Bodljikavo prase

БрДЉИКАВО ПРАСЕ

111111©

— Взла Станка, попела си ми — Уф, Љубо где га нађе. А ја научиће да буде човек. То је јесе на врх главе са твојим зврн- сам мислила да је изгубљен. Пре дини лек — одговори Љуба уздањем — подвикну газда Љуба десетак дана га узех у ташну дишући.

својој бољој половини. Баш је када сам о Светом Мрати ишла облачио капут н спремао се да по славама и... негде га затурих... изађе а она је почела да му го- — Море док нам је овог деливори о шнховом јединцу, Лале- је, не бери бригу — рече газда ту, кога је отац казнио да цео Љуба и показа на сина. Он је месец дана остане без џепарца. нашао сат и У страху да се опет „Све си ти крива што је та би- не изгуби, продао га Душку спетанга нерадник и дангуба! Само куланту. му повлађујеш...!" Лале је бледео и црвенео али — Ћути матори — утишава га не рвче ни речи, а газда Љуба госпа Станка — зар си ти бољи. настави: Када си ме узео, сећаш ли се, — И за њега сам донео посви су одмахивали главом и чу- клон... При тим речима он извади јелну хартију и даде је Станки, коју облише сузе када је прочита. — Љубо, зар те није жао јединца — завапи она. Зар да ч нам дете робија?... — Неће он да робија већ ће да научи да једе својим зубима,

дили се што полазим за бећара. А ја се нисам покајала. — Ал' сам се зато покајао ја — осмехну се газда Љуба и оде ■з собе. За то време је Лале спавао као рчак у својој соби. Устао је тек око подне и онако подбуо од спавања оде код мајке. — Кево, да ми даш онај твој алатан сат. Морам да дођем до пара, како сам вешт. Ноћас сам остао дужан Бобију 25.000 динара и то данас морам да платим. — Ју, толике паре?!! — зграну се госпа Станка. А сат ми је остао од мајке, како могу да га продам. Кад би Љуба знао, убио 6и нас обоје— Море остави ћалета. То је стара стипса док си ти права лафица.„ После тога поче да се иази, а госпа Станка попусти и оде у собу да донесе сат.

Тек сада се Лале заинтересова за ту хартију. — Шта је ту надрљано? — упита тобож равнодушно. — Написано је да сутра у шест сати идеш на рад у рудник одговори отац. Тамо ћеш научити да радиш и да поштујеш рад и ако ти још то не помогне, онда ти нема спаса. И да знаш да нема врдања. Свршио сам код власти да идеш по казни јер иначе бих морао да молим да те пахсе а ту бруку не морам да преживим. Доста ми је других невоља. Лале се преезриво осмехну и рече: — Ако ми даш „лове" онда идем, иначе нећу па --ека пуца брука и нека ме азтварају.

Газда Љуба се само иамршти па седе за сто. После подне је имао дуг телефонски разговор и у току ноћи дође жандарм и одведе Лалета, док је госпа Станка јецала и кукала по кући. — Недам да мг мангуп уцењује — викао је газда Љуба. А за све си ти крива и кад би био неки рудник за жене и тебе бих послао па би се ваљда бар ти опаметила. А оврме већ нема спаса. Целог живота само хваган>е и преваре, више је направио фалсификата него што је свршио разреда гимназије и то се још са н>име поносиш... И тако Лале оде у рудник али је његова мама организовала пакете тако да је могао тамо да отвори бифе и живео је боље него код куће.

1ГТ!

К О Ј Е К Р И В?

