Bodljikavo prase

Страна *1

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

број* 55

иоши

и ипши крпјевц

— Мама, жоћу ли за Божнћ добити нову лутку! — ТвоЈа стара |е |ош добра... — Па и ја сам још добра, а ти си добила ново дете.

ДУПЛО ВЕЗАНО Пошто сам мојим понашање»1 ^ ,, изнео на глас г-ђу Милку Н. ■ Нема само на тркама дупло да проЛаднем у земљу. Нисам ни онемогућио јој брак са г. Тасо* вез^но. Има тога у свакодневном сањао да ј,е она роспија толико ц обавезујем се д а ћу је одмац животу много више. Ето, Таса, ПреудаЈе се код * и ' примити код себе као ззкониту вог мужаг жену и домаћицу, а чим се њеа пензионер, никад не иде на трке _ Није она крива! — вели Та- •" па опет се стално клади на „ду- са. Све сам ја наместио и ујдупло везано", па је ономад добио Р иса °- Оиа се јадница бранила и отимала, али кад сам јој изнео главни згодитак. разлоге1 ' она видела сам у Удао је жену. И то не у илли, праву и — пристала. већ изистински. Удао је и дао "Г" Какве разлоге по богу брате? — зграњава се Љубиша, а

досадашњи брак разведе, ја ћу се са њоме венчати. • Пера С. — Како си дошао до те изЈ 'а« ве? — чуди се Љубиша, а Тасч вели победоносно: — Изгутао је. Наговорим Ми»

мираз: Спаваћу собу и кујну. Са- Таса нал / себи чашу> за У пзли ' ци . ку да му закаже састанак ко* мо је зимницу задржао и — под- гарету и поче да објашњава: " ас у "ану. Пера дође и кад ј« рум. Направио и ручак, позвао — Са моје три хил>аде пензије Милка, по нашем договору, доз■ „ ии Ли ипг.и волила да се он раскомоти — Ја приЈатеље и лепо се погостили. ми не ои могли да изађемо на гврлпкд и нлппаг В и краЈ. Нарочито зими. А обоје во- У пзднем са Д® 3 сведока и напра биЛи задовољии и лепо су лимо да добро поједемо и попи . вим бруку. Пера се уплаши и

се провели, само је младожења ј емо з е ^ сам мислио да дуН ем п Р истане Д а потпише оваЈ докуПерз, касапин, био нешто суви- негде у свет и оставим жену не- менат К °Ј И сам ве ' 1 има ° спреше озбиљан. Види се да се мно- ка тавори како зна, када се по- ман -„ . , го не оалу.е Можла га боле Ј авн ова Ј Пе Р а - Наврзао се он ~ Па Ј ел се, касниЈе, пишмаН6 радуЈе ' МоЖда Г3 б0Ле на Милку, па јој сваки дан пра- нио? ~ пита Љубиша.

зуб, или га сева реуматизам? ви КОМ плимецте. ~Жали~~се "она — Како да ни Ј е - кукао је » Али то није миого важно. Много мени и ја се већ спремао да му чењкао се, нудио 20.000 динара, је важније да је Таса задово- наместим ребра, када ми на ум али Ј а не попуштам. Тако је дољан Сав плива v оадости и само пад6 Ј една иде Ј а: Пе Р а Ј е газда ШЛ ° "л Д ° ов ? ЛаЖН6 СВ « Д ' «, Сав ПЛИВа У Р адости и само човек ; кућа му пуна ко К0ШН и- - А где ћеш ти, добросрећназдравља. ца> а нема нирде никога . Што ниче? - пита га брат сажаљиво, Када су младенци отишли, Та- да му ја не „пришпендлам" Мил- Мчлку си збринуо, а ти? ку на стан, кост и грејање а кад Удесио бата ствар ребри прође зима, биће: куд који, ми- се Таса. Зар ти не знаш шта јс ли мо ј и дупло везано. Ја ћу код Дане _ , — Богами, није рђаво — са- кафецике. Удовица, богата, а комедију? Од срамоте сам ,тео гл^ашава^ Љубиша. Ал' шта је противна^Јес Д^мато^ - Изврдао бк он, знам га, ма- творићу очи па куд пукне да торог зеленаша, ал' ја му наме- пукне. А ја и Милка смо се до« тих мину па сад не може да говорили. Све што нам падне врда. Имам га у џепу. При тим ша ка ми ћемо да доносимо у речима он се лупну по грудима наш стан, па знаш какав ћу ла< и извади једну хартију, коју ге Р ДЈ направим. Милина!

