Bodljikavo prase

БОДЉИКЛВО ПРАСЕ

1 1Р

оид

ТЈврлика&а к&вцица.

Иако су излапели мислиоци пронашли да на »домаКици ку+>а поч_ива« у пракси је то сасвим друкче. То јест, можда некад када су жене носиле фес, шамију калемћарку и тепелук и било тако али данас није. Модерна жзна је гост у кући, зато су наше • жене љуте као отров у ове првз |есење дане, јер онда мора и бар тако би био ред — да запне и модерна дама. До душе за њу је много важније да игра покер и реми, да хвата везу са џокејима и тренерима и да уме да шофира вли их је рат натерао да бар септембар посвете домазлуку. Посветиле су кобојаги али тешко мужевима. Грди и псује од ране зоре до мрклог мрака. Узалуд су се мужеви упрегли па тегле и сецају корпе и зембиље, ложе ватру а неки чак и пасирају парадајз, домаћица је опет љута И само сикће... Њој не иде у главу да муж не може да увиди и схвати колико је то жртва што жена квари своје руке крај шпархерда, и што је принуђена да мења навике. Зато је љута и бесна и док траје спремање зимнице муж је мањи од макова зрна и ако се одра плаћајуки... Исто као жене, изгледају данас сви они који су научили на мулетину и клопање. Љути су и бесне ал' само вриште. Све им не ваља и свему калазе ману јер у тој грдњи и љутини лакше забораве на стварност у којој их нико не зарезује нити се пружа прилика за зараду. Зато они закерају и траже длаКу у јајету да

би показали да нико не може да их замени, а када им се понуди да засуку рукаве и изађу на ђунију они викну: — Море нисам за посао, болестан сам и никакав... Узмите неког другог... А, ако ћемо право и јесте много лакше критиковати и грдити него радити. Када човек ради он се умори, озноји, а често и озебе. Када критикује и грди може само да га заболе језик или да му се осуши грло. Зато цео свет

и гледа да се извуче од посла и ради да би имао више времена за критиковање и разговор. Ухвате људи неку дебелу заветрину па само развале уста. Али ако се недај Боже, неком од њих догоди макар најмања непријатност они закукају као Дамњанов Зеленко и онда су готови на највећу кукњаву и понижењв. Јер важно је и у општем интересу да њима ништа не буде, да њима буде потаман, а како је са осталима то није много важно.

— Причају људи да се ти с Мицом жениш само због новаца. — То је лаж. Пре сзега, она нема иоваца, а друго и не мислим да се женим с н>ом.

Адвокатсни хоионгр у 1943 годики Један сељак из Рипња код Београда, добио овакав трошковник од свог адвоката из Београда: За

Сгми сшоцн живота Кројач: — Да није моје игле колико би било назеба, запаљења и смртних случајева! Обукар: — Да није мога че-

полсату опомену твом дуж- хива било би много босих и још нику једно јаје више болести и смртних случајеЗа састав тужбе 3 кгр. брашна ва ' За заступање пред судом V« Шофер: — Све то није ништа! — Моја к&и је, нажелост боле- кгр. масти Сваки други звук моје трубе са сна и зато ја долазим данас да За изјављени призив 3 кгр. цр- аута спасе по један човечији |е заменим као модел. ног лука. живот.

Бора адвокат је млад и леп човек. Чак много лепши него што би требало да буде па је зато имао много непријатности. Али му ни лепота није толико сметала као шворцерај. Имао је толи* ш ' ко дугова да је одавно престао да води о њима рачуна. Али су зато повериоци водили и те како рачуна о његовим дуговима и он је сваки час добијао по неку нежељену посету или пак писмену опомену. Све га је ово нервирало и он се реши да се ожени. Наравно богато, пошто друга врата брака није била за њега интересантна. Чим је донео ову одлуку он је почео да мерка младу. Удавача је било много али је ретко која одговарала условима. Или није била довољно лепа Или је недовољно богата. Најзад се одлучи за Цицу, керку госпа Сиде удовице која је имала не само петокатницу ве^ је и доста готовине и накита. Акцију је почео на Сави а довршио на једном журу. Цици је ласкало да јој се удвара тако леп човек а са друге стране Бора је умео да изведе тако ствар да је изгледало да се око њега отимају Лула и Жени, две Цицине другарице. Објавише и заруке и Бора је већ са Цицом кибицовао впартман који му ташта уступа у својој ку^и. Све је ве& било спремно за свадбу и Бора је обавестио све своје повериоце да га сачекају месец дана пошто је пла^ање »зихер«. Наравно да је Бора, аконто скоре свадбе закачио још тројицу својих повериоиа св ве^им сумама да би се спремио за брак. — Слушај Цале, рече му једног дана Цица, чула сам да см велики мајстор у мачевању. Хо♦\еш ли да ме учиш? — Море, шта ће ти то? — одговарао је Бора али Цица навалила па не попушта. И Бора пристаде. За врло кратко време Цица је толико напредовала да се и сам Бора чудио. — Сила си ти Цакана — говорио је он одушевљено. Толико си печена да би могла да приредимо диван час у флорету. — Дивна идеЈа — ускликну Цица. У суботу ^у позвати све моје другарице па ћемо онда да им приредимо изненађење. Али ^е да ми завиде... Бори баш није било мило али са друге стране ласкало је његовој амбицији да се покаже па зато, чим оде ку^и, умоли мајку да му сашија панталоне од једног комада беле чоје који му је ташта поклонила за рођендан.

