Bodljikavo prase

(-1

НИЈЕ ПАЦОВ

ПРВИ ОДОСТРАГ НИЈЕ ГА ВИДЕО

— Ама лаЈ, цупв, да мачка примети да ниси пацов! Ђбрљика&а искут&а Мудрост је капитал — али лу- Огледало показује какво Је ликавство узима интерес. це а вино — каква је душа. —О—

Прво тромесечјо завршено и Максим долази кући. Отац га пита: — Како Је било? КоЈи си по реДУ? * ПОЗНАЈЕ РОЂАКУ — Кашике, које нам је поклонила моја тетка, нису од чистог сребра. — Зар тако добро познајеш сребро? — Сребро не, али своју тетку врло добро. Учитељ: — Како се зове оно узвишено биће које све види, све зна и све може!

Добар брак је као и добра Женско

— Моја мама. —ОЖена: — Драги моЈ, сети се да је данас 45 година од наше веридбе! Расејани професор: — Ах, бла-

приповетка — никад није досад-

Бог је створио жену само зато да њоме упитоме човека. —ОМуж обично последњи увиђа праве врлине своје жене и праве њене мане. Лепота без невиности исто је што и цвет без мириса. —ОИ најмањег непријатеља треба сматрати као лава, јер и мала жаока има на врху отрова!

динама.

лукавство расте са го- го мени! Онда је време да се венчамо! САМО У ДРУШТВУ

Боље прија оно што се остави на тањиру, него што се силом поједе. Њуди ретко говоре о врлини коју имају али често о врлинама које немају.

Знл поику ~ О, господине докторе, ја и«ам тако страшне болове. Молим вас дајте ми нешто да умрем! — Нису ми потребни савети, господине, познајем ја свој посао( ■одавно!

Успео доказ

— Шта Јв то Перо! — Знаш, Ја пијем радо само у друштву. ЦИНИЗАМ Један строги књижевни крити- но скроз недаровите списатељке. чар примио је једног дана посе- Она му је предала неколико своту једне младе, лепе, а књижев- јих песама да их прочита и оцени. Кад Је критичар био у половини читања, дама бојећи се неповољне оцене, примети: — Немојте да се разочарате! То су моје прве песме... Имам ја још пуно других, недовршених ствари, које су за сада још само усијано гвожђе али које ке ускоро бити готово и извађено из ватре... Критичар на то остави рукописе и хладно додаде: — Онда би госпођо, најбоље било да сву ову хартију употребите за одржавање ватре, како би бар оно гвожђе спаслиН ж Пре него што је отпевола — Је ли популарна ова песма, коју је малопре отпевала ова госпођица? — Да, била је пре него што ју Је ова отпевала.

— Тридесет шести, одговара Максим. — А колико свега има ђака? — Тридесет шест. На крају другог тромесечја отац опет пита: — Надам се да си постигао бољи успех? Који си сад у разреду? — Тридесет седми, одговара Максим. — Како тридесет седми кад вас свега има тридесет шест? Дошао је један из другог одељења.

НАРОДНА РИЗНИЦА Један сељак развађао двојицу других те добио тојагу по глави, а упитаће га жена: „Ца ти нијесу мозак повриједипи? — Да сам имао мозга не бих ово ни добио". ж Питао сип сца: Каквом ]е сиромаху најдушевније дати? Ономе што очима гдеда, а усти• иа не тражи. ж Питали манастирски ђапи игумана: Који су, оче, најопсанији људи на свијету? — Они што се вазда Јавно Богу моле, а тајно зло творе и зборе. Ж Питали мудраца: Шта кога наЈвише одржава на овом свијету? — Мудрога памет богатога новац, а сиромаха трпеж и крпеж. ж Питали унуци ђеда: Шта наЈприје може човјека изневјерити? — Око и надање. -Ј< Питала мачка миша кад ]е из рупе вирио: — Што не излазиш из куће? — Само луди из своје куће без посла излазе. Питао исповедник Марка: Јеси ли коме и што дужан — Јесам, Богу душу, земљи тијело, а крчмарици вино. Срео комшија комшиЈу коЈи се враћао с пазара и питао: — Чу ди што ново у граду? — Колико ја знам нема ништа ново ама кад дођем кући чућу од жене. ж Питао син оца: По чему се спреда познају момци и ђевојке? — Момци по брцима а ђевојке по прсима, — а с леђа? — Момци по гласу а ђевојке по пасу.

— Но, аерујеш пи ми сада, да |е то прави ловачки пас!

— Зар те није срамота, млади{■у, Јеси ме ти видео кадгод да сам у твојим годинама пушио! ж ПРИРОДНА СТВАР Она: — Како је ова кука пумч мува? Он: — Драга моја, ти заборза* љаш да смо у меденом месецу. ж ЈОШ И ТО

ЈЈ4КОНСКИ — Како си спавао ноћас? — Па, испружен као обично! —О— Да ли увеличавате слике у природној величини? упита једна дама фотографа. — Наравно, госпођо, одговори фотограф, то је наш специјалитет. — Онда видите, шта можете учинити са овом сликом Нијагарског водопада.

Директор вариЈете-а: — Лспо, сасвим фино, али молим вас можете ли лри том још певати. *7