Bodljikavo prase

Странв Т4

6РДЉИКАВО ПРАСЕ

)ОС

Кад би некад недај Боже било...

жж

До^е чоееку твко, чесУо пута д* ммсли о свому н свачему. Мнслн он, човек, мислм и' У мојо| глави, такођв, рађаЈу Се, често пута, чудне мисли. Тако на пример, Једног дана, улнтам себе, гласом пророка: шта би било кад би, рецимо, глувоКа била прилепљива болест? 'Да, шта бн било. Какав бн био живот? Комичан нли?_ ПокушаКемо да замислимо. Еко, читајте. Диаан човек господин Раша па ево мало пред кафаном да покмје коју. Пијуцкао човек, затим Мручивао ново пиКе, опет пијуцвео и_ Случај |е ггео да се његовом ктолу приближи учитељ Гаша, па се заподену овакав разговор. Гаша: — Јел' слободно? Раша: — Згодно, згодно вре)»о. Сунце, пролеке, добар- шприцер... него седи, немој. да стојиш. Знаш, Ја сам просто, жељан Керетања. Гаша: — Е, видиш, мене не заиммају Јавна мњсња. Нисам Ја као други који би по сваку цену хтеои знати исход рата. Раша: — Да, да, има народ и сребра и.злата. Гоша: — Тачно. Зависм како ко схвага. Њиховом столу се приближм кпотекар Миш«. Разговор се настави н_ жж

Миша: — Гле1 Вае двоЈе етв ту! Па м треба лепо време. Гаша: — Ех, да1 Живот Јв бреме. Тешко. Раша: — Човече, тм нв чујеш добро! Он није рекао племе, него семе. ПрочачкаЈ мало уши. Гаша: — Па пуши, брате, ко ти брани? Миша: — Све ми се чини да |е један од вас двојице мало, овако, на ушима крут. Раша: — Е, то прелази у вређање. Ако Је неко луд онда еи ти то. Јест ти. Баш тм. Гаша: — Такви смо сви ми. А хтео бих да вас видим да се, овако башкарите, мапољу кад )е зима. Раша: — Каква клима? Шта се она мене тиче. Миша, који се загледао за квкаквом дамицом. Шта кажетв? Прима? Али ја мислим да смо за њу сувише стари. А? Гаша: — Море, Мишо! Какре тв женске чари епопале? Па ти си за то сувише матор. Е, Мишо, е, роде! Раша: — Тачно. И Ја мислиМ да оваЈ шприцер садржи бар једну трећину воде. Гаша: — Да, због моде. Али чему им је та мода? Зар није божж КАКО СЕ ПОПЕО! — Је ли татице, да ли може човек да падне са Марса? — Како то можеш да питаш! Дабоме да нв може. — Али, чика Сима квже да си ти пао са Марса, а ја се чудим како сн могао да се попнеш!

«— Откако |е поскупела вожња (рамваЈем, уштедим дневно 5 ди■ар«. — Па ти се ки пре нисм вомо- — Јесте, али онда ми |е оетаЈало свега 3 динара.

Он: Познато је да најглупљи мужеви имају лепе жене. Онв: Ласкавче!..

Кирајџија: Мој подрум Је опет пун воде. Кућевласник: Па ваљда не очекујете од мене да га напуним вином?

ље да омладина ради? Миша: — Ти си Још увек иетм А што ти вреди да живиш у иади? Пусти те своје жеље. Раша: — О, Бог с вама! Какво то опет сад јеаанђеље! Зар не знате нешто паметниЈе? А шта мислите о овој скупоћи? Миша: — Хм1 Индискретно пигање. Шта радим по но4\и! Гаша: — Море рат ко рат. И то Ке проћи. Раша: — Е, баш сте глувн. Ја о скупоКи, а они: краКе су моћи! Изгледа да сте обоЈица глуви. Него боље да одем од аас. Миша: — Шта? Маст? Спекуланти раде са њоме. Раша: — И мени Јв мило, што смо се срели. Довиђења. Гаша: — Оде. А мени се чини да овоме нису баш најисправније уши. А? Миша: — Па нека пуши, други пред трафиком за њега виси. А не чини ли ти се да он не чује као што треба? жж

— Их, чудновато. Из ове флаше кад се отвори излази вода. — А, моје ципеле су отворене у њих улази зода. • ОЗЧАРСКА ПРИЧА МРАВ И КАМИЛА Одмарају^и се и преживајуКи на једној пољани, камчла примети мрава који је журио у свој стан, носећи сламку, која је била трипут ве^а од њега.' Изнечади се камила и рече: — Што те више гледам, све се више чудим!.. Како можеш да носиш тако велики терет чад ја. овако велика, па увек поклецнем под теретом тежим од себе!.. — Глупа камило, одговори мрав, то је зато што иосиш за Аругог.

