Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Обучен са намерном елеганци- на пијаци да спремим зимницу, јом, зелен шешир накриво наме- боље ви да гледате ове праве штен штап и кожна ташна — та-^ шверцере што се мувају по цео ко је изгледао млађи човек ко- дан у овој куКи. А ви нашли ме-

— Па ето, дотерао ме овај господин, — рече она. — Е г мој Бељо, — насмеја се члан. Поред тебе су прошли шверцери са три стотине кил©грама робе а ти си ухватио ову жену која се мучи да исхрани децу. Ниси ти за овај посао. Боље да се вратиш твоме клонферском послу. Би^з боље и за тебе и за нас. Беља је изашао погружен из канцеларије али чим се нашао на улици, он се испрси и промрмља: — Има ги померим цименту. Мрзе ме ови сдиплому што ја и-

же шта је устању. Само док ми испадне сприлика.

ји је нервозно шетао испред је- не. дне палате на Теразијама. — Доста! Немо ти да ме учиш. Одједном се маши у џеп и из- Имам ја нос. Ни птица не може вади једно писамце које брзо да прође кад Беља уфати страпрелете погледом. У писму јо жу. стајало: За то време су она двојица са ...вечерас у 5 часова доне^у о- трећег спрата на тенане сишли ну робу. Новац нека буде спре- на улицу и изгубили се у маси ман, пошто ме прате. Писмо од- људи. Али нису имали сре^е... ма* исцепајте...« Баш када су хтели да уђу у фиНе пролази то код Беље, мрм- јакер појавише се двојица аге- мам нос ал ће Беља да ги покаљао је тајанствени младик за све ната који их одведоше у кварт. ове ствари треба имати нос а ди- Тамо су брзо признали све, роба плома ич не вреди. Колико их има што су свршили факултет а ништа, а Беља гура ли гура иако сам био клонферски шегрт. Ал бато мени не може ники да изврда. Одма га осетим. Еве за ово писмо. 01\е жена кисела да га прогута. Ал ја, цап-ца-рап па за руку. Молићу да веднем. И сад су моји... Има да разрогаче очи кад се појавим..Дуго је он још шапутао и нешто мрмљао. За то време су поред њега људи излазили и улазили. Уђоше двојица са великим куферима и када видеше човека у зеленом шеширу они застадоше па причекаше да им окрене леђа и онда уђоше у кућу. На улицама је већ био мрак... Беља погледа на сат и заузе озбиљну позицију. Сада је оштро гледао ко улази и излази.

ЈОАКИМ ВУЈИЋ И ПРОФЕСОР ТОМА Као сиромах, Јоаким Вујик не могаше бити пажљив ни у избору одела. Дошавши једном у незавидном оделу у Сремске Карловце, Вујић лагано приђе гимназији и запита неког ђачика за професора Тому. Ђаче му немарно одговори, па, ушавши у разред, рече професору да за њега пита некакав — просјак. Професор радознало

За то време гу она двојица товарила разну робу у оне кофере, у једном стану на другом спрату. — Онај нас св бре и не виде... — рече један од њих, човек средњих година са наочарима. — Море, то је Шерлок-Холмс — насмеја се други младик са лепим зубима, елегантно обучен. Он се држи оног писма као пијан плота. Баш је она Цица вешта. Како га је само намамила да претресе »дебељка« и да »пронађе« оно писмо... — Човек мора да се довија. На све стране претрес и контрола. Не може човек око да отвори — јадиковао је оиај старији. — Сада има да чекамо. Он ^е да пресретне чланову свастику која је отишла у Обреновац на вашар и.док се он петља са њоме на четвртом спрату ми ^емо да изнесемо ствари. А »Ћора« нас чека са фијакером на ћошку. • Било је скоро шест часова. Беља је стрпљиво стајао поред самог улаза у велику палату. Одједном се улазу приближи једна млађа жена, скромно обучена, поред које је ишао један дечко. . ' да буду саслушани, када се по|аОоо|е су били претрпани земб»ви Беља. Испрсио се па гази пољима и корпама. _ . носито а испред њега она жена — С тој у име закона — дрек_ са дететом. ну Бела изненада. Да) да видим шта је у тим корпама. — Ј ел 1 47 г> члан? — упита жан— Можете, вала — одговори дарма. Пофаћао сам ги конце. жена мирно. Ове ги на прилику они шверце— Код мен' ме не пролази та| Р и - у том е се отворише врата воз иако се ти претвараш да те члвнове канцеларије и члао поније стра. Има се презнојиш кад гледа к ото прави ларму. те Беља узме на протокол - го- — А ти си Бељо. Оди овамо ворио је он гласно док је растеривао радозналу публику. А ди су ти компањони.

