Bodljikavo prase

ЈСтЈзанаЈб_

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Бро! 72

/Т^а^

& њп<& икхио. „Страстан кавијач

Још само две недеље до Ускрса па зато не желнм да будем злобан. НеНу баш пред празннк да се огрешии па зато сам рсшио да ошишам ове ноје бодље да не гребу и вређају. Зато ће данас ово моје сочињеније да се бави пригоднун темом: о пролеЛу, цвеЛу и комарцима. Знам да ће се иноги зачудити зашто баш о комарпима али то Иу одмах да ваи растумачим. Зато, Срате, што је комарац у Београду домаНа животиња. Па и мно• ги су се људи претворили у комарце. Досадни су, наметљнви, непрестано зује а појављују се сано гада је лепо а тихо врене. Сувце је огрејало, поља су озеленела а шуне напупеле па нла!)и свет, нарочито ђаци, иду у природу, то Јест на футбал и трке док љубавни паровн аду у шетњу што значи у Кошутњак, Авалу а Раковицу. Пензионери, гувернанте и унетници иду на каленегдан. То Је наш варошки оарк, плућа и очи Београда. Ту све почиње и све се завршава: интриге, лажи, љубави и оговарања. Сви они који желе да се одноре аду на Каленегдап али се опет одатле враћају' још унорнији. Ту се развија уметност у аободној природи, ту ради нашта али се и нноги користан посао ту завршава. Рецимо, ту ђаци преписују задатке а разни спекуланти свршавају послове, док пензионери распредају старе приче и критикују све под божјон капом. Ту монденке показују своје иове тоалете а практиканти се сунчају преко подне и на брзину поједу свој скромни обед. А они који воле цпеће, ^слободну природу и романтику иду у поље или Кошутњак. Тамо шипарице доживљавају свој први роман а средновечне жене са/мју о младости, љубавницима и — прошлим данима. МладиНи пак уживаЈу у пољима, у слободноЈ природи и навикаваЈу се на рад уз псовку и песму. Они, који воле оклапину псују џ љуте се а паметни и вредни људи певају Јер се уз песму лакше ради. За то време мондени и људи од „разуме се" гледају распоред трка или читаЈу спортске рубрике и размишљају како ће се обући да лепо изгледају. Предпразнично расположење и пролеће утичу на све. Прво зато што се не мора седети у соби и ложити пећ а затим и због тога што су сада сувишни капути

и добре ципеле. Зато се и ви расположите, сви ви моји драги читаоци и ударите бригу на весеље... Крштеље Гост жели да се потужи гостионичару на келнера и пита га где му је газда. — На крштењу, одговара келнер. — Тако1 Онда сиђите у подрум и реците му да дође један час горе. Треба ми.

Милојкин провод

— Ја вала, Жаре, одвали, рече Милојка и залупи вратнице. — Скршила врат да Бог да испрати је њен Жарко, па поеуче губер до браде и настави да спава. ОваЈ Со разговор водио између Жарка млекаџије и његове дома^ице Милојке у једном од села београдске околине. Жарко је добар газда који поред десетак хектара добре земље има и седам крава и пун шљивак живине, а у обору има увек и понека свиња. Нарочито се последњих година Жарко добро подкожио па је своју кућу добро снабдео. Чак је купио и две канаринке а на Милојки сама свила. Када ујутру музе краве на њој једна зелена сеилена пижама па се сељаци искидоше од смеја. — Пазидер Милојку — викали' би кроз плот и прстом показивали на Милојку. Нуто, нуто, обукла панталојне па дигла нос — иСАлевали су се други али Милојка и Жарко нису то слушали. Зимус је Милојка носила праву правцијату бунду од неког црвенкастог крзна које је некад, ваљда, било црно. Али Милојка гура као пауница са оном бундом иако се сељанке подгуркују када је виде. А Жарко остао сељак. Једино што носи златан сат и један леп, брилијантски, прстен. Чим наи^оше лепши дани Милојка навалила да иде у биоскоп. Чула она дв се дају лепе ствари па сваки дан молила Жарка да је повезе са својим млекаџиским чезама. Али Жарко није хтео. — Куд Кеш ти бре у биоскоп. То није за сељаке. Оке да ти се смеју а ти Кеш се обруклш — учио је муж, али она наврла. Нојзад се договори са Лепшом, учитељевом служавком, да је ова једне недеље поведе. Жарко се

