Bodljikavo prase

с*

— Јели татице, како то да када неко дува у ватру она се распали, док када се дува у свећу она се угаси. Народне питалице Питали богата човека: Зашго имаш више пријатеља него млкоји од нас? — Зато што им стално позајмљујем новац. А зашто више непријатеља него ми? Зато што им тражим свој новац натраг. —ОI Шарена жена питала мужа: Од чега се ђаво највише боји? Некрштени од крста, а крштени ђаво од тојаге. —ОПитали шарену жену: — Кад ти је муж најбољи а кад најпаметни)и? — Најбољи кад ме^е да види, а најмудрији кад неће да збори. —ОПитао поп сељака: — Зашто Бог ти судио, опсова твоме комшији јутрос пост? — Зато што анам да он никад не пости. , —ОПитали сељаци мудра старца: Шта на овом свету више вреди: или здравље или памет? — С новцима обоје добро је, а без новца обоје ништа није. —ОПитали ђаци учитеља: — Који је занат најмучнији на свету? Поштена човека и књижевника. —ОПитали људи пса: — Зашто гризеш кости? — Зато што ми не дате меса.

Б Р Б Л=з А Нгз А

— Слушај, то чекање ми је већ попело на врх главе. Сутра долазим до тебе. — Не мучи се џабе. Сутра не примам. — Нема шта да примаш. Мораш ми дати. Ти си канда заборавио на оних сто динара што сам ти још давно позајмио? — Ух, брате, ни на крај памети ми то није било. Али надам се да ку се моћи одужити сутра Само нека ми пође за руком један важан посао.

Ја сам клавирштимер. Звали сте ме због једне покварене дирке. — Да, хтео бих да су и остале такве. ПРЕВАРИЛА СЕ Жена: Ти си неподношљив. Ако тако наставиш, отићи ку од тебе и удаћу се за другог. Муж: Можеш одмах ако хоч кеш. Жена: И ти то тако мирно кажеш! Зар ти не би било жао? Муж: Како могу да жалим човека кога и не познајем.

— Могу вам уступити ову скулптуру са 50°/о јевтиније од каталога... — А пошто је каталог?, ШЈ> №1 ШЕ

■^г

3

Ми би волели једног зеца да имамо. Сивог или велог! То је за нас свеЈедно. Главио Је да добије много зечића.

— Дај Боже1 А о каквом то послу мислиш? — Ућићу у ову радњу и питаћу имају ли револвере. — Идиоте један. Откуд у злагарској радњи револвери. То они не продају. — Баш оно што треба. Ако их они немају, изведићу ја један. — И продаћеш га златару? — Не, већ ^у га уперити на њега и опљачкаћу радњу. — Ради шта хоћеш, главно да ми вратиш моју стотку, — Могу ти је сад одмах врзтити. — Е, брате, лаф си. — Имаш, само, случајно сада да ми позајмиш сто динаре? — Да, ево ти. — Хвала лепо. А сад ево теби, вра^ам ти онај дуг. — Ох, најзад. Хвала ти. А сад кад си ми вратио дуг, нудим ти — Нудићеш ми коју чашицу? — Не, већ ти нудим могукност да ме нечим почастиш. — Жалим брате али не могу. Десио ми се малер. — А какав то опет? — Како то да још не знаш? Оперисали су мог старог деду. — Па шта с тим? — Операција се баш гадно свршила. — Јадник. А кад је умро? — Ама, какви умро. — Па што онда кукаш? Кажеш да се тако гадно свршила. — Па да, мој је деда оздравио. А требало је да наследим онолике паре... ♦ — Да знаш, човече, |уче шта ми се десило у чика-Перииој кафани. Појео сам један криминални роман! — Шта па ти сад то значи појести криминални роман. — То што ти велим. — Значи, појео си једну књигу? — Не веЧ сам јео меса. — Па какве то везе има? — Нисам никако могао да разумем ко је био умро, да ли пиле, крава, коњ или мачка. — Не лупета), брате. Ха)д радије да поразговарамо нешто озбиљно. — Важи. — Знаш ли ко Је дошао мени у госте? Моја ташта. — И још се жалиш? — Како не бих. Замисли еамо: моја жена вришти, моја ташта се дере и за мене је то прави пакао. — Па и мојв жена и ташта вришти, али ја чујем само једну. — Запушиш једно уво? — Не, ве^ моја ташта толико вришти да своју жвну уопште и не могу да чујем. — Ти си брате сревно створење. А мене јадног само баксуз бије. — Шта сад олет? — Синоћ ми је син прогутао стопарац. Баш стопарац. — Ох, јадник!

— А ко то? — Твој син. — Врага! Јадан ја. Одмах сам био звао лекара да му га извади из грла. — Сасвим паметно. — Паметно — врага! — А што? — Звао сам га баш ни за шта. — Шта? Да није твој син страдао? — Не, век је стопарац био лажан. — Желите ли да вас сликам у взчерњем оделу! — Не, не, што се мене тиче можете остати такви као што сте. ДУГАЧНА ЛИСТА Судија оптуженом: — Пре свега морам да изнесем све ваше претходне кривице. Оптужени: — Дозвољавате ли мени онда да седнем? Не навикавај се на еастанке. Састанци су отровни зачини од којих човек, сталном употребом, свршава као идиот. Тајна досађивања људима састоји се у жељи, да их се забавља. — Приморан сам да повећам за двадесет процената суму, коју дајем сеојој жени за кућу. — Научи је да игра покер, јер *еш моћи да извучеш те паре назад. •1 Бодљикаеа »скуства Добротом се назива онај део људске необазривости, који претходи неком великодушном делу. —ОРасипај што мање можеш, своје следовање Доброте које ти је живот доделио. Знај да 1\еш увек сретати људе којима ^еш бити приморан да је поклањаш, а врло ретко појединце, који ће биги у стању да ти је уделе. —ОДоброта је шећер духа. Због тога је и претерана доброта шкодљива. Доводи до, рекли бисмо, моралног дијабетиса. —ОТајна — досађивање људнма састоји се у жељи, да их се забзвља. —ОНевероватно је али зар није тако? Нисте ли опазили да је и људска вокка увек најслађа на оном делу где се налази кра. —ОРужно^а је резултат нехотичног ударца ног.ом којим је природа, у пролазу, порзметила геометрију једног лица.

Ево, Јсаице, ово је меја дадиља. Хм, зар бар ниси нашао млађу.

лАТј