Bodljikavo prase
БОДЉШАВО ПРАСВ
Јака памет
Малер Боке „Видре"
— Чмм сам вас угледао, одмах сам со сетиз да вам се досила кекаква несрећа.
— Та| со ниЈа родио ко ко мено да изведе на селамет и да ме изради.— хволио се Вита апотекар у своме друштву. Море немој два пут да кажеш — речв Тоза дрогериета. Нема тога под небеском капом који бар једанпут ниЈе изгутао. Ако те не изради женска, онда те израти друг и пријатељ а ако и то промашиш, онда те мора фамилија да намагарчи. — Јок, бајо — уверава Вита. »Не трзам ја. Нећу да кажем да није било покушаја у томв правцу али Ја увек осетим да ми се намешта па се измакнем. — Не зову тебе џабе »видра« одобрава му Симча кафеџиЈа. Још истог дана паде договор да се Вита изради и то тако да пуца смејурија. План је имао да изради Макса који је познат због својих трикова и шетњи кроз разне параграфе. Он се одмах даде на посао и поче подливатн Вити воду. — Вала Вито, баш си лаф. Још
Бодљикава.козерија
Бабје лето је код нас обичиа појава. Она се шанифестује не само у природи већ и у људима. Иарочито код жена. Зар није обична појава да сретнете на улиии жену већ у годинама, што кашу правог бакутанера, која одавно цепа шесту банку. А када је погледате са леђа она као девојчица. Сукње више колена а лети и босе ноге, без чарапа. Бабје лето је врућина и жега у времене па било то у природи, било код људи. Ево ове Јесени дође и октобар, а преко дана пече сунце као да је јуни. Сви ми знамо да ћемо ову јесењу жегу искусити зимус када удари ћорава Анђелија али опет нам свима мило. Исти ]е случа} и са људииа који су изгубили календар па болу]у од позног лета. И они знају да ће искусити али ич то прави мило па не попуштају. Све те бабе са кратким сукњама, џоњаће зимус поред фуруне и па• риће леђа, а гга ноге ће стављати топле црепове да смање оток од реуме и ишиЈаса, док ће лече са младим срцем стењући испијати разне ча]еве и тејеве ко]има желе да умање сипњу. Исте такве болесне по]аве поЈапљуЈу се код тих преживелих људи и у погледу њихове будућности. Вара их памет да ће пекад да се врати старо клопање и спе оно на шта су навикли и што им се допада. Ие зна]у да одрастао човек никад не може да се смањи и врати у детињство, а спе што ]е старо и дотрајало ие може да се подмлади, а Још мање може па се врати на место младога. Ал' зато ова данашња генерапија уме да искористи технику. Рецимо писаћу машину. То ти ]е бож]и ћлагослов. Сва слопа иста и нико не
може да позна рукопис а пре је бла имука жива. Напише нешто човек у најбољо] намери али му су опет позна рукопис иако ]е он искривио руку па га после петљају а многи и заглави. А сада уживанција. Седиш лепо у со• би, нико те не види, па узмеш писаћу машину и само натрукујеш: „Како сам сазнао та] и та] ради то и то.." а после потпишеш које хоћеш име и бациш у пошту. После човек спава као ]агње Ни глава га не заболе, а другог удесио за Врбицу. А свет се, богами, извештио па користи техничке проналаске. Бар Једна трећина Срба води данас ову кореспонденцију и да видите, ие иде иам рђаво. Исплатили смо све старе рачупе за последњих педесет годииа и направили пове
дугове ко]е ће и наши праунуци плаћати. А ко за то има заслуге? Само и једино писаћа машина, то јест техника. Зато ускликнемо од срца: Да живи техника и хиљадилили се овакви напредни синови српског парода који су били тако вешти да је примене баш онда када нам ]е било најпотребније. А и ова девиза: „Свако ради сво] посао" — дала је у пракси па]боље резултате. Свако гледа себе а ако ти неко смета ти га само чвркнеш — наравно с леђа — и он се окреће ко чигра. Просто једно уживање. Једино је иука за нас старије, које је време прегазило па не можемо да се снађемо у овом добу 'техникс и вештине.