Гаша: — Морв, какаа хлеба? Менм м проЈа прија. Па Још еко је и ручак бољи_ Миша: — О каквоЈ го зољи причаш? Тм нешто све с брда е дола! Гаша: — Е, то не бих могзо. А добар таЈ твој виц, на данашње време купити аола. Миша: — Ја њему: е дола, а он мени: пола. Са глувима не вреди расправљати. Бољв да идем. Пријатнијв Је У самоКи, негоГаша: — Ко Кв доКи? А па тм идеш. Довиђења м здраво. Миша: — Наравно да имам право. Ја говорим једно а тм друго. Гаша: — Е, хвала Богу м овај оде. А куд ја набасах на овв глуваКе? Не дао Бог да их опе нем? ЖЖ

Ето тако би многи разговарали кад би глувоКа, нека нас сачува провиђење, била прилепчива болест. Рђава ствар, зар нв? Али, веруЈте, кад би се тако што догодило, многи би имали разлога да се радују. На пример ја. Тражи ли жена, рецимо, нову бунду, ципеле или хаљину. Ја се правим глув, то јест, не провим се веК сам стварно глув и не купујем јој ништа од тога. Дивна ствар али још једанпут, некд нае сачува провиђење. С ЈаниК ЖЖ

ЗНА ИМ ГОВОР — Знаш шта је ново? — Шта? — Читао еам да и маЈмунм могу да говорв. — Како то? — Па, ето! Састану св два мајмуна, као сада Ја и ти, па говоре!

Зна меру Покојнм Брана ЦвегковиК био је један од најдуховигијих Срба. Један велики део евзје духовигостк он је расипао у кафанским друштвима, позоришним пробама и т. д. Једнзм приликом, напољу била киша дође некад »увена глумица Олга ИлиКка на пробу код »Славије« где Је у то време био Бранин Орфеум. Брана м други глумци гледали еу кроз кгфански прозор како она гачи блато (у то време Београд није и^ао асфалта) кадч у%е у кафану Брана ЈоЈ каже: — Ау, Ол г а ти баш преКера Задигла си целу сукњу па ти се и бутине виде. Сви се насмејаше, а Олга му вели: — А колико ви мислите г. управниче да жена сме да задигне сукњу: Брана се замисли зз тренут, па рече: — Па највише до своје четрдесете године, ако има лепе ноге, иначе никако.

— Замислите, прослаеипа еам Јуче своЈ трмдесет петм рођендан. — Но, бмло |е веК краЈње ареме.. КО Т.Е ПРЕ Жена се спремалв, а муж Је нестрпљиво чекао и гледао кроз прозор како се гради нека куКа. — Шта гледаш тамо? упита га жена. — Ама гледам да ли Ке е« ова куКа пре саградитм нлм се ти обуКи! Сретнем Јуче Јвдног при|атеља. Нешто много тужан. Питам га обазриво: — Каква невоља, друже? — Не ваља! Умрла ми ташта. Сад баш идем с погоеба. — Па, прими моје саучешК«. — Ама није да кажем да баш њу жалим! Али ме узнемирише речи свештеникове на опелу. Рвче: — Но плачите и нв тугујтв, ивдеКете се опет на другом свету- С кон>а на магаоцс )^ЈВ

- к* 1М ммате да лродате коЈу улазницу) - Од вас сам и лрошле недеље купио. - Немам. Добијо сам велику конкуренциЈу, иродаЈем семемке.

ВЕЛИХОДОСТОЈНИК И ЊЕГОЗ СЛУЖИТЕЉ Један великодостојник, нарави врло жестоке, није се могао једном због неке ситнице споразумети са својим служитељем па узвикну љутито: — Од нас двојице Је један луд. Служитељ му на ово брзо одговори: — Та ви, ваљда, нв би држали лудог служитеља. ГЛУПАКОВЕ УШИ Некакав глупак се ругао једном врлом научнику, што је имао велике уши. — Ја признајем, од-

Малг тале, лгалс

говори му научник, да су моје уши велике за човека, али и ви морате признати да су ваши уши за магарца веома мале. У школи Учитељ: — Ко је био Колумбо? Ђак: — Птица! Учитељ: — Како то? Ђак: — Зар никад нисте чули за Колумбово Јаје? ДАН РАНИЈЕ Дворски будала Јакова I, тужио се цару, како

се неки дворјанин заклео, да Ке га убити ако га још једанпут буде исмејао. — »Не бој се, драги мој, рече му Краљ, ако он то учини, биКе другог дана обешен«. — Но ја бих волео, одговори будала, да он буде обешен један дан раније. НЕ СТАРИ — Колико твоја жена има година? — Двадесет и пет! — Чудновато! Пре пет година говорила је, да има исто толико.

КА ИСПИТУ — Молим вас објасните ми шта Је то превара, пита професор кандидата. — Пре«араТ_ Превара би била гослодине професоре, кад би ме ви сад оборили иа нспиту, јер закон изрично каже: онај који св користи нвзнањем другога — учинио је преоару.