Bodljikavo prase

УЈвд-љика&а

Г — НемоЈ да се буниш, Мико, сва превозна сретства су препуна. У ОЧЕКИВАЊУ

у -— Мушко, женско_ И у ватру и у воду

Ништа није разумео

Дмректор хотсла (младенцима)'. — Резервмсао сам за вас две најлепше собе. За госпођу на првом спрату, а за господина у партеру. Модерна деца

Коњуктура и спекулација! То су основи рслигије данашње генерације. У свему се тражи рачун и трговина па чак и хуманост није тога поштеђена. Има и таквих људи који су израчунали да је јевтиније и рентабилније учДнити неки хуман гест па да се он објави у штампи него давати директно оглас. Затим има људи који свуда хоће да виде неки ћар па зато улазе у хумана друштва, уметничке кругове или у књижевност. Одеш на трке па видиш сви иду да се коцкају. Никоме није до спорта и уживања већ до зараде. Док се једни смеју што су погодили „ајнлауф" или „дупло везано", други пуки уста као да су пили сирће јер су се баш увезали и то не дупло већ трипло и остали без динара. А овамо узели имена коња чак из народне песме па се може видети „Равијојла вила" како стиже последња и „Краљевић Марко" сав знојав и ишаран од корбача. Само што не сретнеш крчмарицу Јању и Цар Лазара али ако овако отраје и то ће бити. О трговини не вреди ни говорити. Свуда саш трговац и још мало па ћемо купце и потрошаче чорати да увозимо. Што то даре они којима је голема невоља и

ћене-ђене али, брате, шта да кажеш што има људи који имају свега доста па опет нешто петљају и њушкају. Купују, препродају и на све могуће начине гледају да се обогате на рачун свога ближњега. А баш ти који хоће да се обогате, ти су најбезочнији и најнасртљивији. Они псују, прете, грде, вичу и то само зато да опсене простоту и лакше сврше своје послове. Када то раде иушкарци, онда се не треба чудити. Они су огрезил у трци за зарадом, па ништа не бренују али шта ће то женама. Данас се ломатају и тргују и такв жене које од силнога наки• та могу преживе два рата а камо ли јсдан. Али тешко ономе ко им то примети. Изгрде га иа пасја кола тако да не сме ни зубе да помоли. Као да је свака од њих светитељка и нека српска Јованка Орлеанка. А овамо то је нека црноберзијанка или сп& куланткиња која дере сиротињу, кожу скида и још тражи захвалност и признање. Ето то су данас теме за козерије ако човек неће да пише о онима који краду на кантару или о фурунџијама који краду тесто из пшенице. Али то су обичне појаве које више никог не изненађују.

ЗМА ОН ШТА ЈЕ ЖЕЂ — И не заборави да рибама успеш свеже воде! — Нећу, срце! — А мисли мало и на то, да цвеће треба сваки дан зиливати јер оно много жедни. — Ништа се не брини, ја знам добро шта је жеђ.

МИСЛИ НА БУДУЋНОСТ — Како ми се свиђа твој муж? Држим да је страшно дебео. За такво буре никада се не би удала. — Ја мислим на будућност, драга. За двадесет година ја ћу према њему бити још увек витка и млада.

Писмен човек

— Чини ми се, да би Јела била срећнија, када би јој муж био мало сиромашнији. — То ћеш ускоро моћи да видиш.

— АЈде, кад с« век тражи, а и вода је слремна, неха буде!

— Чудно, да би ме научио да пливам употребио је исти систем на који ме је Пера учио да терам бицикл.

— Шта ви заправо мислитеЈ Будите среЂни што немам при руци једне мердевине. Већ би ја вама показао!

БЕЗАЗЛЕНОСТ