Bodljikavo prase

БОДЉИИЛВО ПРАСЕ

— Шта видимо над собом кад је пепо време. — Небо. — Одлично! А када пада киша! — Кишобран.

ко&ери који су од овога рата видели највеће користи претстављају најгрлатије родољубе и праве судије. Они дају мишљење, оптужују, критикују — богате се. Сви ми остали претстављамо кибицере и клаку. Уочи ником не говоримс ништа, све одобравамо, а у себи мислимо да је то најбоља политика. Нико неће да види да такав наш став штети највише нама и да ћутање и одобравање нису целисхлодни када се ради о болесним појавама. Али ту и јесте чвор. Ми смо сви навикли да мислимо срцем, а не главом и зато је код нас поникла пословица: Тешко ногама под лудом главом. Али не само да су страдале ноге већ је страдала и глава и, богами, ако не променимо овај манир, отићи Ае глава до ђавола. Зато сам ја мншљења, пошто смо већ у сезони тур шије, да ми наше „срце" ставимо у туршију, и да почнемо да користимо и глаћу за размишљање јер она ваљда зато и постоји. Наравно, реч је о онима који имају главу. А када би то радили било би нам боље јер онда не би све радили за инат и за „ћеф" а ваљда бц тада било мање родољуба на језику, а више у срцу. Сигурно је да сви ми имамо доота добрих детаља, само су рђаво смештени и размештени па се редовно догаћа да паднемо на испиту баш онда када сви мислимо да смо одлично знали...

^[ршг/ту јшшх. иос -Ч. V ^сс оихссос -Ј-г/Т-с ^Х~пјсГ-& ^з^Јуа^лм, ^ сс -сслсгСсу-слсеЈ ,сцА у КОСу лкџлу У)Ссг ^сслјј^о. СС ЛЦсШЈпЛ. ^усгСССХХХ АСо-е} -Кссе^ ■1СиОмШ. ХХУШ^г -СЕсХ с ОЛЈ +<е*лихлс<г <2 »Сс^су. I илл. слиСи^у. <Х ПАЉЦ&х. *Су(гсс, <Сссло.-> (ШЛС -Лл. ЛХХУКЛЛЈМ^ 2>сиЊо- СМ. -ШШ^ССС -уа^уилл-с^ЈГ ССО. ле. ЛЧЧА -<Р-иллг -Ххгу ■ва Му&ллоим оих. лхлоихс^илл, Ј Хиг жлат^јо- ТУум*- ^ Ј*. <?*_ ■СјЛ^вгОС ^ух ■о-иЈлииГ ј/"^гГ ■улсохе' у ХЈСС^Хсг^сссг с ЛххЈунХ ЛсгсЈ^иКР, & «4Ф<*- 1 У СОи " и - Т С ^ -?«- ***■ ^ е3и *олМ.<Х ЉЛТЛЈ ^ЈССИЛМ- -С/О. -Ј-ииу КДЉлххуи, -СЈОХСГ уе ЈХХС^сС јМлЛЛ, ЛХхгу&а^и, ■С ј-се>СсГ 'Г&л.аЈХС4-иг ЈХлх. -оутСлЛ&- ЛСууи. -о. о<с.}. -Сиссспи-иа. (Рл.е.-у ЧАмллл+шух <^с $Г<ги*<г -^лхГ</ С%-иЈ- г ђоЛл1Г ЛшЈ* ЉОС СЈ^Г <ДЏ ^ ■УУЛитЈХЈА. ^СХ, ^Лсиом- усс'-<ГЧ^ -Њсмлу Л^СЛЛСЛ^, Л«ХМ1лј <Л7јГ 4А, лаои-сОС, ЛХХ&лЉ- Лнзуи. ЈлллуилСЛ 40Г Ахсце. МхјСМих имлљ у. ЛХЈТЦ^*. <ЗУГЖ. ЈаХох."- Золх*- 4°*- с&у, ^ссгп -и хЈрлАлуиМ!/^, *х&. &ссм* -&ссср.сјлгл^сху тлјлЛ, Л/их нхЛ: л&ллссђи^Ц слх. ■Нссо^ссл.и^ л* ссиу, т4- лтшЛу гМмла, <јсс л^ојСос ллл-шл^- л/ј^/сЛс /ОјО. ЛХУОилЈССЈЈ. -<С I Лге-усја. л*. 4-се^м.а. лСиСпХо!. Хлјјг <лиса- лгкрслСс/ -^а. -ПЈЈ^Хги. ^^спХб^г лј. Т&ј&сс <лујј°-К ^Л^1сГ<Г $ЈС ■С~ и 1М, ЈЛ^КГО^С. ЦаС 4 ели^ л^ХКЈХ. -сРор^лл-сџ »1«/^, слзим. ахјјх^УГ <Ј Т <*. ^ШлЛ ЛСОСЛЈ.Л. <Га -у. -ССоХл&сдхт ОСшГиД ЛЈ^са. ХХ.ЛлсилХ <1' а - Л-сјхСЈТ луллсос к, о^с -^Ч. 1ђсслЈО^у чх. Оо^. <гнју. ^оиссз. јцц^ -V ОЛЛ^ лсл^ ^ луЈиС«. чПсЈЛСС сел^сс ЈХ^сј & л _сссп.ОС СЛЛлгССп/Су* ХлслХа. # &иој**. {{рел-О^иЈГУ-цИ.^лЈ' Л, м Лиссли-слссслос јлјлу лосјслсЈА -агв«. 11СП.ОСЛ0С 102_ -исЛАЈлбсуас Хм^а ^^М:ос Ссиеихс( /ихмЛ> уЛ\ссЈи; лмлллс/^сјсос. >КОС/\д^л*ј4 2 с« 3 ^ Ј^ах^лс, -сјј.1^<Х СЛи ^ ^ исиллл ^сс џ 2°^аокеу1а ■и. ОЛхсСлнл ллоссјо, -ЈСјссс^ л -бчс Ново пзчени земљорадник и сељак Пролази крај н>ив е ноаопачвни _ Сеј, рођо, сеј! Да нијв тебв .бвоградски земЛорадник Тика и т .„ с г и тог твог семвна — ми би поцркоји има закупљену башту тамо горе на Вождовцу, па — видеаши аЛИ глвдни ' (едног сељака како нвшто сејв, — Јес, господине, слаае ми1 Ја, добаци му: знаш, сеје м детвлину за воловв.

— Госпо^нце, «и сте дивни, ви сте анђео... — С тим нећете ништа постиКи, господине, ја сам атеисткиња.

— Мора се најбољем надати и бити спреман ма најгорс.

— МоЈ тата пита, шта сте написали под моЈим задатком. Он не може да прочита. — Написао сам да треба читкиЈе да пишеш!

1Р

лћл

113 © ИР

, ТЈ »