Bodljikavo prase

БОЖИЋ

Кад кочијаш дрема

ПОЖАР у фабрици О / 1 код АДВОКАТА Д*в индустријвлца ра- 3 Л XI (/ Н 11 И. в Адвокат: — А јеств ли аго«арају: П Р* 4 тога захтевали од — Чујем да )• даиас у »однику болнице за превариш, |а ку то од- вашвг дужника да вам избио пожар у некој фа- душевно оболеле један мах дознати, пошто <%е плвти ДУ Г > брнци. Да нијо то било лудак спустио јв у и^>- ми израсти два велика Клијент: Јесам. 1 твојој? љу од чесме удицу, ко- рога. Адвокат: Па шта — Не, у мојоЈ К« тв« ј у ј в сваког часа извла- ,вм он рекао на то? Г идуку среду. чио из шОље као да је ° пврик ИИ,в Клијент: - Рекао ми мешто упецао. ЛО ДуГО ВреМ ° ДОК ,0 ' ја Аа идвм к в Р аг У' • |е муж био отсутан. Кад Адвокат: — А шта ств УПРОШТ.ЕН СЛУЧАЈ .„Г^пмматоао " Вра ™° ° Нв " 3аГРЛИ У чинилиЈ Млађи београђании ^ ' И ПреВуЧв РуК ° М ПрвК ° КлИ ' вИТ: ~ Па вто - »" * његовог чела. Запретив- дођох к вама. фожм стан за самца. Па „ — Дв лм сте ве* упе- ши М у прстом, прекори . Наоад наилази иа собу цвЈ)и ивку рибуЈ ^ н * која му се сви1>а и же- , , — Јесте ли полудели? у ТРАМВАЈУ аи Да в капарише. - — Гадни лажљивче, * 1КД.мнај» г . Откуд може у шољи од " . — СкреКем вам ош л треба одмах да ме мо- Неко у трамваЈу од чесме да се пеца риба, г м „ садв пажњу, рече му лиш за опроштај што публике, викнуо је »го^ . одговори му лудак. г 1 будула газдарица, да ие ме лажеш и плашиш! тово«. дозвољавам иикакве • Кондуктер се на то женске посете! * револтира и повика: — А да ли дозводо- ЊЕГОВА ВЕЛИКА ЛАЖ — то вичв да ј в •вт« посете мушкараца? ПолазеКи ма пословни АПЕТИТ гстово кад није готово. — Против тога немам пут, на коме кв остати Доктор! — Даклв, Готово јв онда кад |а «штв. двв недеље, г. ОпариК драги . #чв (вств ли кажем да |е готово в — У реду, одврати св опрашта од своје ле- не када ви кажете да |е младиК, онда ову собу пе, алм прилично наив- ' ели дан,с ** а " етитом ' ГО тово Сал |е готово узимам за саоју ввро- ив женицв: Пацијвнт: — Јок, ја! Хајде, кочничару, гото■ицу. — ЧуваЈ св! Ако мв Јво сам с« пројом. во!

ика Тика }• човвк >еК у годинама. Одавно )в почео да цепа шесту банку. До душе, он крије годинв као распуштеница па на питање о годинама, околишно одговара: — Па претурио сам 45..! Он не бн признао ни толико да га није етрах од кулука, па се зато зауставио на овоЈ цифри. А много Јв лазио на себе. Мата брица ниЈв могао да задржи калфу у радњч, |ер сваки јв. послв две неде , напуштао посао због Ти*•- Ог&ј, који га брије, морао Је да изгуби читав сат око њега, Јер нв само да се избријавао веК јв тражио и масажу и везивање главв. А бакшиш — два динара! Па бар да је бнло само то! Али он Је држав читаво морално предавањв нападајуКи данашњу оМладизу као распикуКску. — Е, моја децо! У моЈв времв ►» и маријаш била велика пара *>Ја св-онолико поштовала. А ди*ар је био сан, песма, прави згоПитак... Тако је он завршавао сво* говоранције, док су се калфв лодгуркивалв а мајстор Мата пре«моТавао. Али Је зато био каваљер м трокисаџија кад су у пнтању жене. Уввк му је капут био набијен ра»них поклона и ђаконија, а у џвву од прсника имао је биоскопске и позоришне карте, унапред слремнв за поклоне. Као сви старији људи он Је само гледао дево|чиКв_ ЈКенв преко 25 година ■а њега су билв »квочке« па их уопште нијв хтео гледати. Стари лисац одлично |е познавао менталитет нове генерације и »ато је избегавао да добацујв и да се удвара. Он је све сводио на очинско старање м бригу, па Је арло често успевао да по неку рибицу одведе у своју базу, односно у своју тешку и суморну куКу на западном Врачару. А и сама му је куКа била удешена као клопка. На шифоњеру ред тегли компота м слатка, у креденцу ред кутија кафа и других ретхих зачина, у шпајзу све пуно као око, а данас ти аргументи више вреде од лепоте и младости. Пролазио је он одлично и у целом крају уживао глас старога сатира, док се не намери на Олгицу, Једну шиндивилу, која му помери цименту. Лела, темпераментна при том и довољно искусна, она је увек сретала Тику са Једним љубазним али срамежљивим осмехом. Стари Дон-Жуан је веК видео једну овчицу, коју Ке лахо да ухвати у своје кан.е. Нај»ад се и упознаше. Она вешто удеси да јој испаднв књига из та-

— Забога Перо, престанм сада да жонглирав.

