Bodljikavo prase

Бро! 54

БОДЉИИАВО ПРАСВ

Страна 5

ШНРЕЛ

С ХРЛ&Н

— Спушај, немоЈ да тражиш кошуљу међу кромпирима. Потражи |е испод клавира.

У Београду има само Један кантар: паре! Ко има паре он је леп, фин и добар а ко је шворц он има све негативне особине. Ако се сиромашна дсвојка заљуби одмах је прикаче канту „белосветска" а ако богаташка ћерка или жена богаташа шара, онда Је она; социјална и шармантна. Воле друштво и уме да живи! То је дефиниција до које се усуђује да иде њена околина и познаници. Зато хоћу да вам испричам како изгледа данас у Београду скупљање прилога за сироте и невољне. Иде одбор тако из куће У кућу. Уђе у Један луксузан стаи. Дочека их домаћица. На глави мрежа за косу са кокетвом машницом, на њој до земље сомотска реформа, иокти маникирани, уста накцрминисава. — Добар дан госпођо! — поздрави одбор. — Добар дан — одговара усиљено госпођа. — Ми смо знате одбор за сакупљање прилога па смо дошли и до вас. Ви имате велику ку• ћу па се рачунате у имућне... — Ју, ко зар ми? Знате ли Ви вашу режију? Од кирнје не могу ии дрва да купнм. Задужу Јемо се ми господине. Из штедње сам отказала и послузи. К6 ће њнх сад да храни. Ал' да не кажете да не дамо и да смо саможиви хоћу и ја нешто да придожим". При тим речима, госпођа одлази до креденца и вада — 50 Динара! „Ево, изволте ►м- вели она. У томе зазвони те1ефоп. — Ало — јавља се госпођа на *елефоп. А ти си Дано. Извини висам сама. Да, дођите, дођите!

Само немојте звати Милу. ИиЈе она за игру. Јуче добнла деСет хиљада а неће да отвара „невиђено" У реду, тачко у 5 сати". Затвара телефон и испраћа одбор, који се чуди и крсти. У сутерену исте куће стапуЈе мали чиновник. Чуо и он да се скупљају прилози па истрчао ва степенице и чека скупљаче: — Ево да и ја нешто дам. Знам да не би самв дошли. Ви идете само код газда аУ они не дају..." При тим речима вади три стотинарке изгужване и пресавијене из четворо. Ко зна колико их Је чувао и зашто. Чланови комисиЈе се снебивају, аУ овај навалио: „НемоЈте да ме вређате. Ја бар знам шта значи сиротиња и то зими". То су два примера, који речито говоре о данашњем БеОграду и његовом менталитету. Ти примери показу.ју да новац ниЈе могао да освоји цео Београд, већ само Једну мањину коЈа Је успела да заради новац али Је зато изгубила све друго. А за по друге њима није ни стало, а нама опет није стало до њих, па смо квит. ЏИЛЕ ♦♦ ■ ■■

Такав му посао Два пријатеља разговарају у кафани. Један показује на господина који седи за суседним столом: — Видиш ли онога? ТаЈ човек Је у своме животу написао више глупости и уесмислица, него ма ко други на свету. — Шта? Да није песник или критичар? — Не. Био је стенограф.

Пиљар и његове кћери: — Бирања нема

Сигур

ан доказ — Оаа признаница Је исправиа, госпођице, али илак ви сигурио имате иешто, чиме кете доказати, да сте, заиста, Мица Мицић. — Нараано, господине благаЈниче, на левој слабини, више појаса, имам Један мали младеж. —ОСудија: — Имате ли адаоката? Оптужени: — Не, г. председавају^и, одлучио сам да говорим истину. ——О—

— Јели мама, ми доносимо, децу, а ко нас доиоси! Пакост — Како ти се допада моја хаљина? Добила сам Је за двадесети рођендан. -г- Нема шта, изврсно се очувала. Самац: Ова соба ми се не свиђа. Плафон је сувише низак. Газдарица: Ваљда неКете за 300 динара да вам дам собу у којој ^ете спавати стојеки. Тата спава Стевин отац био Је много ду*жан кројачу и Стева је знао да кројача треба увек одбити, кад год дође. Једаред, ево кројача изненада, спази Стеву у авлмји па га запита: — Где ти је отац? — Спава. — Иди па га пробуди. — Е, ал још није заспао. Без ферија Јелица стоЈи на улици и плаче на сав глас. ■— Зашто плачеш? пита Је Један пролазник. — Зато што мој брат има ферија, а ја немам. — А зашто ти немаш ферије? — Зато што не идем у школу. У отменом стану

ЛИЧЗНИН р шдершдеф Био Личанин у позоришту. У Једном моменту глумац на поЈорници запита другога: — Колико је сати? — Три1 — одго»ори други. — Твоја ура стоЈи, пас ЈоЈ за врат, сад је седам! — продера се Личанин. —ОСпикер (приликом Једног преноса): — А еад ћете кути минут КуТан>а.» —О——

код мене, младићу, ви морате ухети ону, коЈу ■ам даЈем,

Код врачаре — Ви сте жртва Једне обичне проворве • е — И мени иагледа, »ато одох.

Пред зору

Иде Теразијама пијан човек и непрестано урла: ■— Симо, Симо!.. Долази полицајац и опомињз га. — Немојте галамити, јер ку вас одвести у кварт. — Ја не галамим, рече пиЈани, само зовем мога брата. — Приђи му па га зовни полако — саветује га жаидарм. — Не може бато, он Је у Панчеву... Оптимиста

— Молим, дишите дувоко! МОЈШВА »Драги Боже, учини, да св н»н када не оженим, а ако се оже Ј ним, да ме моја жена не вара, а ако ме вара, да ја то иикада ие дознам, а ако ипак дознам г да се не узбудим!«

ИЗ&схпте /

За дуван насушни

Најбрже решење

Једанпут пролазим поред нека трафике и чујем овако раеправљање: Кирајџија: Морам да вам се _ ХеЈ1 не можв то твко> ви СТ9 пожалим. Ваша деца свако Јутро веК узат( Јвданпут ц Игарвтв ! дижу такву галаму да ми се сва _ 77 7 > Па, откуд ви то знате, кад коас накостреши. г ме нисте ни видели — издра со Газда: ОшишаЈте се до главе и онаЈ господин . ствар је уређена. — Како да вае иисам видео, : кад смо мало пре стајали пред Два глумца разговарају: оном трафикрм заједно. — Чуо сам како си настрадао ^ на последњој претстави. Га1јали су те патлиџанима и... — О, извини, било је и аплауза. — Шта, ви већ одлазите? А таЈ — Да, кадгод те је који патли- комад има још три чина. џан погодио. Критичар: Баш зато и идем! ВЕЛИКА Л ЧТ1ГПОСТ

Има разлога