Bodljikavo prase

4&ћ- ,;,ск

УОБРАЖЕЊЕ

Сотиру: За тебе важи онај стих: Ох г Сотире, Сотире, »рарба ти се отире... ♦ Газди и бившем држаонику: Млада жена и стар муж то готов реуматизам и грипа коа мужа а нервоза код жене. * Рајку: Пословица је измењена јер сад и Рајко може да нађе капу, али мора да пази да буде по мери. * Газда Веци: Када нема сомчи^а, добри су и гргечи и кесе^е * Једном Бошку: Мењао си професије али се ниси сетио дч промениш навике и друштво. А ту је грешка. ♦ Милошу: Пословица вели да два лоша избише Милоша б тебе изби само један и то најлошији. * Веси: Врдао си као киша око Крагујевца и опет си упао у *уг». Гипету: Ништа не брини. До*»и ♦»е опет твојих пет минута. Злато не рђа... Мџж пастм џекер Једна млада удовица преудалз се за свога девера. Њен први муж имао је уметнички укус и напунио је ку^у уметничким предметима. Једна пријатељица дошла јој је у посету и пред другим мужем хвали н>ен стан, а она ће: — О, јесте, мој јадни девер имао је много укуса! —ОУ предавању из хигијене један професор каже: — Одличан начин дезинфекци]е јесте, на пример спаљивања удовица у Индији.

— Да, и ја сам приметила да Је Мица страшно уображена. Она мисли да Је роба која се тешко нађе.

Ужичанкама: Чим се једна роба тражи, одмах јој скочи цена. Зато га не гледајте једно десет дана па ће он убрзо да наиђе на мину. • Лаци: Кад су ве^ толико навалили ти им издај купоне па да сваки зна свој ред. * Славки: Узмите хладне тушеве, то је најбољи лек за љубомору, пошто до сада није ништа друго пронађено. • Милици — Пожаревац: Рецепт за промену уста и носа немам при руци. Ту помаже салон за лепоту који *>е да отсече што не ваља и да накалеми нешто добро и лепо. * Зори — Ужице: Обрати се модерној крчмарици Јањи, Вуки ШехеровиК која }>е те научити да напуниш локал. * Симони: Боље Је умети него имати. Зато је боље бити жицу него плакати. * Десанки — Шабац: Доведи га у Београд код Цајлајса да га пусти на струју. Можда ће то да му помогне. * Примедба: Тетка РоЈка вас све извештава да она одговара с&"ло на питања а не упушта се у тачност и тенденције. ПОСЛЕ ВЕНЧАЊА . Он: — Тако бих волео да Јв сада вече. Она: — И ја, драги! Он: — Шта? Зар и тебе жуље ципеле?

шншшншшшп

11111

шнппи

11ШШ11

111111111

1Ш111

1Ш1Ш1

11111111

1111111

111111

11111

1ШШП

11111111

1ШШП1

111Ш

1ШШ11

1ШПШ

1ШП1

11111!!!

ШЕШШП

Ш!!1Ш11

1ШШ1ППШ!!!

шшшш

11111111!

1Ш11Ш

Може и у мраку

Смех душевна храна фииа Пуи Је здравља, витамина Свеж као пролетњи дах Зато читаЈ Алмаиах Свако иеиа добро пази Летиаестог ои излази.

Питао старац девојку: Хоћеш ли ме бар једном пољубити? Бих али сам чула од старих жена: нит Је цура за стариа, нити седло аа магарца. —ОПитао зет ташту: Зна ли ова моја вереница још који Језик? — Доста ЈоЈ Је и овај Једаи и пошто Је венчаш знаћеш колико преди, и ти и сви други. —0Питало унуче ђеда: КоЈи Је пас наЈотровниЈих зуба? ОипЈ што мучки уједа. —ОПитали пиЈанца: Колико си пута био пиЈан сваког месеца? —

ЈедномI А ка ко то? Богме, од меЈане до мејане а од јутоа ло вечера. —ОПитали старца: Какво добро нам штету носи? — Све оно што пијан попије, што сит појеце и што диЈеге поцепа. —ОКћи питала мајку: Зашто ме удадосте за стара човека? Боље љуби стари него млади и сгари криЈу роге а млади гледаЈ^ многе. Рекло момче баби: Ако, бако, можеш у иглу конац уђесги, вјен чаку те? — НиЈе, синко, бака те среће.

— Господине Мико, вашо дуге седељке с мо|ом ћерком не допадаЈу ми се1 Мислите на раЧун за осветљење! — Ох, што се мене тиче, |а ие требам светое!