Bodljikavo prase

Бро! '66

Г.ОДЉИКАВО ПРЛСЕ

Страна 3

НЕДЕЉА, 21 фебруара Одо* са једнин пријатељеи у једну кафачу.Тектолико да утуцам [време. Чим уђосчо ^ седнемо за сто где је већ било цело наше друштво. Све сам по• знавао осим једнога уображеног младића од кога човек није могао доћи до речи. Просто човек све зна. Поведе се разговор о баштама и пролећној сетви а он се одмах умеша и поче да прича како то није рентабилно. — Нема слађе пољопривреде него кад купиш на пијаци — узвикну он. — Ако сви тако мисле као Ви, онда на пијаци неће бити ничега јер неко ипак мора да ради — одговорих му ја. — Зна се ко ради? Сељак. А ми који живимо од пера има да будемо саветници и потстрекачи..." рече он. Ја ућутах, а када изађосмо из кафане запитах мога пријатеља: — Зар овај кретен живи од свога пера? — Па, да видиш и живи. Свакога месеца напише оцу писмо и добије добру сумицу. ПОНЕДЕЉАК, 22 фебруара Свако јутро У Крунској улици сачека ме један просјак. 3 д р а в Јдравцит још млад и снажан па се преподоби као Геневева и уњкавим гласом моли за помоћ. Изађем данас накриво насађен и то због жене што је платила тестерашу за пола метра дрва две стотине динара. Онако љут и не приметим овога просјака абонента, али ме трже његов уњкави глас:

„Даруј сине, даруј брале". — Зар те бре није срамота да просишI — подвикнем му ја. Здрав си, снажан, окат... — Ваљда нећу због твојих два динара ослепити... — обрецну се он на мене, а ја у себи помислих: Право човек и каже..." УТОРАК, 23 фебруара На пијаци ми се жали Таса бакалин да је несрећан у браку. — Вала оћу да је најурим па куд пукло да пукло. Не могу више да трпим тај смрад У кући — вели он. — Море остави, богати — тешим га ја. Није сад време за разводе. Сви смо се прозлили и пронервозили па је лако да се огрешимо. Ко је данас без мане... — Остави ти то господине. Има засвирати па се за појас заденути. — А шта јој то замераш? питам га ја. — Смрде јој уста на дуван. Ја се насмејах. — Зар само то? Па данас све жене пуше! — Па у томе и јесте ствар. 0на не пуши, а не пушим ни ја одговори он погружено. СРЕДА, 24 фебруара Ташта мог прпјатеља Леке прави је отров. Заједљива и пакосна она је била страх и трепет не само за фамилију већ и за комшилук. За све нисам веровао што се за њу прича па се данас решим да одем код Леке и на лицу места видим тога змаја, како је сам Лека зове. Одем тамо и изненадих се. Баба како свака баба. Само за раз-

— Зар нећеш да устанеш и уступиш место дамама! — Устаните ви, па ће бити места за обе даме!

лику од других баба она ]е била врдо љубазна в није гунђала. После ручка дође Једна млађа жена и одмах отпочне да грди чужа. Те овакав је, те онакав је и на крају рече: — Сада, када дође кући, казаћу му да сам се решила на развод. — Хм... Хм... — прогунђа баба. Шта кажете тетка Марице? упита је ова дама. — Велим — рече баба иронично — да то требаш да му кажеш опрезно... — Зашто? — Па знаш, велика радост убија — рече баба. ЧЕТВРТАК, 25 фебруара Прошле године се удала кћи мога газде Стана, за познатог Дон Жуана и мондена Стеву. Брак био срећан, све до јуче, када она дође, сва уплакана својим родитељима. Већ увече сви смо у кући знали зашто су се супружници разишли. Пало младој на памет (лепо пословица вели „младост — лудост") да мужу маникира нокте. Он се бранио колико је могао али она навалила. Напослетку пристао. Узела она да га дотерује и по женском обичају прво леву руку. Она га боцкала, он трпео и све је ишло ,не може бити боље, док не дође на ред десна рука. Одједном она узвикну: — Ју, а где ти је бурма? — Изгубио сам! — одговара он мирно. — Зар бурму да изгубиш. То доноси несрећу. Ти ме више не волиш, поче она да јадикује, а муж јој мирно одговара: — Па ти си брате крива. Откад ти говорим да ми ушијеш џеп на прслуку... Када ово чу, Стана да падне у несвест. И сад седи код њених родитеља као да су они криви што на време није ушила џеп своме мужу. ПЕТАК, 26 фебруара Миле инжињер на сва уста грди свога колегу Саву. Што је најинтересантније, овај се на то не љути. Заинтересовах се за то, па се реших да питам Саву, за разлог. Баш јутрос га сретох и поведох о томе говор. Сава се нећкао да ми одговори. — Море остави, глупости рече он. Уосталом има и права човек. Учинио сам му велику пакост. До душе у незнању ал, њему је то свеједно. — Па шта си му то урадио? — питам ја. — Ево брате у чему је ствар. Ти знаш да сам ја спортиста добар пливач. Ишо сам по цео дан на Саву. Пре неколико година купао се код „Шест топола" када одједном зачух узвике за помоћ. Потрчнм тамо и видим да се једна жена дави. Скочим у воду и извадим је. И. замисли, то је била Милетова ташта.