— Доста господине — подвикну госпођица Мара Таси инжињеру када је почео да јој прича како у Палилули постоји једно верно срце које само за њоме куца. Госпођицу Мару је уопште био глас да је неосвојива тврђава као недај Боже Сингапур, Бог да га прости. Неки су говорили да има лед око срца а други су се заклињали да она уопште нема срца. Било како било, њој се ретко ко смео приближити. Па ипак било је јунака, било је освајача, који се нису плашили ризика и борбе. Један од њих био је гореспоменути г. Таса. Висок, са црним брковима уеек весео. И одличан певач. До душе ту репутацију он је сам подгрејавао али је свет некако избегавао да то проверава. Чим би Таса запевао, слушаоци би се изгубили. Ваљда због узбуђења па се људи склањају да се на миру и у самоћи исплачу. Кад је г. Таса почео да се удвара г-ци Марици, — а он вам је вешт у томе као да је изучио некакву удварачку академију — ова симпатична девојка рекла му је најодлучније: — Оставите ме на миру, господине. Познајем ја вас мушкарце, имала сам прилике горко да се разочарам. Нисам ја глупа гуска која... Таса је одмах уверио г-цу Даринку да гуску не једе ни кад оде код тетке на село и да ће госпођица у њему на^и фину душу потпуно кадру да схвати њен бол после оног тешког разочарењо. Додао је да најоштрије осуђује оне безочне мушкарце који и тако даље... Једном речју г. Таса је изишао као стопроцентни победник из ове љубавне офанзиве. Што је најзанимљивије, после месец дана тај победник напустио је добровољно освојени терен, иако га је побеђена страна, како изгледа, задржавала. Онда се појавио на позорници Маричиног живота, Паја, коме је она, нарзвно, без икаквог оклевања изложила да после извесних стра<овито тешких разочарења више и не помишља на прихватање неких љубавних изјава. Не знам да ли је и г. Паја изучио удварачку академију или је поседово неки изузетан љубавнички таленат те је и као самоук постигао завидне резултате, али у сваком случају он је наговестио своју на-

меру да г-цу Марицу утеши тако речито и Одлучно да се она убрзо сложила са њим. После месец и по дана г. Паја је стао на гледиште да је госпођица Марица потпуно утешна, ма да је она тврдила да 1^е бити неутешна тек ако он оде... Како изгледа, наше доба обилује изузетним љубавним и тешилачким талентима: чим се повукао г. Паја, млади г. Ђока нашао је за сходно да на трзаје љубави баци с једке стране Мариног разочарења, а с друге — своје срце које је у том тренутку, срећом, било слободно. Ђокино срце превагнуло је тако снажно да је разочарење госпођице Марице једноставно ишчезло са теразија. Међутим, после кратког времена, оно је поново почело да обавља своје старе функције, пошто се г. Ђока одједном прогласио за потпуно ненедлежног у питању удварања госпођици Мицари, званој »вечерњи уздах«. Али, у накнаду за то ве^ после неколико дана на видику Мариног живота, појавио се некакав младић који је сместа изјавио да је цео његов досадашњи живот у ствари био нека врста припреме за тешење ове симпатичне младе даме. То му ипак није сметало да ве1\ идућег месеца приђе са истим речима другој дами. На би било искључено да се тајанствени младић у брјини забунио. А знате ли ко данас теши госпођицу Марицу? Онај исти Таса који ју је у своје време ве^ тешио, страховито разочарану и болно погођену некоректношћу мушкараца. Како изгледа и г-ца Марица и г. Таса потпуно су заборавили да ово тешење није, такорећи, премијера, већ реприза. И то реприза са старим глумцима и у старом декору. На жалост нема довољно простора да вам испричам да су се Паја и Ђока изређали још једном па опет госпођица Марица није била утешена. А она се јадница правдала: — Баш је данас оскудица у мушкарцима. Јадне ми жене, остаћемо неудате!.. И при том је дубоко уздахнула.

