Bodljikavo prase

Рл&цло. на џранкџ

ка велим и ја да прославим 0во пролеће па запнем сабајле па ајд У топчидер а кад тамо нава• лијо народ ка на Вашар ал само женске. и то бре брате голишави ко да ће на регрутацију А кад сам Видија каква је ствар почнем да фитиљим бркови и да се Рогушим ал Ме ники не гледа а ја помислим сад ће да навале кад равајло изнесе вруштук Па ти седнем на једну клупу и извадим заструг са сира и бели и црни лук и Пола печено јагње и лечка сланине и подобру комадешку самуна а ондак ми се прикучи она главоња што На трошарину мери млеко сону цевку па вели Пријатно а ја Му одгоВори>1 вала и Јесте пријатно а он ме само кибицује и преде ка мачор а ја му дадок целу Плекћу па му кажем ајд бре сад се чкартирај ја сам ово спремијо за друге рибице а не за сомове и штуке и он оде а после наиђс једна округла ко ћуфте онако позадружна а ја брзо покријем с артију оно мезе јер ко ће Алу да иарани. у Том наи}>оше две рибице голе ноге а вришке, вришке да ми Вода пође на уста и ја ома поче да ги фаћкам на печење и сир а оне се ка срамују а ја им велим ајде бре децо за је• ло нема срам јербо је то оно што Држи снагу и тако оне доЧ>оше а ја извадим петшес јајца па истуцкамо ал се потреве ровита ал оне иг јопет изедоше. бого вољени Ори се она шума од цмакање и вриштање млад свет па оће да истера ћеф а ја се замислијо ди ми је она младос и снага Па чуда да направим али тако ти је То кад сам бијо млад ники ме није ни гледао а сад кад ми скочила Лумера ја одртавијо па ми ништа не. Вреди. нисто ми дошло да заплачем па кажем оњој Деци јејте бре децо и носите кући а ја Одок јербо ми не вреди вође џабаисати није то Више за мен а једна од њи сграорасте очи ми каже баш ти Фала види се да, има и Поштени сељака а ја се скејем у себ и числим е моја секо што није равајло више млад а сад би ти веднула моје поштење па уватим пут право на штацију. па сам се тако врнуо у село а на Срце ми пала нека туга. па кад дођок кући дочека ме милунка с врућу погачу и ладну ракију па се ја мало по вратик а после одем у мајане и излупам^учу Два таблића паонда

одем кући и попнем се на таван и легнем у сламу и мало дремнем и ко Зна докле би спаво да не дођоше ■ неки цифилаши који оће млеко а ја им викнем немо бре да ми досађивате и мен је лразник него дођите од недеље Па ће да веднем а Они запели ка зубна болес па само џакају и кад сам видијо да Нема ништа од спавање ја сиђем доле и упитам ги докле ће да лупау ноге по села и да не. узнемиравау а они се извињавау и богзна како и тако им ја дадок у једн^ влашу млеко а не Тедо да им наплатим јербо ми казаше да су чиновни4и а Ја знам како су чиновнички џепови шупљи. . ваш радајло.

V \ \' /

О, децо, нажалоет нигде си-

ра!

Но је луд? 29 вприла „Ново време" је донело...

Нафана „СедамШваба" порушена • )• пфш д«6ш(в с • 1Г «П> V •»•ПГ I »I *•»

— Забога, Паро, да нисн полудео! — Вала нисам ни сигуран, у новинама пише да |е кафана лорушена а |а |е Још увек видим.

Кад је внка мнш У једном манастиру живела су три калуђера и сва тројица волели су да уз јело попију по коју чашицу. Пијући свакодневно, они једнога дана с ужасом опазише да у подруму има још врло мало вина и зарекош« се да од тог дама нико од њих више не изгрвори реч вино, Прошло је неколнко дана и приликом једног богатог ручка, један калуђер зажелевши се вина, али и еећајући се завета, уздахну и рече: — Ала би се оад пило!

Други калуђер једва дочека и додаде: — Само кад би га било! А игуману засветлише очи, па викну најмлађем: — А ти скочи па наточи! Т1ако се стари ред настави, и нико не прекрши завет. ОДРАВИО Гост (лакеју): Да ли-ј« господин још промукао? Лакеј: Више није, јер баш кад сам му јавио, да сте дошли,. он ми је јасно и гласно викнуо: Ти, магарчино једна, зашто си казао да сам код куће?

исо сам на побусани понедељак са мамом на глобЈ\>е и Тамо смо видели тетка дану како кука а мама казе орв се овдв делв ко да јој ваде зуб код куче је нека тоса адвокет па це да ев насликају лакије и онда це да падне песма. после смо исли на глуб код ујка владе и мама се делала исто као и тетка дана и све се глуввла у глуди после Је намазала усла скалмин и облазе спудел па смо бтисли код стлина маре Да кафу и ту нас цеко један чика — мама се смејала и пусила, кад смо посли слео нас тата и плунуо на маму а мвне узе за луку и повео па казе мами Немој бЛе да ми квалис дете а мама се смеје и казе Не се Пласи неце ивел далеко од кладе чим је твој син и он це да буде лобијас. тата тео да јв бијв али се умесо зандал и они се лазисли а тата ме Водијо у позолиштв а после смо вецелали код тетка олге и тамо спавали*а сутла смо куци и ја сам видијо да је тата Довео нову слузавку. Једну сто фалба косу у бело. Она нам ад кува луцак а после вецеле идв' код ^тате у собу а мене заклучају у кујну, али ако ова је лепса и боља од иванкв јелбо ме не бије и даје ми сецел а јуце ми је дала и две стотке па ме учила како се пуси на мустиклу. Она казе да це да се уда за тату и тлази да јб зовем мамв а мени свеједно због Засто сам видијо да мола да се лазв ако Цвс да лепо зивис зато је зовем мамице а она ми само даје слатко и колаце и меси ми лезанце која ја волим, сада је код нас фино и не долази нико само њен блат софел али он долази само кад ниј® Ту тата и онда се закључају у насу собу а мени даду пале да купим кликеле а кад тата пита Јел бијо код на ја каз.зм Јок па ми онда ова моја флиска мама да целу стотку и мени стига. Нецу ја висе да будем сасав. вас Јовица

Директор циркуса прича како од домаћих животиња врло лако дресира коња, пса, чак и мачку, али свињу никада. — А зашто'свињу не можете да дресирате? — Знате, урек је пре поједемо него што је дресирамо. —»«ОСЕТЉИВОСТ — Али забога, престани већ једном да ме вучеш за косу!

Жена: Господин Стева ми је рекао данас, да те је пре неки дан видео с једном дивном дамом1... Муж: Каква дивна дама, то си била ти.

— Лечење мога реуматизма пот пуно је успело! — Добро је. Само ми је жао што сада нећемо знати кад се мења време.

— Зашто си се разишла с Владетом? — Досадило ми је. Био је претерано заљубљен... — А у коју? ♦♦ — Ју, Ћиро, ја сам малочас видела вампира! — Али, драга женице, какав те ђампир спопао! Сигурно си стајала пред огледалом!

С^омшов ежмаж вш ж»ги*м& ешшав