— Не знам ти ја то сине, него да зовнемо Рајка шнајдера, па час посла. И, заиста, Рајко саши изванредне панталоне а бео свитер јв Бора имао из раније. Све је стајало као саливенО, Бора однесе свој спортски костим код Цице. У суботу је башта код госпа Сиде била пуна девојака. Цица је намерно звала само своје другарице да би могла да ужива због њихове зависти. После обилне ужине, Цица се за часак, извини из друштва а када се вратила на њој је био укусан дрес за мачевање, само је место прописаних ципела имала укусне беле еспадриле. Са њом је био и Бора, комплетно обучен у спортски дрес. Кроз башту одјекну усклик дивљења... Отпоче и егзибиција. Елегантни и витки обоје па дивота погледати. фигуре, све лепше и грациозније и одушевљење гледаоца све веће. Одједном када Бора чучну, да изведе јдну фигуру одбране, зачу се злокобно: »Кр... кр... кр. Његове дивне панталоне се распараше од тура све до доле и лепотан се појави у доњем рубљу и закрпљеним чарапама. Он је јадник хтео да се изгуби али му не дадоше одушевљени гледаоци односно Цицине другарице, који су уживале у овом његовом малеру. Бора оде да се пресвуче али је расположење било покварено. Он осети да је Цица ледена зато се убрзо опрости и оде, проклињу^и успут и флорет и труо конац. Иду^и дан сабајле донесе му један дечко писмо, које га испуни бесом и огорчењем. Писмо је гласило: Господине, После јучерашњег скандала у мојој куки, за који сте Вч главни кривац, ја сматрам дл Ви сами разумете да су заруке изме^у Вас и моје к^ери развргнуте. Сида Борковић, удова Бора је беснео, скакао по соби као луд али Цица није хтела ни да чу)е за помирење. Наравно да су и повериоци за то сазнали и Бора је морао да се губи из Београда. Тако је један калем трулога конца уништио једну каријеру... ж ЗНА ШТА ТРЕБА — Како?... Па ви не знате стенографију, а почетница сте на писа^ој машини... Не знате ни један стран језик... па, шта онда знате? — Ох, господине, толико других ствари.

С Т А Р

И В И Ц Е В И

САВРЕМЕНИ МАТЕМАТИЧАРИ У једној канцеларији један млађи чиновник задубио се у шкрабање неких рачуна по хартији којом је застрт сто. Жврља он тако и не примећује улазак шефа, који лагано запита једног другог чиновника: — Шта то толико рачуна овај наш Бане? — Е, господине шефе, он сада дели мираз своје веренице бројем њених година и одатле срачунава помоћу својих дугова квадрат љубави.

МИКИСТАР БЕЗ ПОТРЕБЕ За време децембарских избора 1938 варошки земљорадник Воја Ђорђевић био јв министар без портфеља. Онако, тек, да и један теразиски земљорадник буде у реду министара! Јвднога дана донесе му поштар писмо од неког члана земљорадничке задруге, које је било адресирано овако: Господину Воји Ђорђевићу Министру без потребе Београд, Франкопанова 15

ТУК НА ЛУК — Миле, позајми ми хиљаду динара, Јако су ми потребни! — Донео сам одлуку да никоме више не дајем новац у зајам. — Али... ја сам твој пријатељ. Нека ја будем последњи коме ♦\еш дати у зајам! — вапије Бранко. — О, ја те сматрам за тако доброг пријатеља, да те никако не могу да ставим у ред последњих. Радије ћу те ставити у први ред, и на неком другом ^у применити своју одлуку.

ЗЛАТНЕ МОНДЕНКЕ Састале се три београдске монденке и, у доколици, изјављују шта би која од њих желела. — Ја да играм покер сваки дан. — Ја да имам збирку песама, »а ла Дерт«. — А ја... само једну ноћ да спавам сама! ПОЗНАЈУ ГА — Шта су урадили ваши другови када сте пали у воду? — Бацили су ми парче сапуна.

— Буди опрезан, Ико, ти држиш у џепу нашу карту за повратак.