Bodljikavo prase

Страна ?

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

БроЈ

— Капитане, видитс ли ви Једну непрчЈатељску подморннцу на хоризонту) — Ке, не виднм Је. — Ол рајт, и Ја Је не видим.

ИРЕГЛЕД СВИ ОКРУГЛИ ЛД НДЋОШЕ Свако ссбо гледа, другу жицу бије Жиро Је узео Рузвелтову марку Дон Де Гол за фунту има љубав жарку Са н >Ј (ме псд исту засео је шатру И њггов питомац кога зову Катру Ал' Драпи зато допали су беде Са свих страна сад их пљачкају и цеде Тако сзуда бива, лоше слабм прођу Када се велики чупају и глођу И сгаки ће онаЈ о'ји да избечи Ко је у енглеске веровао речи Јср ти шампиони сЈзразе »за слободуа Обе&ања троше нао хлздну воду Колих сбсћдња лансира]у моду И за пљачку нову увек траже згоду А за барбу ннсу, ко јз луд да гине Енглез ову бригу на другога скине Црне или беле, они нађу вазда Нек гине ко хоће, а Енглез Је газда Он ратује често, али из даљине Увек неког нађу да стрзд^а и гине А када се раТв оштрице отупе Они желе прои да кајмак покупе Ал' сада и они осетише оуну Овог пута би^е грешка у рачуну.

Моћ навике

РУЗВЕЛТ: — Сада ку вам показати другн фронт) СТАЉИН: — Али не у Европи!

Хура, напред! Сада ку ову карту да помжем енглеском нароау|

Ујка Сам; Валда ћу отаорнти браву с о*им калаузом.

СПОЉНИ ' иРТДЦИ СУ ПОБРЕ ЛОШЕ Залуд толке ноте и састанци џабе Код ортака везе лабаве и слабе Сваки гледа где *.е нешто лако стеђ|. Сложни су баш као рогоаи у аре*и Сваки има муку, «' бригам« се бочу Један биЈе у клин а други у плочу Стаљин где год може, скоро ио из вица Ортацима својим комунизам шприца А њима се свиди много игра ова Подупиру кућу, ал само са крова Иако се тобож моле истом Богу У ПерсиЈи њему подметоше ногу А између њих дво|е, искреност Је танка Један другом грабе и краду из чанна И дои Један другом лепе речи иуде Један другом хоће наследник да буде Черчил би Рузвелту хтео да подаали А Рузвелт Черчила да на леђа свали Недаано су они због туђе Африке Шчепали се скоро Јуначки за кике Да се овај сукоб ублажи и скрати Морао Је Дарлан цео цех да плати. ♦ У Африци много застава се виЈе

— Реците, господине Перо, коЈи јс најближи пут за Америку) — Види се да сте овде сасвим туђ, ииаче би. по овим олупинама видели, како се најлакше долази у Америку.

— Франклине, шта ти Је. шта се гураш)

Черчил сад под старе дане Журно Јури на све стране Хитно треба спас А узалуд ова хитња И по белом свету скитња Промуко му глас. ♦ Младост хоће да се шета Ал' им треба тоапета То Је баш ствар вража На измаку већ смо зиме СпремаЈ купаће костиме На помолу плажа. ♦ Свако данас жељан пара Ни из чега посо ствара Да ухвати шап Ал ипосле тужно цвили Покушава цили-мили Кад падне у трап. ЕНЦИНЛОПЕДИЈА БРИТАНИНА Крстарице — Сонда за испитивање морских дубина. Тунис: Земља из које бија ватра. Африка: Вода у којој са лови риба. ИндиЈа: Вулкан у коме има златне руда. Америка: Опасан конкурент. Нафта: Жила куцавица. Обекања: Трговачки артикли. Уговори: Демпинг роба. Босфор и Дарданели: \ Монета за поткусуривање. Балкан: Барут, у коме Лондон држи фитиљ. Љубав према ближњем: Етикета за бофл робу. Европа: Тржиште коЈе све ку-

Днезии лексинон ОСТРВО РЕНЕЛ У саставу Соломонских острва на северу Аустралије. Ова острва, на којима живе још увек љуцождери, прозвали су сада Американци »малерозна острва«, У последњој рунди код острва Ренел море је опет прогутало два бојна брода и три крстарице, непобедиве америчке флоте, која је »према плану« требала да урнише јапанску флоту за 90 дана. На овом острву урођенике је природа размазила подаривши им све земаљске плодово без мотике, а често падају-и печене шеве. Због тога урођеници не знају за рад< задовољни су оним, што им је природа дала, а само кадгод ухвате по неког белца и обрну га на ражањ. Али због велике учтивости, коју су примили од западне културе, увек питају свога госта како воле да нестане »на ражњу или у сосу«. МЕДВЕЂА ОСТРВА — пуста и слабо насељана острва на северу ЕврогЈ^, Становници се, у главном, бавђ риболовом и ловом на дивљач. На овим острвима није никад било крупнијих догађа.ја, сем у последње време, што се пр(1мећују велике илуминације и детонације на мору. Неки људи, који ж^Тве 'на острву, а не знају да остали свет, мисл^ да ови природни знаци претсказују добар лов на рибе. Кад је неки писмени становник ових острва говорио о подморницама и конвојима, сви су зинули од чуда, а затим се разбежали ва све стране.

ВИШИ МОРАЛ Лондонски „Дејли Мирор" тужи се, да четрнаестогодишње девојчиде оргцнизују прави лов на америчке војнике. Лист је обавештен да то чине младе девоЈке из свих друштаених "кругова, без изузетка. То је лепо од енглеских девојака, што пружају Американцима прилику да и они бар нешто освоје. Нема шта, савезничка услуга — н впша морал. ИЗИШЛО ДЕЛО НА ВИДЕЛО Амсрички часопис „ТаЈм" саопштава да је амерички народ често био обмањивам о преетаику подморннчке опасности, а да нико.није обавестио орај народ о правој"опасности. Сада је морало, на крају, да изиђе дело на видело. Разумл>ива је брига „Тајма" што се брине за бродове који плове на длу мора — јер за оие •друге_ брину ее подмориице.

ВЕЛИКИ РЕЗЕРВОАРИ Бивши директор америчхог затвора Синг-Синг, предложПо је у једном америчком часопису, да 75% свих мушких рооијаша из затвора буде пуштено и позваио у војску. Војна служба и робијашка служба по америчком мишљењу, две су слуасбе, које се допуњују. ОБЕЋАЊЕ ЛУДОМ РАДОВАЊЕ Као што Јавља амерички часопис „Тајм" изјавио је државни секретор за трговачку морнраицу у Парламеиту, да Је бродарско друштво „Сут Портланд Чип бјулдинг Корпорејшн" изградило за годину и по само 8 од 84 обећаних бродова. Али добитак је зато повишен од 200 до 2000%. Сада ово друштво очекује од америчке владе одликовање за уштеду сировине, које у међувремену нађоше пласман на морском дну.

— Џоии, иад ве* ииси за ку*ну улотребу, покажи се бар шта знаш у рату. — Предомислио сам се. Остаку иод куке.

К»»