син брат, Љубиша адвокат, пи та: Шта ти би да направиш ову

ЈмлешА недељни

Путћали сте б ре алу и врану да писује по тој прасенце, ал ники да се сети да писује за онеја баксузи што ги се покварија конфорт па с'г савили шипке и певају у глас: „Ала иаше за кратко бејашеГ Ја сам факман за сваку работу па ми с'г душа иска да писујем за те персоне из више друство. А бре брате они Још иесу за туршију. Кад иеко питује: кој ви је бре измислеја салонски варгони и лимузиие? мора се призна да су то напрајили овија мазноглавости мондени. Ко је бре, чапкуни незахвалии, измислеја дневнице и акцијонарска друства?, Јопет они! Ко] Је бре због големо работење рипнаја у газде? Јопет те исте персоне. Кој се од муку и голем зорт завукује у самоНу и само гледа на себ'? Јопет више друство. И с"г, кад им је пре• сушила славинка иики ги не гледа. Па бар да ги каже фала, а оно јок! С'г сви сеире што се покварило оно клопање па су, какој нојеви, сакрили главу у песак и само им се репче види. А јес је било убаво и позгодно; свуда џабалучина. Возање

џабе, Јадење џабе а од онија Кајафе што искају да сврше не• ку работу капље по нека пара па дивота а с'г се све замрзнуло па не може ич да бидне. Мора се разврзује ћемер и троши готовинка а што је полајјлоше ники те ич ие зарезује како] вра• на скелеџију. Затој Ау ја да писујем да остане за спомен на куде историју какој работе и живују овија наши мученици што с'г од голем зорт и трему чуче у иафталин. Један мој еснафџиЈа и земљак што некад ведреше и облачеше по овеја вилајет с'г си оди какој вејка по сокаци сас једно зембиљче и само се пренемаже ал' му ники не веруЈе. Навико да сецка купончики па му је <?г дуго време. Јучер је дошеја на куде мен па ми збори: Ој, брб, Гиле, искаш ли да дамо неку пару за овеја голанфери, а ја му викам: — Ич с теб, неНу да имам свезу због зашто сам многу горку кнедлу гутнуЈа због теб. Сам Ау сносим ову сиротињу ал' иеАу у твоЈе друство мука те изела. Због таки човеци

прочита на глас:

— Јеете ли послушалн моЈ еавет да спевате краЈ отвореног прозора! — Јесам. — И назеб Је неетао) — Још ниЈе. За сад еу ми неетали само џепни сат и Један лар ципела. побелија саи какоЈ овца у иаЈбоље годиие. У идуће писмо Ау да ви писујем за друге персоие што се с'г напрајише какој да су из кален-

— Па зар ниси љубоморан? —» пита Љубиша. — Кад је благоутробиЈ 'е у питању нема љубоморе. Више волим питу с месом него дваЈ 'ест Милки и то у првом издању, пре УДаје. — А она? — Она се мало измотава, ал' то су женска посла. Кад јој напуним шпајз и подрум она ће да одвугне, јер с машћу се сваки фелер замаже а неће ова ситница. Море, ако треба, ћу је удајем за три Пере... И сад, сви они кој"и не знаЈ'у како ће да реше зимске проблеме нека сачекају експерименат господин Тасин. ♦♦

— Како Је било у бањи! — Одлично. — Значи оелободио еи се болести! — Болести нисам, али сам се ослободио свих пет кћери, Јер су нашле што су тражиле.

Дете среће — Мора да овога Марка мори нека велика туга и брига. Сталдар. Ни лук јели ни лук иири- но иде улицбм погнуте главе. сали. .. — Каква брига, какви бакрачи? Нашао једанпут на улици 1000

Ваш Гиле, рентиЈбр на куде Голеш планину.

динара и сада гледа само на зе-

— Зашто си тужан, приЈатељу! — Море добио сам премиЈу. — Па онда би требало да будеш весео! — Којешта! Како да објасним

мљу не би ли још нешто нашао. жени од куд ми новац за поз.