Код проте у камцелариЈм седи на поздрав. Али несрећа хтеде брачни пар који хоће да се ра- да једно вече само она остане у зведе. Она елегантна и дотерана, канцеларији а ја сам имао нешто он офуцан и остарео пре време- хитно да радим. И од тада поче на. То је прво мирење. моја несрећа. Миц по миц и ја — Дакле, ви хоћете да се ра- сам дотле дотерао да сам морао зведете од ваше супруге Лепо- да је узмем за жену. И од тога саве — пита седи прота благим дана ја сам за све крив. Обуо Газда Љуба је седео у својој гласом. Је ли то Ваша одлучна сам је у свилу и кадифу, добила

воља и да ли не би, као што је ауто, вилу на мору и слобоХристос наређује, нашли довољ- ду. И док сам ја јурио за зарано снаге да јој опростите... дом она је јурила за задовољ— Море оставите ћорава по- ствима и бесом и тако смо дотесла — прекиде га дама у бунди. рали довде._ Он треба мене да моли да му о- _ с инко> онда Јв она у праву *>ао је Фића улазећи. То је био простим а не он мени. Јер он је мали дебељушан човечуљак, ће- за све К Р ИВ дав и хром.

канцелариЈИ и читао новине када уђе његов секретар и пријави Фићу, главног агеита њихове баике. — Бројтро директоре — мрм-

— Ето, ие прото да је помирење искљу— Сервус Фићо — одговори чено — вели Тоза извозник скругазда Љуба не дижући главе. Је шено.

замишљено рече прота. видите и сами г-споди- Д" си ™ за свв крив...«

Би-

Прошло је месец и више дана , од тога доба када се једно јутро ј * било нешто посла од Јутрос? _ Па гоеп0 ^ о _ овде сведо _ код протв опет појави 6рацни сам Једн0 фиН0 парче ' Ч*ма утврђено да вас је ваш су- пар . Само сада је она б ила скруАнтика али сам доста платио па пруг> иа дан 7 августа у 9 ЧКО вв шена в ^ ведар и поуздан . не знам да ли ћете се сложити. увечв / ухватио у врло деликатЕво да видите„ иом положају са Браном студен- Дошли смо очв прото да за " При тим речииа он извади из гом права. в Р"""о " ва Р' ~ п ° ч « Тоза. масне и офуцане ташне ј^дан — За све је /ж крив — шишта- Јв хо *У Д" с ® разввдем од ове леп златан сат. Газда Љуба се ла је дама. Он ми је ренео да госпође, која није водила рачуна трже када утледа сат, а лице му ће се вратити с пута у среду а 0 момв угледу и мојим интерепоцрвене као пурпур али се у- овамо долази скоро недељу дабрзо савлада и мирно рече. на раније. Да је дошао на вре- Није рђаво! Узећу га за се- мв ништв ив би бил0 ~ Зв свв бе а ти иди на благајну па на- он *Р М "' плати. — Ама госпо 1 јо Ви сте мррали После тих речи настави тобож ч У ввтв об Р" м квд иијв п» чита новине. Прође неколико код к У Кв ~ 6лвго ' в ГОВО Р ИО дана. Ваведење је рођендан ње- п Р отв вли ° нв прекиде: гове Станке и када је освануо

сима. Ја остајем при тужби—

Неспоразум

Ђенерал Морели, који је био проскуратор у Ексу, био је доста глув. Имао је једну навику: ЧЈта Ви знате! Матор човек да сваког јутра излази у шетњу тај дан, ои нареди да се закоље и мвша У љубавне ствари. Ни- на сво ј 0 ј белој кобили. један кљукани ћуран а у подне, ' в Вас с Р ®мота. Видели слабу и „ незаштићан« ж« н « ш. I« г» и на- Једнога дана када је јахао уПре него што СУ сели за сто. ОИ Нвзоштипену жену па |е сви наи /- , , плплтл « Ппгп» п .им лицом, сретне Борелиа градски приђе Станки, пољуби је и че- падате-.« мосле тих речи излете „ „ , из црквене канцеларије. Прота еамо сажаљиво погледа Тозу и рече: — Како сте м досада издржа»иТ *

стита рођендан па је стави у ружу једну малу шатулу. Она је радосна отвори и кад унутра виде сат, она пригушеио иикну.

