Bodljikavo prase

Страна 8

БОДЉИКАВО ПРАСБ

Бро] 47

ТЕТКА РОЈКА вспо&ара Пираму и Тизби. — Ви сте и за осуду и сажаљање. Модерни људи и — дете. Ал, тако ћете можда умилостивити родитеље. Малој, заљубљена срца. Мамица Вам не допушта да се дописујете а преко другарице не желите: стога је у Вашем срцу велика туга. — Мој савет је да је боље састати се, него давати од руке. Гордана, Ружица, Перка, Милка, Рада, Љубица и многе учснице трговачке академије — траже адресе богатих сеоских ђиљкоша из околине Београда. Потражите их сами, па ћете најбоље постићи циљ. Двема средњошколкама. Пошто сте ме молиле, износим ваше писмо до краја. „Волимо, школу као и све нзставнице, а највише госпођицу директорку, коју просто напросто обожавамо. Она је срце, душа наше школе, друг, сестра, све, једном речју"... Бре, бре, ала је то жица! Назови вереници. — Ви сте дивна девојка. Ухватили сте једног за гушу и приморали га да Вам обећа брак, и сада шетате и флертујете са другима. Тако му и треба, кад хоће, данас, да се жени... Необкчна девојка — Госпођице Мицо, будите моја жена! — Добро, али имам извесне услове. — Који су то услови? — Прво, моја мајка мора да стаиује с нама. — Бићу врло срекан. — Од стана могу само ја да имам засебан кључ. — У реду. — Даље, ви морате да престанете да се картате, дз пијете и да пушите. — Са највећим задовољством. — Дозволићете, дзље, да мграм бриџ. — Разуме се. — А сада запамтите добро, да никада нећу бити жена једног таквог шмокљана!

Светска гувернанта бр. 1

РУЗВЕЛТ: Иако сам стара, опет журно хитам Да и белу децу правилно васпитам Зато држим широм отворену касу Хоћу да усрећим сад и белу расу.

Мисли а жшсша Ако једној жени кажете да •» ма најлепше очи на свету, она ће вам одмах одговорити да ича и најлепша плећа.

Пријатељство мећу женама само ;'е примирје у рату. * Иако су мушкарци убеђени у слабост жена — нису иање њихови робови. * Ружноћа не постоји код женског пола; утврдило се да је жена која је сматрана за најр) жнију — нашла обожаваоца. * Понеко мисли да је жену притиснуо на срце док Је, међутчм, држи само на новчанику. * Данашње жене више нам не праштају наше грешке. Шта више оне нам не праштају ни своје сопствене. * Најбоље је код женског пољупца то — што тада мора да Нути. Женсна лира Седели су у парку те дивне вечери, Уживајућ' у звезданом сјају„ Руже и ваздух на љубав мирисаху... Била је најлепша вечер у мају. Грлећ је нежно, он је упита: „Закуни ми се, моја драга мала, Да у свом животу ти иикада Другом ниси припадала. Она се осмехну и рече: „Увек си био господар срца мог Никада нисам припадала другом; Кунем ти се животом — сина свог!

Поича о краљу ЂорЂу и његовим мииистрима

Живео једном један велики краљ који се звао Ђорђе. Он је становао на једном острву, владао многим страним народима и имао врло много ратних бродова и војника.

Тај је краљ имао (едног министра који се звао Черчил. И он је био велик, али само у лагању и уништавању вискија.

Али пошто је краљу и његовом министру било предобро на свету, постали су обесни, те су једном другом народу, који је мирно радио свој посао, објавили рат.

Тај је народ био млад н јак. Где год су се појавивили војници краља Ворђа, поражавао их је он до ногу и терао у море.

Подморнице и авиони смелог противника потопили су и многе ратне и трговачкв бродове краља Ђорђа.

На острву краља Борђа завладала је несташица животних немирница, па су краљ и његов министар морали да притегну каиш.

Упркос слабих еремена долазили су на острво у посету краљу Ђорђу многи страни краљеви и министри који су одмах код њега и остали, јер су услед рата, својом кривицом изгубили своје државе и сво(е нлводе.

Али посетиоцима је од дуготрајне незапослености постало досадно и почели су да се међусобно свађају. Да би их разведрио одлучи краљ да за њих приреди позоришну претставу на којој Ке и они сами моћи активно суделовати.

И краљеви гости су суделовали у извођењу комада. На своје главе ставише они круне, те се понашаху тако као да још имају земље којима владају и војска којима запоаедају.

Док је још та позоришна претстава трајала, прикључише се противнику краља Ђорђа два друга јак« народа. *

(Наставиће ееХ.