Bodljikavo prase

I

БОДЉИКАСО ПРАСЕ

СПО/ВНИ ПРЕГЛЕД

ЗАЛУД ЧЕРЧИЛ БАНКУ ДРЖИ - КАД СУ НЕМЦИ ПБУДА БРЖИ

Два ортака још фарбају ал' без четке Место топа и пмштоља — раде сплетке На »пуф« хтели да добију једну битку Па су мину наместили — апи плитку Са Бадољом покушали један врч Ал' у самоме почетку дрмну грч Место славе и победе — дошла платка Код Бадоља снага била много кратка И брука их дочекала неизмерна На обали плавог мора, код Салерна Четкр дпна брчкали се као деца Појави се нови Везув, па их сеца Немци бију изистински, нема шапе А ортаци лрестали су да се хвале !ер ова их сила бије, лсми, цепа Фалило је врло мало до Дијепа А кад Кемцн што су хтели, иззршише Ортаци се опет мало охрабришв Па просуше нове хвапе и прогнозе И на својој бурној машти даље возе.

— Вгшу 1<орду можете мирно задржати, господине мгршале, — она нам никад није била опасна—

Са фронтова разних вести сада стигле Мрачне силе из Азије све су се подигле Да победу сад иззојште, у потопу Да униште сву куптуру и Европу ' Ап' узалуд борба бесни, чуда ствара Када је то само рачун без крчмара Јер последњи то је талас бољшевизма Нас не може савладати зло и пизма За годину дана дошли близу Дњепра А на Волгу Немци дошли, попут ветра Ко уме да видн, он осе&а јасио За црвени ваљак све је сада касно Пропала му нада, мора он да скикне Место њега ново добро ће да иикне Ствар је сада јасна, решење је близу Стаљин и дружина видели су кризу Па желе на снагу и још на брзину Да извуиу себе, ову кризу мину Ал' џабе им мука, џабе троше снагу Њима спаса нема, отишли су врагу.

РЕГЛЕД СТР

АМЕРКЧКИ ПРОСПЕРИТЕТ У ПАЛЕСТИНИ Хаифа, септембра. — У последње време у Палестини је завладао прави амерички просперитет. Шверцери и гангстери америчког типа, имају пуне руке посла- и млате рдре, Јевреји и Арабљани много се воле и често праве утакмице у га +јан »у револверима, митраљезима и бацању »камена с рамена« са ручним гранатама. Амерички пелцер културе потпуно је успео. СТАРА ПЕСМА НА НОВ ГЛАС Москва, септембра. — Новооснсааии »црквени фроит« почео |е ввћ да ради пуном паром. Испеване су нове црквене песме, а најлспша је од њих »други фронт«. То је, запразо, стара песма на ноа глас, само је сада пребачена у духовне — црквеие песме. Неки чланови »црквеиих нругова« делегирани су за Лондон и Вашингтон да, уместо Литвинова и Мајскег, пе»ају ову песму, пошто су овима од силног дсрања, попуцале гласне жице. ПОСЛЕДЊИ МОХИКАНЦИ Гибраг.тар, септембра. — Један део југослооенског циркуса без »Југословена«, на челу са директором Пурићем пропутовао је нроз Гибралтар за Каиро. На питање стрзиих новинара, зашто не путуЈе цела трупа, Пурик је само одмахнуо руком и рекао: — Откуд зиам шта се ради1 Добио с*м наређење од нашег фииансијера да иренем са трупом у егзотичие земље, а |а сам, знаге, чиноаиик-човек па слушам наредбодавце. Тек када сам кренуо видим да су моји орт&ци Хрват и Словенац ударили у пишмаи и певају другу песму. Изглсда ми да ћемо у Каиру бити последњи Југословени. А баш Је штета, тако смо се лспб слагапи — као рогови у врећи.

ДЕМОКРАТСКА БРЗА БРЗИНА Енглески пист »Пипл« износи да четири године после несреће енглеске подморнице »Тетис«, коЈа је потонула у залИву Ливерпула са целокупном посадом, десет удовица радника и инжињера, који су се удавили приликом ове катастрофе, још увек чекају на обећану пензију од стране владе. Одуговлачење ових пензија тумачи се тиме, што важни сведоци који седе на високим положајима у гдмкралитету, нису могли бити саслушгни јер »немају временас. Колико ли би тек европски иароди морали чекати на обећану слободу, кад би ова нешто зависила од Енглеза, када са својим сопственим народом поступају као са Иидусима!

ДУПЛИ РЕФЛЕКТАНТИ Вашиигтон, септембра. — Поводом питања коме ће припасти италијанска флота, оба претендемта, Џон Бул и Ујка Сам изјавили су да имају подједнака права. Пошто никако не може да дође до споразума, коме да припадне флота, Ујка Сам је решио да се прими старатељства, пошто се он иначе стара и о многим енглеским добрима. НИЈЕ САН НЕГО ЈАОА »Њу Ревју« из Лондона јавља: »Програми Јзпанаца за њихобо ново пацифичко царство просто запрепашћује«. А Јзш више је чудно, да то није само ан, кео што га Енглези умеју да сањају, него је Јапан поставио стварне темеље од тводог мчтеријала.

»УЈКА САМ ГРАБИ« .. »Јоркшајр Пост« лист лепогана Идна, тужи се на америчку конкуренцију об.ааештајне службе, која сада даје вести и у чеким енглеским доминионимв и тако тако потиску;е Енглезе. Може се раз,мети »бол« »Јоркшајр Поста« али то су савезнички односи. Ујка Сам нема скрупула. Гешефт је гешефт. ЈОШ НИСУ НАУЧИЛИ „Те статист« из Лондона доноси: »Јасно је као дан, да ћемо, ако и даље наставимо као до сада. доживети страховит слом, који, уосталом заслужујемо као и садашње муке, јер нисмо ништа научили од раније почињених глупости«. ЧЕРЧИЛОВА ДКЕВНА ЗАПОВЕСТ

— Желим, да Французи добију сваки дан своју порциЈу лагарија и њихов део бомби.

»ГЕНИЈАЛНИ ПЛАН« СА МАЛОМ МАНОМ Лсндзн, септембра. — Пошто је прошло време мистерија, лондонском музеЈ - у предат је на чување »генијални« план Ајзенхауера, према којем Ј *е Италија требала да буде окупирана за 48 часова. Овај план је разрађен у танчине и предвиђене све евентуалности. Све енглеске и америчка радио станице биле су резервисане за одређен дан и ангзжовани најгрлатији спикери, све расположиве војне плех-музике стајале су спремне на Сицилиј'и , да умарширају у италијанске гра дове и отсвирају новокомпонован Бадољов марш. Уопште, према овом плану све је било спремно и предвиђено, сем једне »ситнице«. Једина мана овог плана Ј*а та, што није предвиђено да ^е Италију неко бранити, а шепртље освајати. ТЕШКО ПИТАЊЕ Лондонски »Спектатор« пиша недавно о јеврејском пробламу: „Не може бити сумње, да један део, и то знатан део јеврејских општина у Енглеској има мрачну прошлост. Коме је у интересу да се ова тема држи у тајности и да се о њој ^ути? »Спектатор« поставља тешко пи« тање, пошто је једино јеврејима интерес да се не износи њихов прљав веш, а зато је и тешко писати о томе у Енглеској! БЕЗ КОМЕНТАРА Енглески часопис »Спекта* тор« пише: »Наша радничка класа осећа се, овде у ЕнглескоЈ - , као прави робови. Зато и верују више далекоЈ* Москви него нашем властитом воћству.