Bodljikavo prase

Страна 4

БОДЉИКАВО ПРЛСГ

БроГЛ

љчпи и нншц крпјевц

ЦРНЕ ИЛИ ПЛАВЕ

— Којв су жене гемперпментниЈе, црне млн ппке1 — То пнтаЈ Мнлкнцу, она је бипа м Једно м друго.

ПОМЕНИ Нашем миљенчету м штиНенику, добром и иикад ие прежаљеном носачу авиона »Кураџесу«

Жена, узгред иронађена

Неколико дана после свадбе, која је изненадила мноте људе, нађе се писац са својим пријатељима. Он мораде да прича. — Пре неколико месеци, б т« сам био удубљен у посао, кјд уће поштар. Нисам ни обратио пажњу на пошту, него сам наставио да радим. Пошту сам тек после подне узео У руке. Механички отворим писмо. Кратак садржај мало ме је изненадио и збунио. — Тн си зао дух! Твоја дрскост је све несноснија! Страшан си ти! Али да с« не би много у животу кајао, ја хоћу да се нађем с тобом. Доћи у шест сати у Градски парк — кафлну. Буди тачан! Ирена." — Зар ја зао дух? помислио сам. Ко је, уосталом та Ирена? Погледах коверат и опазих да пнсмо није мени било ни намен.ено, него неком господину Петру Симићу, који станује спрат ниже. Писмоноша је, без сумње, забуном донео туње писмо мени. даваКемо трогодишњи помен у'Цасмејао сам се. Познавао сам

станак у кафану Градског пар«а. Али како да нађем међу толиким девојкама Ирену? Међутим, знао сам, да овај ребус може да реши обер, наравно, у» добру напојницу. Тако је и <5ило. Приступио сам столу, за којим је била симпатична госпођица и рекох:

Скапа-Фло. ОжалошКен британски адмиралитет

Пријатељице I Разговарају две пријатељице о другој. — Мнца има дивну косу. Сигурно се брижљиво стара о њој. — Наравно. Свако је вече закључава у орман. — Моја жене ужаемо кашље. Дању још и може да се поднесе, али ноКу иемамо мира ни Ја ии она. — Па нешто мората да предузмете? — Сеакако. ОтпутоааКу иа пет дане у бању.

Скокнуја сам до Белиград да ми види пут капут и излсзнааја сам на сокаци да си парим очи сас тија убавиња и мпотин>а. Још у старо време се писувало да јс Белиград чувен або1 вашто имеше најубавс Геновеое и гушодавке ил како с'г викају: даме. Кршим се ја тако врат по корво и .чоиркам си на све стране кад ме ошину е очи једна трепетлика. Све се крши кад се оди. Као да ме уфатија грч у обе ноге. Салте сам се залепија на куде н>у и какој сенка сам ишеја по сокаџи. Дџ^омо до једно Коше а туј се направија шпалир какој

господина Симића, који је недавно узео собу у истој згради где и ја станујем, али он се ретко виђао. Није давао изгле! таквог заводника, који ће се у животу кајати због неке девоЈке. Није ми ништа преостало, него да сиђем доле и предам писмо правом адресанту. Било је пет сати. Али кад сам сишао у његов стан, он није био код куће. Његова станодавка рече да је СимиК отншао врло узбуђен, али куда је отишао, то она ниЈе знала да каже. Одлучио сам зато, да сам одем на заказани са-

— Долазим у место господнна Симића: Госпоћица је свз поцрвенила у лицу и рече љутито: — Тако! Најпре ме је прекљин>ао у писмима. И када сам напокон попустила и пристала, он шаље заступника! Али то је... И она настави да говори све ватреније, тако да нисам могао да дођем до речи. Она ми се допаде. Помислио сам: Ако је судбина њено писмо гурнула у моје руке, уместо у руке господина Симића, то онда мора да има и неког смисла. — Ми све знамо, добаци ми један од пријатеља. Ти си Ире-

