Bodljikavo prase

Рлбаџб на

веду жедне преко воде. Доста Је било гутање и доста сцо мп сељаци подмећали грбину за господу а после иас најуре ка гду• ве кучке. сад ги врћемо контру доста сно ми долазили у Бео град да молимо и да се пренема жемо сад има они да газе сељачко блато и да их јуре по потер наши рундоаи зељови и Шарови. А сад у здравље одок на Један важан договор јербо сад ниједна престава не може да бидне брез сељаци ваш равајло

Г Е брате дођо и ја због ови ВаЈоари јербо знам да чим Је вашар мора да падне киша а треба нам мало дажда што веле Ка парче леба. Овденака ме сретоше неке што кажу надлежне персоне па заџакаше здраво бре равај■ ло брате задругару оћеш ли ти вође у ову гурему да веднемо ко је коме род због зашто оће да вас изведу на селамет и да нас уреде ка вла питу па да нам сад треба По неки сељак да ни по'јача вронтови. Е браћо моја велим ја кад је било клопање и тарапана онда нисте звали геџу Да уђе у ревену а сад кад Је по> вуци Потегни кад треба да му се замрзне Репина ви тражите да подмеће репину. ништа неће да бидне од те работе замесили сте и кусајте сами а ја ћу да гледам мој посо и да користим ови наши гејачки пет минута кад смо ушли у моду код женско брез чарапе у Београд. сваки ти сад оће да нма неку свезу са сељаци ипа те зивкају овам и онам па ти лацкау и мазе ал иг знам 0 с .т (( ■ шта ти мисле у себ оће да клоп• * ну нешто и да виде неку ћаре- Двклв, Мико ти и Ј«па сг« вину ал се сеља извештијо па Не срвквн брачни пар1 гута и само се прави луд а ови — П» да... он| нв... то Јв«т цифн лаши мисле да ће да не пре • онв |е срвћна а |а еам сочењан. Оштар вид Ћерка мог пријатеља Бране, згодна девојка евојих двадесет година, има страшне очи. Ух, пардон, хтео сам да кажем — вид тако оштар да је просто невероватно. И у најгушћсм мраку савршено види, баш као да је мачка. Једном приликом, на журу код једног мог колеге били смо свн на окупу. Изненада, деси се прекид струје те ми остадосмо у мраку. Ја, богами, баш ништа нисам могао видети, колигод отварао очи, раширио зенице, нисам вндео ни прст пред носем. Уосталом, можете и ви сами да замислите потпуни мрак, али ова тек мора да је и тада добро видела све, јер смо је чули: „Господине Перо, па Ви се данас нисте обријали". То се зове оштар вид!

Жур на тавану

Два

лопова 'Адвокат бранн пред судом два лопова. Један Је извршио крађу дању, а други ноћу. Адвокат, на крају каже: — Господин судија је изнео гао отежавајућу околност то што је овај крао ноћу кад се спава, а за другог, међутим, извео је као отежавајућу околност пгго је обио касу усред дана. Код једиог отежавајућа околност што краде дању, а код другог што краде ноћу! Па, питам ја, господо судије, кад оида лопов треба да краде? ♦♦ ' •— Ја кроз ваш доглед ништа не видим. — Развуците га више или стегните, јер се ваше очи свакако разликују од мојих. — Моје су плаве, а ваше? '

Увек исто — Је л' те, госполине локто« ре од чега јб умро онај иаш комшија? — Не зна се, госпођо. — Чудан чоћек. Целог века није се знало од чега живи, а сад се незна ни од чега је умро. Концерт после вечере После вечере прирећен је домачи концбрт и један младић, који је отсвирао неколико комада, обраћа С6 присутним: — А сада ,пошто Сал заврц:ио| свој реиерг,,ар, извешћу некилико имитација... Кога ж ^лите ,1 ј| ИМИТИрЈМ? — Н^кога, ко стварно уме ла| свира, упаде Један пакосннк.

