Bodljikavo prase
БОДЛ»ИН/.чЗ ;.г~СЕ
т €НЕ 1Ш1И1 НЕ Ч1ИШ1Ж
УТЕХА Поверилац: — Шта ја с мојим новцем? Знате ли да ме мукв спопадају кад по овој врућини долазим к вама? Дужник: — Умирите се, доКи ће ве& и хладнији дани. —ОСекретар: — Господине директоре, дошао је један човек који се интересује за тајну нашег успеха у животу... Директор: — Да ли ја то новинар или полицајац? —О— Зар се ти и после банкротства возиш брзим возом? — Морам, јер обичним путују моји повериоци. —ОПутник се обраћа железничару: — Молим вас, имам ли још довољно времена да се опростим са женом. Зависи од тога колико сте година с н>ом у браку. —О- , —ОУчитељ: — Шта са може видети највчешће у земљама у којима непрвкидно пада киша? Ђак: — Кишобрани. —О^ >ц вна: — Зар ти мораш стално да идеш у кафану? Муж: — Па... морам... ја сам сталан гост. .-ООве цигарете тако су добре, да можете да их понудите свакоме. — О, хвала, радије бих волео неке које нико не&е да пуши. кмцица пушачц у највећој моди код Д а ма па се често догађа да један човек, иначе сам по себи веома неинтересантан, који доскора од жена није био примећиван, одједном постаје љубавник око кога се отимају. А за то је главни узрок што увек у џепу има по неку цигарету. Јер, то се мора признати, иако изгледа невероватно, т рафиканти су најгоре прошли у борби са законом па је радња „испод руке" у овој бранши малаксала поодавно и сви су упућени на следован>е. Мушкарци су се већ свикли на ово па пуше колико имају али даме и не мисле да мењају навике. Зато сада траже само оне који не пуше јер тешко је наћи пушача који ке да уступи своје следовање. То, уосталом, нијени чудо јер пушење је луксуз а ко је још видео и чуо да се неко одрекао луксуза и порока. Сваки од нас је готов да укине све своје врлине па да ну ни мило не буде жао али нико неће да се одрекне својих мана и да се про мени на боље. Јер, човек без мана то је као паприка без укуса п љутине. Зато сваки дан виђамо људе, који једва састављају крај са крајем како одлазе у кафану чим сврте неку пару и не излазе док је не попију.
Две пријатељице разговарају; — Јуче сам се вратила с пута, и поред свег провода била сам пресрећна што сам опет код куће, али када сам распаковала ствари, замислите, нашла сам у куферу две стенице! — И оне су се свкако радовале што су опет код куће... —О—
Пацијент: — Прв три године, када сам био код вас препоручили сте ми да се најстрожијв чувам влаге. Лекар: — Јесте ли послушали савет, и како је било? Пацијент: — Хвала Богу, добро је, али сам дошао да вас питам, да ли после свега тога смем да се окупам.
Не иде му се
— Сутра треба да идем на векчање, али ми се никако не иде. — А ко се венчава) — Ја.
Свега поио за сваког по нешто
— Како је с вашим очима? — Лекар ми је казаа да сада боље видим. —ОПерица; — Мама, треба пробути тату. Мама: — Зашто сине? Перица: — Није узео прашак за спавање. —О— Невероватно, Мина, какву ви ларму дижете! — Покушајте ви, госпођо, да нечујно разбијете сервиз за двадесет особа. —ОГост: — Ужасно! Донели сте ми влажан тањир. Келнер: — Не господинв, то је супа коју сте поручили.
— Лепо је од вас, што се удајете, а опет остајете код мене. Ко је ваш вереник! — Ваш син госпођо!