саветник Мењар. После уобичајеног поздрава саветник учтиво упита ђенсрала о здравњу његове госпође. — Добра је, врло добро живинче! Изводим је сваког дана у шетњу, али како је почела да стари ја је не терам другачије

— Е, мо| господии« — одговоГлавии уредиик: Теодор ДоииК ри Тоза — има она праао. Све Власиик и издавач: »Просшетма сам ја крив. Пре шест година бимЈедиица* а. д. ла је то обична дактилографки- ве ^ само Х °Д° М Телефон редакцијв: 25-681. њв код менв у предузећу. Џго- И милујуђи кобилу по гриви Штампа »ЛУЧА«, Београд, Кра- љава женска, шака јада. Била је ђенерал настави своју јутарњу »ице Наталије бр. 100. сва срећма када би Јој одговорио ше тњу.

— Зашто Тозо? — прошапта дама у бунди, зашто нећеш да ми опростиш када се кајем... Стари прота се зграну откуд сада толика попустљивост код ове каћиперке која је прошли пут сиктала као гуја, али га Тозин глас прекиде у размишљању. — Немамо госпођо шта да разговарамо. Ви можете и даље да водите љубав са Браном или Пајом али под својом фирмом м у својој режији. Ја то више нећу да финансирам. Када су завршили формалности и када је дама отишла, задржа стари прота Тозу па га упита: — Ко направи ово чудо? Ко овако измени ову жену? Тоза само промумља: — Паре! — а затим исприча проти да га је један* пријатељ научио да одмах престане да даје издржавање и да свуда објави да не признаје њене дугове. За две недеље је омекшала као восак и сада ми сваки дан досађује са молбама да јој опростим и да се помиримо... • — Па шта сте решили? — Да је најурим. Зар кадв су }в оставили сви њени каваљери да је ја задржим. Никад. За ове паре колико ме је она коштала могу да нађем пет још млађих и лепших. И док )в седи прота забринуто вртео главом, Тоза се удаљи м оде право код лепе Мице распуштенице, која јв узела у своје руке и његов развод са госпа Лепшом и њена је заслуга што је Тоза обуставио издржавање. — Јели готово? — упита оне. — Па наравно! — одговори Тоза победоносно. А шта сад да радим? — Сада ћеш да пожурмш развод код Духовног суда па кад сае будв готово послаћемо ЈоЈ машу заједничку слику

Тео Линген коншра Хонс Мозер Познати филмски глумци Тео Линген и Ханс Мозер снимаЈу^и »Бечку крв« били су свакога дана нераздвојни у атељеу. Ханс Мозер већ данима гЛеда исти призор: свакога дана, после ручка, Тео Линген са искривље1 ним лицем поједе по цео лимун. Најзад се досадило Мозеру и он упита Лингена зашто то ради. —■ Ето, одговори му Линген, то би морао и ти да радиш. Свакога дана по један лимун, то чисти читаво тело. Мозер га презриво погледа и одговори: с — У томе циљу )'а се купам свакога дана. У џунгли параграфо Оммљени спорт Паула Хербигера Је пецање. То Је општепозната ствар. Он пеца где год оде и где год стане, само ако тамо мма воде м ако има ма м Једаи ммнут слободног времена. Једном је он сво) распуст проводио на Целерском Језеру. Прилика за пецањо бипа је ванредна. Баш када је Једна риба тргнула, мза њега се појавио надзорник рибопова у зепеноЈ капи и са великим штапом у руци. — Са каквим правом пецате! упитао Је Хербигера строго. Хербигер се полако окренуо м свечанмм гласом одговорио: — Правом генијалног мнтелекта иад мени потчињеном животињском креатуром. — Извините, молим Вас одговорио Је збуњено надзорник — човек не може да зна све законе на памет.

Забрањен џвмак Чувени лекар и професор медицинског факултета, Вирхов волео је да своје кандидате на испитима навуче на танак лед. Тако је једном кандидату посгавио овакво питање: — Шта бисте ви урадили, када сте се примили да лечите човека, којем је ишчашена вилица? Студент није дуго премишљао. — Ја бих му опалио једну јаку шамарчину. Славни медицинар потврди гла вом задовољно: — Добро, то се може урадити, јер то даје успешни резултат, али шта Кете даље учинити? Следећим одговором кандидата, Вирхов је био згранут. — Ако је клијент много снажан, тада ћу гледати што пре да клиснем!