— Гд« кеш бре иоћае — чуди се госпа Даца њеном Паји, који је устао у три часа и почео да облачи иберцигер преко пижаме. — Идем да видим аеш у аалији; чини ми св неко се мува око прозора — »ели Паја и стааља качкет на главу. — Ју, ааљда ниЈв — цикну госпа Даца — и хтедв да скочи из крваета али јв Паја задржа: — Стој I одмори се, јучв еи прала цео даи а ја *у, за сваки случа), да аежвм конопац на тавану па ку тамо да прострвм.,." — Море откуд ти зиаш да простиреш већ — смаје се Даца али јоЈ се не устајв и тако кутке прими оваЈ предлог. ПаЈа оде, а госпа Даца заспа. Као обично, пробуди се у шест сати али с« зграну када аидв да нема Паје. Ју, да му се нешто ни)е десило — помисли она и отрча у аалиЈу. Кад

тамо цво аеш етоЈи на конопцу. Нико га ниј« ни такао, • још мањв првмештао. Уплаши се Јадница за ПаЈу па дуну на таван. Век на улазу за таван чула Је жагор и зввцкање чаша. Кроз ту ареау продирао је промукли глас њеног Паје, који је певао Стару кафанску пвсму: „Дигни КаЈо..!" Када Јв дошлв на таван имала Је шта да види. На сред тавана сто, а поред њвга отоман. На столу сијалица и доста чаша и флаша, а на отоману Каја распуштеница. На неким даскама и расклиматаним етолицама направљена клупа и ту се поређали: Јанко секретар, Мата бакалин, Стева инжењер и Аца директор, то Јест сви мушкарци из целе куће. — Шта Је тоТ — пита још издалека госпа Даца. — ОваЈ, знаш, госпа КаЈа де-

— Ето, откад сам боловао од запаљења мозга, изгубмо памћсње па сада

сасвим сам

пишем — мемоаре.

За

сваки случај

Муж на езмрти: — Жено, мој је .последњн час куцнуо. Жао ми је да сам те толико пута ожалостио приговорима, ти већ знаш... А сада на ра-

да ли си ме ва

сУанку питам те, рала? — рићу ти искрена,' само... — Шта само! 1 — Само —т ако тн не умреш

журна ове недеље иа тавану па ми оваЈ.,.. муца Паја. — Шта, чуаате јој стра... горко се насмеја Даца и повуче Пају... Шта све нису жене радиле да задрже своје мужеве код куће када је дежурна госпа КаЈа, ал, није помагало. Ишлв су чак код Неше, хаузмајстора који управља кућом као прави газда јер права газдарица, госпођица Ната, живи нвгде у унутрашњости. Он је ову депутацију снисходљиво примио али када је чуо шта се од његе тражи семо је одмахнуо главом: — Јок1 То не може да бидне. Читао сам бре брате црно на бело да сваки кирајџија има по осам дана да чува стражу и туј нема врдањв. Има и госпа Каја да џоња на таван. Јакако. А ви чувајте ваше мужеве да не трче ко Гандије због зашто ме се не тичу ваши прифатни стварова... И тако оста госпа Каја а оста и жур на тавану. Жене да провриште. У свакој кући тарапана. Завадили ее и закрвили браччи другови па хо^е један др/.оме очи да изваде. Стање неиздржљиво па је већ изгледало да <".е се сви развести од евојих '.жена, када госпа Цани, жени Аце циректора, паде на памет спасокосна мисао. Баш је била конференција жен® у њаном стачу, када она одједном узвикну: — Знате ли шта моЈе даме. Има једно сретство. ^вешћемо дупло дежурство. Чим је дежурка Каја, дежураке и једна од час. Тада ^е престати тавански журеви а наши мужеви ^е остзјати кући... _ ' Прво „дежурство" падв на госпа Персу, Јанка секретара. То је била позната оштроконђа од које је цела кућа зазирала. О овој женској .завери мужеви нису ништа знали ал када дође ред на КаЈу, ве^ око поноћи на тавану је аранжирано весеље. ПаЈа порезник је чак донео велику лампу, а Аца директор карте за реми. Таман је располож^ње узело маха кад упаде госпа Перса. - Шта &еш ти ту? — пита је њен Јанко. — Ја сам друга »дежурна« I ^дговори Перса, разви једно ^е'•з и седе на отоман до Каје. Ајдв комшика. гасите лампу. ДвI журни не сме да осветл»ава таван. То је кажњиво. — Море и ми хоћемо мрак ал госпа КаЈа се плаши — умеша св Паја у разговор. '— Да^у ја вам мрак — дрекну госпа Каја. Напоље сви са тавача. Није вас срамота. Жене вам ,-зме код ду+,6, а ви овде кува9 туђу жену. Што не обилазите "Јоба Анку у комшилуку него се Зринете за распуштеницу. Јест, ал баба нијз лепа и млада, а ово ;е путер-женска. Још би сипала госпа Перса али се сви мужеви изгубише ?а тавака. Тако св поквари овај жур и сада мужвви свде код куће и кад ј« дежурна лепа Каја...

— Истина брзи воз не стаЈе овде али надам се да *е машиновођа спазити сигнап ове снаше.