— Доста с Марком! Мирко ће све наспедити! Он се надао и нинад се није одрекао наде!

МОНДЕНУ Знамо да ти ашов смета Јер алатка ова клета Направи ти жуљ Зато правиш лице сетно Јер би хтео неприметно Да клиснеш у муљ. ЛАЖИ На тле плодно семе лажи пало Где је пало ту и проклијало Ту не треба ни трактор ни рало Ал' се није са лагањем стало Тога зеља свакоме је мало Нек се нађе у злу не требало

Морски ваадух — Како вам је госпођа? — Није баш најбоље. Лекар јој је препоручио да удише ваздух у коме има доста соли. — Значи, мораћете да је водите на море? — О, не. Пробпем сам решио на прост и јефтин начин. Обесио сам на вентилатор неколико добро усољених харинга.

СУБОТА, 27 фебруара Сретнем данас на Теразијама једног младића, сав уфачлован. Изненадих се кад ме поздрави. — Извините, али не могу да се сетим — рекох ја. — Ја сам син доктор Раке, вашега друга. Колико сте пута били код нас у кући — рече он. — А, па ти си то Боро! Не мо■ гу да те познам. Развно си се у правог човека, имаш чак и бркове а и ти завоји. Шта ти се то деснло? — Путовао сам за Ниш пре петнаест дана и том приликом сам доживео железничку несрећу. Једва изнесох главу ... рече ми он. — Па ја нисам чуо да је било судара — зачудих се ја. — Није ни био судар возова. Још нешто горе Замислите ја се удварао целога пута једној плавуши па кад смо дошли у тунел ја погрешим и уместо ње пољубим туђу жену. Чудо се направи!... — Зашто се брате љубиш у тунелу Цео -се свет јавно имаче а ти у тунелу, као твоја баба и деда — изгрдих га ја.

СПОРТСКИ ЕПИГРАМ Сложили се велики и мали Да би сложно футбал заиграли Па играју сви сада за куп А кад дође да се паре беру Велики ће тад да узму меру А сви мали одлази у ћуп. ЖЖ Оклизнуо се на урму Амерички тркач Ајзенхауер, који је дошао у Африку да тренира, оклизнуо се у Средњем Тунису на урму и врло незгодно пао. Чује се да је изломио ногу и због тога ће опет дуже времена паузирати. жж /Лара џа се ошклапа Баск, који је деценијама био вечито трећи, натрапао је на сугреб па је ве^ две године вечито последњи. Не помаже ни то што су добили игралиште и основали десетак разних секција. Вероватно ће морати да иду на отклапање у цркву Свете Петке. Ж Кезголан партнер Англосаксонски рвачи на Пацифику врло слабо пролазе па зато одбацују све позиве за утакмице. У накнаду зато они су први на |езику и само прете и обе^авају Вероватно не знају за пословицу: Пас који лаје не уједа.

Озб

иљна

конкуремција Обреновчани се тако често мешају са Београђанима па су постали конкуренти у футбалу »Богољуб« је опасан на своме терену а С. к. Трговачки, ваљда због имена, гура ко Меркур.

Главни уредник: Теодор Докић. Власник и издавач: »Просветна ааједница« а. д. Телефон редакције: 25-681 Штампа »ЛУЧ«, Београд, Краљице Наталије бр 100.