Bodljikavo prase

4

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

С сгг

— Какви су извори ваших при жода! — Усахн/ли.

— Јеси ли уверен да овај брод иде за Канаринска острва!

— Где си био тако дуго! — Одвео сам лријатеље кући. — А тада! — Па онда није нико био да мене доведе.

— За секунду извадите зуб и зато тражите двеста динара! — Да сам знао да вам |е то скупо ја бих вам вадио зуб пола сата.

— Драги професоре кукање ие помаже ништа, треба да заборавите. — Да то сам већ неколико пута хтео да учиним, па увек заборавим. На суду — Да ли сте досад веК били оеуђивани? — До пре десет година кад сам ее купао иа забрањеном месту. — А од тада? — Отада се нисам више купао.

Прошло је било веК неколико минута да се племенита душа старог деде преселила у вечност, а у кући осекао се мирис суза. Сви чланови унесрећене породице, скупљени у трпезарији, тешили су се мање или више искреним речима и такмичили су се редом, који ће боље да сприча хронику последњег покојниковог дана. — Ноћас није никако спавао а јутрос је био потиштен. Јадни дедица! А пошто је ту у 10 био и лекар, стање му се још и погоршало. — Па шта лупаш! Лекар је био ту у девет. — А не, у девет је Перица баш пио кафу. — А значи дакле да је Перица избрљао чаршав. — О, то не, драга, чаршав је још синоћ био испрљан. — То ћеш, слатка, да извиниш. Синоћ сам га ја скинула са стола. Био је још сасвим чист. — Вратимо се на ствар, сада... дакле, а да, стигао је лекар, било му Је тада јако рђаво те је доктор препоручио да му набавим кисеоника. Одмах смо од апотекара купили боцу и, стварно видело се одмах да му је боље. Деда је стално тражио још и потпуно се променио. Могло је бити четири поподне како смо га чули где пева: »На крају села чађава меана«. Појурисмо до његовог кревета и нађосмо га где се смејао као лудак. Чак је рекао да је видео ружичастог мачора да себи пегла пиџаму. Оставили смо нека бунца, а после поче опет да пева, и то некакву мало безобразну песму. Запретили смо му да та песма не одговара једном осамдесетогодишњаку, али он је рекао да га се то ништа не тиче. Пребацили смо му да овакво његово понашање не приличи једном озбиљном самртнику, али он не хте ни да чује те све певајући и церекају&и испусти своју душу за увек. Разговор би прекинут од апотекара. — Како је болеснику? — Он беше. Рече жена, бришу&и једну сузу. — А кисеоник? — И он беше. То јест, потрошен. — Ух, гром и пакао! Боце кисеоника добављао сам из истог места одакле сам набављао и вино. Да не бих плаКао трошарину, ја сам вино скривао у боце за кисеоник. Данас, за ручком попио сам пола литра кисеоника место уобичајеног вина. Тако сам приметио своју забуну. — Ох, каква несре^а! А деда је био трезвењак, закука жена I и обриса и другу сузу, 1

РАВАЈЛО на раду награјисао сам вала Ка ники мој и то све Заото што ме тера онај Куси да се петљам у Госпоцку работу. понијо ја три канте млека за Београд а оно Ваљда ова вруКина или Сам много сипијо воду тек се направила сурутка и ја то дам нади Бакалки да ради шта зна а она ми вели ајдемо бре Равајло на Плажу виш какава је врућина да Не идем пешке него ме мећи на чезе а ти да мало париш очи и ја Пристадо. Она се за час сфлиндари и бу^ну у воду а мен ме уфати нака мука Па узо једне гаћице и бу<\нук и ја и Таман поче да вичем Охо-хо и да се голичем и прскам с једну буцмасту у црвену аљину кад Дођоше џандари и један цифил и почну да нас физитирају. дајдер ти мен твоју ле^ мигитацију каже ми Тај цифилиста а ја се поче бркам по онв Гаћице пв му кажем да је лимигитација остала у гуњ, тако нае покупише све што немамо лемигитацију да смо фалични и један ми Џандар каже да мора да се ради а не да у Четвртак да се краду Богу Дане и тако ме сподбише Па у кварт а ја Џакам сас њега и кажем да сам Сељак а он се смеје и каже Ако бато еад ћете Видимо како радиш сашов и дал си збиљски земљорадуик и Тако ти ја Одок у макиш а нада Бакалка оста да се купа и Да се смеје што ме Уфатише ко шинтери куче а чим смо дошли на њиву они веднуше да сам ја факман и Поставише ме за надзорника па ја викну оним ладолежима из београда да пљуну у руке а оне ме у себи пцују али ми не могу ништа. У том и ката посла моју лемигитациЈу па ме пустише а ладолежи остадошо да преврку земљу и Дуздишу јербо за њих нема мулеКине па ако Је за ваЈду доета је било право јв Да и О^и осете како је то лепо кад упече звезда а они на еумцу смотику у рукв ал јопвт еам св решијо да Више нв идем на купање јербо ми сељаци се не купамо по двајес и више Година Па шта нам вали ваш рааајло

Лекар: — Ја нсзнам вн све мањо видите, па где су вам очи!

— Он |е одличан тркач. Само бицикл Је пешачки. — Вндиш ли ону удовицу. Хвала Богу што се у своје време ие ожених њоме. — ШтоМ — Па данас бих ја био мртав!

— Јеси ли прочитала, женице дв на Истоиу мма Још нраЈева где мушкарци продаЈу своЈе жеN01 — Ужасно! Зар не, да ти то но би могао учинити! — Никада! Ја бих те покпонио!