТА, 3 ОКТОБРА Србо ме данас мој добар познаник, звани „шустер Аца". Добар мајстор у свОм послу, али много воли као и мнбги од нас, уосталом, да се „бави политиком". Почео он одмах да брка географију и да се саплиће, али говори као да ми даје лекције из географије. Прекинуо сам га и наметнуо му тему о ципелама и почео да га учим, како се пеНцетирају ципеле. Он се нервирао, али се, лола, присетио одмах и престао да прича о географији.

Зубни лекар: — Напред!

— Знате ово Је мо]е иаЈновиЈе дело, невидљив човек.

— Ако будеш добар цео дан добићеш јабуку. — Миелиш ли да Је Једна јабука довољна за цео дан.

КАД СЕ МОРА, СВИ ХОЋЕ.„ Пошто је издвта наредба да сви клубови морају учествовати на утакмицама за првенстао, напрасно су се слегле све зађевице и неспоразуми око подела прихода и место пређашње ларме настао је шапат... Вероватно од радости... ПОВУКАО НОГУ Од како је Глишовик, у евоје време, ударио ситан камен једном члану управе, прави спортисти су дигли главу и не трпе ђем. Сада су атлетичари иступили из Б. С. К. Песма вели: »А з* грехом, грех се ваља...« КОНКУРС Управни одбор масонехо-бољшевичке Олимпијаде раеписао је конкурс за једног тркача екстра класе, пошто су Мак-Артур, Ваеел, Тимошенко и други недовољно брзи (а и ван форме). Одзив на овај конкурс врло је слеб. УКИНУТА ДИСЦИПЛИНА Веслачко^пливачке утакмице које су под именом »Конвој« биле у моди код Англосаксонаца, сада су укинуте као опасне по живот и некорисне. Место тога уводи се пливање на греди, плутч и даски. За овај нови спорт Бпада врло велико интересовање.

Нове књиге

»Совјетско Хришћанство« филозофско дело миСтер Џонсона, кентербериског декана — које је направило велико откри^е у области религије и у коме он тврди да су сви становници Совјетске Уније хришкани. »Химера« — роман од Молотова. У роману аутор приказује љубав романтичарски расположеног средњошколца Џугашвила према песникињи Винстонки, која га је опчинила својим песмама... На крају, после пада и усхићења долази ипак велико разочарење. Роман је имао врло велики успех у Унији... Друг Харлекин — роман у стиху, у стилу ренесанских јунака, од В. Черчила. Главни јунак ро-

мана је Џугашвили, који евојим делима побуђује смех. »Будимо искрени« — филозофско дело из области Етике од Франклина Рузвелта — у коме он саветује људима да буду искрени. Изгледа да дело није имало неки нарочити успех... Језиви доживљај — приповетка једног Јенкија, настрадалог код Дијепа, са најубедљивијим мотом: >»То је био најјезивији доживљај у мом животу«. Целог свог живота не^у моћи да га заборавим... Милијарде на дну мора — роман од Доналда Нелсона, шефа за ратну производњу С. А. Д. са главном темом: подморнице су страх и трепет за нас.

Н А Ш Е...

Р,аџиа Љнџону. Преварама твој је обележен траг Ко год те је слушо — однео га враг Многе унесрећи твој снренски глас Сад се џабе мучиш, залуд ти је зов На будале твој је, још упућен лов Ал' и теби иде већ суђени час. ''рАЏ&љупиџма'' Ви „новости" увек све из „прве руке" Растурате разне. Не брину вас муке И невоље браће и народа свог! Сад пљуните једном и реците доста Стрпљења народног врло мало оста За работу штетну казниће вас Бог. Жџм&џ Ти преливаш стално из шупљег у празно А по поразима свет за тебе сазно Од бежања силног ти изгуби плундре Уморан од лажи, сад ти машт.а кенка И славни си ортак друга Тимошенка Сада спремаш прн>е за сибирске тундре.

СА АНТИКОМУШСТИЧКЕ ИЗЛОЖБЕ У врзином колу

— Знаш пи разлику између нас, грађевинских зидара и слободних зидара! — ???? — Разлика је у томе, што смо ми зидари, а они упрегли комунисте да руше.

...Б О Д ЉЕ „Аг&ињрима'' Од играчке ваше направи се плачка Па је крајње време да се стави тачка И бушкању вашем нека буде крај Ком код своје браће доста добро ниЈе ТаЈ нек' се у кућу као пуж забије Ил", нека сс сели у »црвени рај«.

БАЛАДА ЏџГаш&или Погледај ван где киша падз... Душа ми пуна патњи и јада, Јер моја војска страшно страда Пакао је код Стаљинграда... ♦ Ах, што нисам само даље!.. Што ми тај лажов помаћ не шаље! Чему те лажне и празне речи, Кад бол је сваког часа већи!.. ♦ Погледај ван где киша пада... Са њом одлази задња нада... А душом само страх владаМира, спокоја немам ја сада...