шнв баш мспред Тмкв. Он св збрзм и дохвати књмгу са земље, правеКи при том нервознв гримасе, Јер га Је нешто штрецнуло у крстима. — Сине, испаде тм књига! протепа Тика глумеКи да га очинска љубав нагони на ове напоре. Олгица га враголасто погледа, па св стидљиво осмехну м прошапута:

спод руке. Посртао Јв Јадан Тика по оном снегу, саплитао се, кли-ј зао, али га Олгица држаше испод руке м он не осеКашв умор. Ознојио св Јадник, избечио очи, али св храбро пењао уз брдо. Када су стигли до оне чесме, поред главне стазе, Тика Је балдисао сасвим. — Хајде Олгице да се мало одморимо м уживамо у природи — речв он али се она само ђаволасто насмеја и као коза, суну уз брдо. — Ко ме аоли, он Ке за мном... Тика се нададе као ошамуКен за њом, али снег и стрмо брдо били су јачи иего његова страст. дв да застанв и веК Је у себи: проклињао своју глупост. — Ш-*а је мени, маторој буда-| ли, ово требало?.. — шапутао Је он, али у томе се Олгица привуче, обфли га са леђа и прошапта: — Хајдемо!Тика, заКорен, потрча да Је стигне, али се заплете у корен једнога дрвета и паде, стењуКи, у снег_ Олгица дотрча и поче га ударати ногама и гађати снегом. — ХоКеш девојчице, дртино матора. Оди узми. Ево ме1 При тим речима она удари још двапут па настави: — Устани да ме загрлиш м пољубиш, скоте матори!«_ Тика хтеде да устане, али га у лице погоди једна мокра грудва и он јаукну. У томе са свих стра-ј на одјекну весео девојачки смех м из шуме истрчаше две Олгицине другарице, које почеше да га гађају снегом и бусењем. — Немојте децо, ако Бога знвте! — вапио је Тика, кријуКи лице рукама и покушавајуКи дз устане, али му оне не дадоше. Једна га од њих ухвати за руке, друга за ноге и почеше га вуКи и суљати низ брдо као дечије санке.. — Јао, боли1_ ПушКаЈтв, бре ђавољи... запомагао је Тика али се оне не смирише док га, свог уваљаног у снег и скоро онесвеслог, не извукоше чак на друм. Ту га оставише и одоше... Било је скоро седам сати када се Тика, сав каљав и испребијан, довукао до трамваја. Једва је стигао куКи и одболовао десе так дана, али Је од тада. изгустирао »пилеКинуи и добровољно отишао у старце и то изистински. Одличан лек је помогао.

Охо, гдв сам |а ово||

Силом штоперка

•/ » »М

— То |« моЈ« госпођа! Она штопуЈе рупв у мрежм, ко{« иедељу Ја поцемо.

Науморан жонглер

типове

— Шта се та) окреКе! — Он долазм на утакмице само да студмЈМ типовв.

— Хвала, господине! Тако је познанство било свршено. Тика је после често удешавао да је сретне и проговори неколико речи и одмах је развио своју стратегију. Прво је понудио карте за једно весело позориште, за њу и њену другарицу. -— Ја сам веК стар па мв то не интересује ал хоКу да помогнем јадне глумце па узимам карте тако он објасни Олгици откуд му карте. Она се направи да све верује и Тика је веК трљао руке од задовољства. После извесног времена, он је лозва, са њеном другарицом Светланом, на ужину. Угостио их је царски и обе девојке су у сласт јеле, па чак запалише и по цигару. — Добар неки чилв — рече Светлана када су се враКали. — Како добар? Ајкула је то1 — одговори Олгица. Али Ке то све да му преседна. ИдуКих дана паде снег и Тика позва Олгицу »на чај«. Она се извини али позва Тику да се прошетају до Топчидера. Њега нешто л»цну у срце, али кад погледа у сјајне очи девојачке и њено зајапурено лншце ои пристаде. Ухватише трамвај и одоше. Кад сиђоше у Кошутњаку Тика поведе своју »жртву« у шуму и Олгица наивно пристаде. Дозволи чак да је Тика ухеати м-

Студира