Bodljikavo prase
У музеју
— Тата, зашто победу претстав љој/ у_ жену) — Зашто! Чека) док се ожениш.
Спарииш спи1(гам Код публике нова жица Дерби прође ап' без шприца Ап' с парама многи квит Ап' други |е сав шњур диго Јер први је једва стиго Само један фаворит!
ПОБЕДА НА РАТЕ После две недеље и вишв од двест« минута игре, С. К. 13 је успео да однесе пехар и победи »Витеза« који за мало да оправда своје име. ЈЕДАН ПРЕДЛОГ Пошто све ве^и број публике напушта футбал и ида на трке, Један .футбалски стручњак је поднео предлог да се и у футбалу уведе кладионица.
. 7 0јМ^^Ј;У,У.'. •-
НШСЉЕШШЕЉЕ
НЕДЕЉА, 4 Јули Недељко праМти кант је увек шворп, али је прави спадало. Увек Је ораи и спреман за шалу а највише се ње., та Ранко учитељ. Па не изглесмеје своме шворцерају зато та — Реци ти мени која је најве- да тако тешка. друштво воли и свуда га радо ћа живатиња? — Море свршио сам је за три позивају па се и ја обрадовах Ђак сагао главу и ћути. дана али већ тридесет година када, јутрос, седе за мој сто. — Не гделај у земљу, ве ћ у тражим иеку будалу да је купи — Гледајте — рече он и пока- мене — викну Славко. Ајде, раз- — вели Мирко љутито. за \иљадарку. Ја узех да је раз- мисли. Почиње са С... с... с._ с... гледам. лллл — поче он да сриче, али се ПЕТАК, 9 јули — Па ово је обична хиљадар- ђак тек онда збуни. 9 ка — велим ја. — Хајде говори — дрекну ои. — За друге, ножда, јесте, али — Не смем господине, наљутије за мене право чудо које до ћете се — промуца ђак а сви ђасада нисам видео — рече он и ии и цела испитна комисија прпоче слатко да се смеје. скоше у смех.
ПОНЕДЕЉАК, 5 јули Комшија Тома је велики папучара женица му права видра. Пођемо■ данас на пецање Тома и ја. Он повео и синчића, дечка од 6 година, Симицу. Врло бистро дете. Када смо дошли на Саву, одједном Симица упита оца: — Је ли тата а где је мамин сом? — Какав сом — чуди се отац. — Па кад год код нас дође чика Лаза он каже мами: „Све би било лепо и дивно када нам не би сметао онај твој сом." УТбРАК, 6 јули Славка професор верује за себе да је одличан педагог и стално се хвали својим методама. Ових дана били испити у гимназији и њему се десио овај случај. Прозвао он једног малог шврћу из првог разреда коиј из зоологије, његовог предмета ни да бекне. Славко- се реши да му помогне па му зададе последње пита-
СРЕДА, 7 јули Жика бакалин се развео од жене па нас позвао да прослави дру го момаштво. — Замислите каже он. Ухваћена у све четири, све доказано — она још мене криви на суду. — Како то? — питам ја. — Па ето, када јој судија рече да ме је преварила, она дрекну. Нисам ја преварила њега.већ он мене. Рекао је да се неће вратити пре среде а овамо се вратио још у недељу... ЧЕТВРТАК, 8 јули Мирко сликар донео у кафану једну велику сли ку и нуди да прода. — Ова ме слика кошта двадесет година рада и разочарења, вели он Немањи кафецији. — Вогами, фина ствар — вели Немања, ал' мени не треба Слаб посао а после, то је слика за већи локал а у овом мам пајзлу има муве да је испљују! '— Зар си богати толико година радио на тој слици? — упита
Био сам у нов' чаној неприлицк па се после ружег колебања, решим да одем код једног при;агеља, познатог београдског газде и да га умолим за већу позајмицу. На срећу, сретнем га на улици и почнем. — Ја се надам да се могу ослонити на тебе... — Радо друже, само немој на десну страну. Ушинуо сам руку, него пређи са леве стране... Видех колико је сати па прекидох разговор о зајму и човек се разведри па убрзо заборави „да је ушинуо руку". СУБОТА, 10 јули — Шта мислиш, има ли велике разлике између руке и ноге? упита ме јутрос Рајко, благајник. — Како се узме, одговорих ја. Разлика свакако има али зависи са кога гледишта се интересујеш — почех ја да врдам. — Да ти испричам, слушај: — Одем ја синоћ да просим руку Цаце, ћерке газда Перине и уместо да добијем левојачку . руку, добијем очеву ногу и то у леђа. Искидао сам се од смеха због ове приче па је, ето, причам и вама да и ви знате разлику.
Кад су врата и сувише отворена
НЕ ПРИЈА ИМ КЛИМА Сада је утврђено да београдским футбалерима не прија аматерска клима зато поједине управе клубова морају боље играче да задрже на дијети, да их мазе и пазе пошто је то једини начин да их сачувају.
ФУТБАЛУ Утакмица никад грђа До кад борци лупе главе А после се опет славе ЧиЈа глава буде тврђа Зато футбал оде врагу Јер се »оће све на снагу.
— Чико, затворите та врата! Уби нас промаЈа!