Bodljikavo prase

БОДЉНКАОО ПРАСЕ

СПОЉНИ ПРЕГЛЕД

Пољски емигрантм ето ових дага Увндеше шта је код Енглеза мана Ђенерал Сккорски, емигрант без стана Први пође путем покојног Дарлана Док Енглезе слушо, био веран слуга IЈијо излазие из лондонског круга Али када поче на Москву да фрчи Из Лондона хитно мораде да трчи И по свету он је путовао стално Док му се авион не сруши »случаЈноа За тај »случај« знамо из раније праксе Секрет сервис шаље на небо без таксе Код несреће оое иМа чуцно неште Пилот и посада спасоше се вешто До сада авион био је на гласу Да пилот погине — а други се спасу Није много важно чије су то прсти Јер и комунисти вешти су тој врсти Већ је важно само за све емигранте Да их ве*. лулају као празне канте Чим се ко побуни то су страшни греси Одмах му се случај и то смртан деси.

Черчил држо говор и рекао свима Да *е бити гужва пре нег дође зима Али ми видимо да он само прича Јер године прошле сметала му цича Сада опет нећо да се бије лети Чича сам говори како се сад еети Цела ова прича, шарена и фина Била отпесанз због друга Стаљ^на А њему се опет сада много жури Зато се на овај говор јавно бури Преко штампе вели, поручује јасно: »Пожурите брађо да не буде — касно »До зиме је дуго може свашта бити »Код Совјета чврсто, није вајде крити На измаку снаге а Власов нас плаши Па већ губе главу и јевреји на1ии Пркд нама судбина неизвесна, горка Ако се што деси, упрскасмо чворка«. Зато лаж последња опет није зрела Миого вреде приче, кад нема дела.

АМЕРИЧКИ „РАЈ"

Амерички часспис »Нешјон« пише дословце: »Американски жељезнички систем данас није ништа друго него једно огромно уцењивачко гангстерско друштво, у којем се једна мала група финансијера обога^ује на рачун привреде и путника. Ово морално придиковање часописа,. никако није јасно. Зашто би требало баш железничко друштво да буде састављено из неКИ1 чистунаца у држави, где се војска регрутује из Синг-Синга, чији претседник је окружен |еарејским саветодпвцима и чији фабриканти мрате крупне паре на

ратним лифсрацијама и гомилају огромна богатстша, док радници морају да се лате штрајка, да би добили повишицу од једног долјара. Овакав рајски систем, који сами Американци критикују, треба да се пелцује на Евролу! На част вам ваш ра)1 СКУПЉАЧИ ГУМЕ Ка.ко јавља »Њујорк Тајмс« једна фирма у Рузвелтовом рају осигурал.а. је себи право да на улицама скупља отпатке гуме за жвакање и да је опет прерађује. Постављене су нарочите корпе

— Погледајте, друже, ово би била лепа ознака за наше ави(атичаре. И ерално, и традиционално, |ер смо убацили две историске пароле: »Бог и моје право« и »Срам га било, ко о томе рђа»о миспип... (Вокс генциум)

за отпатке и само Једног дана. у Њујорку је скупљено .150 хиљада испљуване гуме за .жвакање да- се опет прераде. и употребе. На здравље! . . ЕНГЛЕСКИ ИЗВОЗ^" »Стокхолм Тединген« доноси једну оест из Лондона према којој се, до сада, најмање десет хиљада Енгпескиња удало за канадске војнике, који логорују у " Енглеској, ■ пгг ' ' Ово је једини артикл који Енглеска може да извози у Канаду. Рачунв се да *е овај извоз до краја рата Још знатно порасти. УСЛОВНА ПРОБА »Дејли Хералд« утврђује да Енглеска неће никад више моћи да игра стару улогу у свету, ако не буде могла да изврши промену у Азији. Вавел ј 'е покушао с офанзивом, па је банкротирао, )'ер му је била кратка пушка. Сад остаје да опет проба, ако му Индуси оставе довољно времена за пробу. ВЕЛИКО ПИТАЊЕ »Дејли скеч« пише тугаљиво: »На претстојећој конференцији између С. А. Д., Холандије и Аустралије биће, вероватно, претресано питање, којим сретствима и на кој'и начин ^е се поново освојити изгубљена империја? Баш су заборавни ови Американци. Па они су имали предратни план да туку Јапан тачно за 90 дана. Сем, ако неће да направе нови план, који ће се острарити — у Холивуду. ДАЈ ШТА ДАШ! Њујорк, јула. — Америчка штампа тврди да после овога рата неће више бити омладине. То је навело многе младе Американке да склапају бракове са мушкарцима који су већ давно превалили педесету. ДаЈ шта дашј

БРИТАНИЛА И ЗЕВРЕЈИ

Ои Је дошао, погледао и победио—

СА ЈЕЛОМ ДОЛАЗИ АПЕТИТ Казабланка, јула. — Од како су Американци дошли у Мароко Јевреји су д-игли главу па сваки дан 410 нешто измишљају. Прво су тражили од радио станице у Рабату да у своје емисије уврсти и јеврејски програм а сада су упутили делегацију султану преко које траже учеш^е у — влади.

ГДЕ ЈЕ ГРЕШКА! \ Сидкеј, ј 'ула. — Мак Артур ј'е најзад успео да објасни зашто Нема среће у Пацифику. Нису на време пресађена кининова дрвета са филипина па зато Американци трпе од маларије и то им смета да крену. Хвала Богу када знамо ра^ злоК

ПРОСВЕТНИ РАДНИЦИ

Лондон, јула. — На Трафалгар скверу удешава се у једној згра ди »велика сала« за седницу пет емигрантских министара просвете. Главна и једина дискусија' водиће се око енглеског предлога, да

ЛИРСКИ изливи Лондон, јула. — У знак великог пријатељства према Совјетима, грађани у, Грантаму скинули су и поцепали совЈ 'етску застаеу са општине. Овај лирски излив енглеске публике сматра се као одјек незадовољст ва што СовЈ'ети неће да отворе други фронт. РАЗРОКИ АВИЈАТИЧАРИ Анкара, јула. — Американци се хвале да су њихови авијатичари бомбардовали Солун и Серез, где су кобојаги бомбардовали аеродроме. До душе у Солуну нико не зцл за то бомбардовање али се зато купачи са Једне ппаже, на сасвим другоме крају Грчке, платили цех. Мора бити да су авиЈатичари разроки. јљ . , , ј,

се после рата енглески језм< прокламује као светски. Пошто је ово први посао од К9ко су дошли у емиграцију, емигрантски министри су се намрштили што су покренути из дебелог хлада, а један од њих је прогунђао: > — Море, изгледа, да ^е ови Енглези успети с нама и држатИ нас у Лондону док не заборавимо наш матерњи Језик. ] ШТА ЈЕ ИЗАЗВАЛО ' НЕСРЕЋУ! Лондон, јула. — Рајтер јв изјач вио да је Сикорски после повратка из Египта изјавио да док бољшевици не пусте 150.000 жена ч деце, не може се замислити поч бољшање односа са СовЈетима. Ова је изјава толико узнемири. па атмосферу око Гибралтара да се авион, у коме Је био Сикор1 ски, срушио. | ПОКИСЛИ ОПТИМИСТИ 1 Вашингтон, јула. — После хлв* дног туша шефа америчке ратно и информативне службе Елмера Девиса, оптимисти су заказалч збор на коме ће бити осуђен овакав непатриотски рад, Јер амеч ричка публика је научена на пепе шарене лажи и воле толле тушеве. ^