Љутио, претио, али МилоЈка оке па куд пукло да пукло. — Оку вала и ја да ее нацифрам и удидим па нек ведну господа да и ми сељанке нешто знамо...« И, оде богами! Чим је Жарко, онако уморан, дошао из вароши, испрегао и намирио коња и мало презалогајио, а Милојка се почела спремати. Намазала косу са шербетом, опрала руке у врућој води и обрве нацрнила са изгорелом шибицом. Жарко леже да се одмори после ручка, јер он мора да устане у три сата у јутро, а Милојка пође. Жарко хтеде да устане и да је поштено изудара али је био уморан па га баш мрзело. А било би боље да га није мрзело. Лепша је чекала на излазу из села и њих две пожурише на воз да ухвате »локал«. На Милојки нове ципеле од лака, црвена свилена хаљина, једна од оних хаљина које носе кафанске певачице али се Милојки баш ова хаљина допала. Милојка се изу да не искаља ципеле и онако боса дуну кроз неке ливаде да што пре стигне на воз. — Јзо, црна, само да не окаснимо — говорила је стално успут, журе^и Лепшу, У возу једва ухватише места али Милојки ништа није тешко. Само да види »живе слике« (биоскоп) па да умре. • У фургону некако ухвати места и серф на праг па се обу и једва дочека да стигне у Београд. Лепша је одведе у један перифериски биоскоп где се давао неки интересантан филм али га јадна Милојка и не виде. Добро је потревио њен Жарко да ке се она обрукати. Чим се смрачи у сали и поче филм онв се узврполи и приби уз Лепшу. За пакост су сели код самог платна. — А јао, црна друго, шта ово би. Шта ово свири Бого вод>ени — чудила са она чувши музику. А где је та банда што вако рок»*е. У томе се зачу пуцњава пошто је филм (то је био журнал) приказивао неку борбу на мору. Али када је видела оне таласе и видела пожар бродова она закука у глас: — Ајао брако, подависмо сеПаз' ала она далга (талас) ид® право на мен. Беж црна Лепша, о^е нас прогута ова водурина.„.« И она дуну на врата. А веК јв публика почела да протестуја због њене дреке. Када је изашла на улицу она се збуни и залута и за час се нађе на Теразијама. Али јој је бар место познато па се обр^ти једном господину. — Ди се овуда иде на штацију. Да простиш ја заврљала. Човек јој објасни и она пожури преко улице али је жандарм заустави и затражи да плати казну што прелази на забрањеном месту. Али она, иесре^ница, оставила паре код Лепше да Јо] нв би ко украо у возу или биоскопу. И да се не нађе Један човек добра срца који за њу плати четири банке оде наша Милојка у бајбок. Сва задувана стижб на станицу и од неких сељака узв паре за воз а када је стигла кући њен Жарко је 4 беш пошао да музе краве. — Напоље скитницо — обрецну се на њу и она се расплака. — ЛрошКавај Жарко љубим ти ноге и руке. Не^у никад више. Отпале ми ноге када пођем у Београд...« кукала је она. — Како си се провела? гугга |в Жарко за вечером • она само хукће и прича: — Не питај! Прво теде да мв удави нека водурина после мв дохватише џандари и једва извуко живу главу.- Није то за нас сељаке...«

Џднбоиа&на Неки новинар интервјуише једног стогодишњака: — Како то, да сте стигли до такве старости? Запита га. — Имао сам једну сасвим једноставну тајну: што год ми се десило, ја сам продужавао и даље да живим.

Професор: — Шта значн реч транспарентан! Ђак: — Нсшто што се провиДИ- . Професор: — Добро, |едан пример! Ђак: — Рсшетка! Десна и лева У неком се друштву говорило о рукама, па се неки левак грдно хвалио: »Ја могу левом руком да радим све оно што остали смртници раде десном«. — ПробаЈ да ставиш леву руку у десни џеп своЈих панталона, одговори му један.

Жена: После смрти, кажу, душа иде у какву животињу. Муж: Онда теби ниЈе потребно да умреш. Виша сила — Зар ти нисам рекао да се играш доле поред потока догод се не појави црвени врабац. — Знам, тат^), али црвени врабац се ниЈе појавио, него се је појавила нана и ево је сада иза нас.

БРБЈВАЊА

— Здраг.о пријатељу, здраво! Како си ми? — Добро, брате, али сада не

— Не разумем те! РастаЈсш се од своЈе жене а купио си јој дивну хаљину! — Шта да радим! Само под тим условом пристапа Је да се поЈави пред духовним судом.

— Где ти Је нова капа! — Чувам Је код куће Јер Је посвећена. — Истина! — Јесте. Ја сам у недељу после утакмице притрчао Мркушићу и случајно му стао на ногу, а он ме Је ударио по глави. ЕКСПРЕСИОНИЗАМ На изложби пита један посетилац сликара: — Шта претставља ова слика? — Покошено сено, одговара сликар. — Чудновато! чуди се човек. Никада у животу нисам видео такво сено. Откуда му ова модра боја, кад је сено свуда жуто. — Извините, господине, прекиде га скоро увредљиво сликар. Ја не сликам сено какво има свуд и како га други сликаЈу, него онако какво Је у мојој глави.

осе^ам више према теби оно пријатељство кав некад што је било. — А од када осећаш да твоји осећаји нису сад више као пре? — Од када се више не љутим.. — Љутиш? — Ама, брате, пусти ме да ти објасним! Раније, кад су ми други говорили да си кретен и идиот ја сам се страховито љутио. Сада се, међутим, ни најмање нв секирам. — Шта?1 Зар тако о мени говоре? Зар такве ствари износе? — И још много горе. Пре неки дан сам, например, чуо за тебе да си лопужа. ^ — А тако. А што ми то одмах ниси рекао? — Па овај, никад ти то нисам рекао, али сам већ одавна то и сам мислио. — Шта? — Да си лопов. — Ама, брате нисам. Ево, последњи пут су ме бил^ оптужили за неку крађу коју ја нисам био извршио. — Како си доказао да си не-: вин? — Врло просто. Баш у исто време кад је крађа извршена, налазио сам се у бувари због неке преваре.

Главни уредник: Теодор Докић. Власник и издавач; »Просветна заЈедница« а. д. Телефон редакције: 25-681. Штампа »ЛУЧ«, Београд, Краљице Наталије бр. 108.