им |е одузета и они су чекали

да видиш како раде вредни агвнти, У томе угледа ону жену — Немам ја компањона. Удо- са дететом. Шта ^еш ти Дано?.. вица сам и са дететом сам била изненади се он.

ИЗВИНИО СЕ — Види се на вама да сте учествовали у тучи, лице вам је сво изгребано. — Ја сам ожењен, г. судија. — Онда пардон, рече судија и махинално се ухвати за образ, ДЕЧЈА УСТА ' Отац кори сина што за доручак тр^жи кифле: — Кад сам био у твојим годи— Дали је мушкога, женскога нама добио сам за доручак само или средњега? сув хлеб. — То не можемо знати док се — Мора да ти је пријатно што не излеже. си дошао у нашу куКу, тата.

ОПРЕЗАН ОДГОВОР Учитељ упита ђака у школи: — Шта је јаје? — Именица, одговори ђак. — А кога је рода? — Не знам.

погледа кроз прозор, па да би код осталих ученика загладио немио утисак од израза оног учвника — цикну на ђачиКа: На колена! Та то је списатељ1 По том професор брзо истрча напоље, узе Вуји*а под руку, уведе га у учионицу м посади на катедру, па онда отпоче свечан говор у славу тог дана, који у њихову средину доведе славног Вујића. Ученици се радовали, а ВујиК озбиљно седе на катедру и зину од чуда. ЛУКИЈАН МУШИЦКИ И КНЕЗ МИЛОШ Видеки да је због неумешног руковања радовима у манастиру Шишатовцу дошао у највеће материјалне неприлике, архимандрит Лукијан Мушицки обрати св многим познаницима и пријатољима молбама да му новчано помогну. Тако се обрати и Кнезу Милошу, који му одмах посла свој приличан прилог. Мушицки све то прими захвално, па онда поче писмима молити Кнеза још за веће суме, не пропуштајуки давати Кнезу савете како треба газдовати државом па да се има довољно новаца. Сазнавши за такве поруке Лукијанове, Кнез Мирош рече: — Е, много му хвала за то! Али... ко му може веровати кад прича о газдоаању у држави он, који се јада што није умео газдовати у једном манастиру? РАСЕЈАНОСТ Професор Момзен, славни немачки историчар, био је познат са своје расејаности и заборавности. Једном када се вракао са Универзитета својој кући, удубљен у хиљаде мисли, није ни обра^ао пажњу на догађаје и пролазникв берлинских улица. Ипак, на једном +.ошку тргне се јер |е чуо гласан плач неког детета, које јв стајало уза зид. — Што плачеш, мали? — упита га Момзен. — Играо сам се па сам изгубио нашу улицу, и сада не могу да јв нађем. — А како^се зове ваша улица? Мали није умео да одговори. Дете је залутало и Момзен му није могао помо^и. Ипак он упита: — А како се зове твој тата? — Мој тата се зове Момзен, он је професор... — Момзен... Па тако се ја зовем. Дете тада подиже главу горв и расејани историчар познаде свог најмлађег сина. Узео га јв за руку и одвео кући.

Главни уредник: Теодор ДокиК Власник и издавач: лПросветна заједница« а. д. Телефон редакције: 25-681. Штампа »ЛУЧА«, Београд, Крвљице Наталије бр. 100.