ну уверио, да Ј 'е оваЈ господин Симић на њу заборавио. И тако си ти сам дошао до познанствз са овако лукавом девојком. Али морам ти рећи, да од теба то није било пристојно, и ако су у љубави сва оружЈа дозвољена. Тако сам ја заиста, дошао до познанства са мојом женом, од говори писац смешећи се. — Гле, какве забуке. Ти си се оженио Иреном? — Ирсном? Не! Напокон, ја сам хтео да покажем шта Је пристојност. Ирена је на крају била толико уморна, да сам ја дошао до речи. Објаснио сам јој целу ствар. Њено лице се разведрило. „Ах, сироти Пера", уздахну. „Шта да ради сада? Он верује да сам ја на њега љута! Тај ће да направи још неку глупост". Она скочи и оде, остављајући ме да исплатим њен позамашан цех. Она је чекала, као што сам касније сазнао, пред Симићевим и мојим станом, све док се он нијс повратио. Они су сада срећни љубавни пар. А мсне називаЈу њиховим рећним списаоцем и заштитником. Али судбина ме је ипак наградила. У кафани Градског пзрка седела је за суседним столом једна млада дама, која се поче смејати, кад је Ирена излазила из кафане. Запитао сам је, да ли она то, можда мене исмејава. „Грешите, одговори. Изашли смо у поље. Питала ме је само, да ли сам посредник у љубавним стварима и да ли увек седим измећу две столице? Ја уздахну. То је често награда писцу. Прошетали смо се и...

ДАНАШЊЕ ВРЕМЕ

— Тата, зашто ти ниси богат као Перицмн тата! — Зато, сине, што Је он трговац бундевама.

Јбамџиална

храника

Умеииа Ра6а(ла Тошке се шетеи..

да су рбгрути на причее: то неки белиградски фиц и из— Шта је па тој? — питу- мотанција кад искочи трамваЈ јем ја а један мазноглавасти, откуда кошку. Леле бошке што сас окалке, шбори ми: се напраје калабл'к. Један с — Чемамо си трамвај... качкету уфатија за мој капут — Ако, бре, ако, ћу попри- па иска преко мен да рипне на чекам и ја — викам си ја и фа- куде трмавај.. кам место до ону трепетлчку — Стој, бре, замлато! Пуса она салте жмијоше. Дрема- кај ми капут — викам ја, ал он смо, стојасмб, мука ме уфати не попуска. Улегомо некако а од стојање а трамвај неКе да један другог ујашија какој да искочи. Век сам мислеја да јаје стробарење у циркус, ал кад

сам се обркуја она моја трепетљика седнала у вр па не могу да је кибицантујем, мука је ивела. На другу штацију набутаја се овеја гурави народ а мен притиснуја један с голему мешинку, мислеја сам да ће ми душа искочи. Кад сам искочија из трамваји какој да сам се родија. Забравија сам и онеја Геновеву и салте сам мислеја какој да опружим краци ал кој

ДЕГРАДАЦИЈА Годинама се Чубура трудила да дође до трамваја и таман је то постигла, нова регулација „Славије", као маказама, поно. во пребаци Чубуру на периферију. НИЈЕ У КОМБИНАЦИЈИ Кућевласници из горњег дела Његушеве улице одахнули су душом пошто је већ прошао Митровдан а њихова улица није регулисана па се може сматраТи да је испала из комбинације. 1 ЈЕДАН ПРЕДЛОГ Пошто је утврђено да се штоги возе трамвајем само из луксуза, један чиновник са Ђерма упутио је предлог да се уведу купони за трамваје. Купоне би добили само ђаци и послован свет који станује најмање два 'километра од своје радње или канцеларије.

Ае да уфати место кроз онеја гурњаву. Полудеја бре народ, Сви се, бре, потикаше од јурење, а ники ич не работи салтл да негде мицају због зашто на куде белиград цео свет има пундраци па си не може да седи на куде дом. Туј ги нема домакини и еснаф човеци да си седе на куде дом, с домакицу, век све неке сојтарије што си т$пају але по кафане и журови. А сг у здравје, због зашто има да одим на жур код мадам Џуди, ил како гу је крштено име Стевку. Ваш ТОШКЕ

I)