Г Л АС П Р И РОДЕ
Сима Јв богат човек. Нзегова јв ђерка васпитавана у Паризу. У Симиној св кући због афектациЈе говори француски. Удала св Симина Керка. Та што Је у Паризу васпитавана. Наскоро је Керка у порођају. Сима позове најугледнијег акушера да асистира при порођају. ТаЈ акушер Јв био професор и поведе своЈа два асистента. Професор Је све прегледао у СиминоЈ кући. Видео Је да Је све у реду, па Је, са своЈим асистентима сео и почели да играЈу преферанса. Врата собе у коЈоЈ Јв породиља била су отворена да лекари буду тачно обаввштени о стању. Лекари играЈу. ОдЈедном се чуЈе из собе породиље: — Ох. ^иеПез с!оп1оип, ^ио11о» <Јоп1еип...
сам видео бистре људе али ко ти ретко се нађе... Вита Је само задовољно гладио бркове и са лажном скромношћу се бранио од Максиних похвала, али Макса није попуштао: —• НемоЈ да си скроман. Овако у четири ока морам да ти кажем. Још се није родио ко би теби подвалио. — То, богами, нема. Многи су покушавали али ја прозрем њихове намере и недам да остваре свој план т- ребри се Вита. — Ако, тако Им и треба — бодрио га је Макса и тапшао по плећимз. Тако у разговору одоше на Теразије. Одједном им на сусрет дође Један стариЈи човек који задржа Максу и поче му нешто шапутати. Макса се као чудио и зграњавао и Једнако понављао: — Ама немој човече. Па то Је багатела. Вреди пет пута толико. Ти знаш да ти онаЈ доктор давао трндесет хиљада. — Шта *у, када морам... Иде зимница а нема се пара. Морам да дам за 15.000 динара. Толико ми даје Добра, онај што тргује са старинама. А он &е дупло да заради али шта могу — говорио је онај човек. Виту је копкало да види у чему је ствар па приђе. Макса га претстави и поче да му прича. — Ето овај мој пријатељ био некад газда али сада пропао у рату и сада продаје редом. Остала му једна златна пара из времена цара Константина. Он је то купио у Паризу пре тридесет година за три хиљаде франака а сада брат брату вреди десет пута више. Погледај ти си бар филаделфиЈа и у све се разумеш. Виту је било срамота да призна да се ништа не разуме у ну-
мизматиЦ^ па узе у руку Једну малу жућкасту пару и поче је »стручњачки« прегледати. — Јесте леп комад. Из врем»иа сеобе нврода. Само злата има за десетак хиљада. Макса га гурну руком, па настави: — Могао би ти да купиш. До душе ти не радиш са тиме али је то једна уштеда. Увек можеш да извадиш паре а поред тога и зарада је сигурна. Вита се мало размислио. Његово урођено неповерење нија му дало да тако брзо прихвети понуду а са друге стране било му жао да пропусти прилику. — Овај, па 'а немам код мене више од 11.000 динара покуша он да се одбрани али га Макса окуражи: — Ништа зато. Човек ће да тв чека. Дај му адресу и он ће доћи за дан-два. Боље да узмеш ти него неки Добра телалин. Овамо онамо и Вита узе ону пару и убрзо се растаде од Максе који оде у суд. То исто вече у кафани Ран^о инжињер причао за једну успе« лу шалу. Сви су се грохогом смејали и подругљиво гледали у Виту. ...Знате оног Вељу сензала. Нашао негде неки тантуз, излупао га чекићем и изгребао турпијом па нашао неку будалу данас коме продао за 15.000 динара и то 11.000 динара у готову а 4000 ће платити за два дана. Али он не^е ни да иде за тих 4000 динара, Доста му је и ово. — Ко Је таЈ човек? Гдв могу да га нађем? — упаде Вита нервозно у реч. — Шта се то тебе тиче — зачуди се Ранко. Ти си видра човек па зато теби не може да се деси да купујеш златне паре.
ЈЕДАН ЈЕ СУВИШАН
Асистенти се тргну и одложе карте, али професор одлучно вели: — Господо, адут Јв пик. Изволтв играти! Ко прати, молим? Игра се наставља. Из собе се, опет после неког времена чује: — Ох. ^иеПеЈ <Јоп1еиг», циеМв! <Јоп1еиг5... Асистенти се опет тргну, али их професор опомињ^: — Господо, карте у руке! НаЈавио сам бетл. Опвт' се игра наставља. Професор Је сасвим хладнокрван. Кад су били усред бетла, чуЈв св, поново из собе: — Јао, мати моЈа, шта ку! Професор Јо скочио м бацио карте! — Господо иа ногв... Ово Је глас маЈке природе.
— Један од нае двоЈицо |о сувншан господине!
**