}] Л ТР' <У~ с *ГСУ и<Ј<а - & - јТ ч-уг ЈЛЛЦу о, (РЈ, СО^М. СлЉјЛЛ— ^ НА -Р- л Л-& ЛЈсгиилиг ^ос уи. јујмјсј .лл лхлАа °уи.ои/л, сјсс рЈ гмхлјјјЈјзх ^.илјлјхи. лл , ^си -н-е уос&ил-су јх, -тсосј, -ссисслсој \\сислл^ус<јјјг лгдлизм. г - ојспл л.их~/илјг>' гја . са . с *Ссха. <Ј<јф е лсосљ ЦТси лча нСсС^ој а. -таи. ст -јЛ ллјј, <ис.ссЈиЈ-и^оим. 4^ 'ђсЦбл*^ лаи.сх^-со' сх. (Жс јлсјјјј- *ссхЈ^е< ^сх ллј^сх, флсд&л, . .Лр. лл _гг' лсло^ лЛаиМуУ " ' - — еЗпЛлА 0/и.ш
<*, (Уи. Јми -ш: - а %ЈЈлаЈвииг <и4 ) .1^лл.<У лои>->г V С/ХХЛЈЈЈГССХ иллс. м и&ЛЈЈ <3"ЛЛЈГА+ССХ. уихлссо Ј-2, -КХЈЗ- СЈСсги^и^ ■и хх, гГсллј а. гЛуОЛ ■ЧПгб' -}сојсхл-с сххисШ- лх^ уА сл, л ' сшлјј<1-ссс 4Хсх*АсХ, <Ц. сил/ ЛЈлАМ~<Х< &ОСЛХ. ЛХЈЛ, АЛЈђ ллх^блЈ^а- отилсс Ј?м>Се. ИХххиј^сс -гхсгс^ллл, сур. сл сС -усс лл. •) сгиљс стес хх - лјллј & ЛЛ ^ ^зилс жо- уиз^ссс/ *- СВЈ ^Јл^ЛуСХ, \Мссс. СХхУ ^ -о^-А/и*. л^јјО*. .Лсисц. *}«■ & сс Л ј , <АССОСАС<у сгилл. ер*Х~ллл, ХХХХЛЈС* ЛЈ^ли1\ С ЛЛ+АЛЈ Л-С<Л^С1ЛМЈ ^У^еЈЈ^ *<ХОС /Н-€>^ 'ђ&Х&лУ ^&оим. О&у ^схЉ-ЛоССлс : ДлхЛл лс +СО &ОСХВ. <у^ се. х^ух, сПГеха.^ ^сихЈлу лнсс схлу ^лхГЈих ^ису. ^ ■ВС 4хс.ехп>уСа< сха>е&-АСЉ< -^-Осоуе. ф ^оС ЈЈ^е. .ЛЛЈЈХХРОО. <и<ИЈуЈуНЈг^1. ЈНЈ&лсихих, <г^-уЈ\хе/. ЈМЈУС <Ј11<и^оС> -т-с&Со- хххх. Кхх, ЈЈГ-л^и-уУ ЛЈ, уот-оџс ма <\Ј{/%&ЛСЈХ~<их -С-о •ЛЛХГЈСаС. СЈСХ, Ј^е/^Ј. 1А, ојес *х~саххх.и <, осасг- лјј^О сиусс -ег^г^ ^тх,, ■ЏАЛе. ^ с&е.Јп_о- уа. ЈС г^ссспХ^.Ј^^ ј ^ ^ ГЗџ лл^сСолог у мхг&им&Ј <и. сжо <х* ❖ ЛАЖУ ВРАЧАРЕ
Модернв жена: — Ало1 Централа? Овда јв број 18014. Драга госпођице идем сво|о| приЈатељици у посету, а спусти^у слушалицу нд сто. Ако беба буде много плакала, молим вас, телефонирајте ми на број 19088. САВРЕМЕНИ ОДГОВОР По завршетку основне школе за поједине ђаке лолазе време за полагање пријамних иепита у гимналију. Тако и ове сезоне јелан родитељ решио, да и он узме професора за свога синчића (премда му је еин бистро дете) да га подучава из предмета (математика). Дошао професор и већ на првом часу задао му је оваЈ задатак: — Мали, реци ми, када једав трговац купи робу за 1200 динара а прода је за 1800; колико је на тој роби зарадио? Мали одговори као из топа: — Двадесет и пет по туру, пошто је продао нсту РО црној берзи.
— Како да не! Мени је јед на рекла ;-ЈЦ *у добити мужа а затим сина, а догодило се обрнуло.
• С-