Bodljikavo prase
I
БОДЉИКАВО ПРЛСЕ
КАД СЕ ВРАБАЦ КАМУФЛИРА
Био јвдном неки врабац, са- ше с њега, и како он очас постасвим обичан врабац, као и сви ј де толико смешан за све у соби, други. Живео је сасвим добро: па још кад после тога поче дл на ивици прозора једне велике I иврку^е својим врапчијим глакуће, где су му свако ју- сом:
старе тро стављали мрве хлеба, на које је био веК сасвим навикао, па их је без страха кљуцао и за време тога свог доручка слушао како га изнутра с другв стране, хвале људи: — Е, — говорили су они, овај је врабац некако сасвим друкчији. Неки особити врабац! Ето, колико је паметан, да чак и не личи на правог врапца. Док су сви врапци само врапци, овај би баш требало да буде макар канаринка, а не прост врабац!.. Слушаше, слушаше такве разговоре наш врабац, па се растужи: — Ех, зашто сам ја оволико несреКан? Зашто ме роди мајка као врапца! Ех, како бих живео да сам канаринка? Ох, како би ме тад сви волели и поштовали! Ах, Боже мој! К а Д би се некако
— Чик-чирик! Чик-чирик1 На ово га уку^ани онако
мокра извукоше из крлетке и пустише кроз прозор. — Лети сад, лоло; о-ткуд си и долетео! — па сви прснуше у смех зато што су обичног вралца могла узети за канаринку. А јадни наш врабац спустио се
Љ €
могла поправити ова ствар!.. Дзкле, прохтело се нашем врап цу да постане канаринка, па га је та ствар толико забринула да је чак почео да слаби јер ни о чем другом није мого више да мисли. Најзад се и домисли. Једаред лети он тако тужан изнад улице и види да доле, поред једнога зида, стоји молер, а иза њега ведро са жутом бојом. И врабац — буп! — у то ведро. Испрска се по тој боји и излете, али веК једна сасвим другојача птица да се чак и врана, која чучаше на оближњем дрвету, збуњвно затреса и у чуђењу изусти: — Га! Га. Шта је о«о? Каква је ова птица? — То сам ја! — поносито процвркута врабац. — Ја који сам сасвим необична птица, јер то сви знају и кажу осим тебе! Био сам до данас врабац, досадило ми то и, као што видиш, постао сам канариика! Ето што сам и какав сам... А за то време врабац се осуши на сунцу и полете право на познати свој прозор. — Гле, гле, канаркжка! — по»икаше људи из собе. — Гле сасвим припитомљена! Чудновато — па затим нежно узеше вралца к метнуше у крлетку.„ не крлвтку, него прави птичји дворац! Насуше му хране свакојаке, па му и осушених мрава дадоше. — Да^рме! — мисли задоеол>ан врабац; ево откад и како започиње мој слатки живот. Уоетвлом, то сам ја и заслужио, јер обичан врабац никада не би могао до^и на мисао на коју сам ја дошао, него само необичач ■рабац као што сам ја... А око крлвтке скупили се сви, па га глвдају како скаче са жице на жицу, како једе мраае м еви га хвале, хвале, до неба... — Ох, како је лепа птица! Какво јој је перје, какаа боја! Сад ♦>е сигурно и запевати. Мора бити да има чудесан глас... Једном речи, толико су га хаа«или да му од тога постаде у и.елвј сиази аеома топло, тв звбграви да се скоро обојио, па одлучи да се окупа у зделици у којој му је била припремљона ■ода. И, о, пдредраги Боже1 КаКки ти жути млазови не потеко-
Госпа Меланија устала је нешто љута па је прво изгрдила њену мезимицу Ксенију — то је ангорска мачка — а онда је распаучила ватраљом Цулета, дома^ег пса који се одликовао ретком способношћу за вађење меса из лонца који ври на ватри и раз ним авантурама по Бајлоновој пи јаци где је у дане када се издаје месо био страх и трепет. Онд. се окрете своме мужу Бранку, који је у вароши био познат под именом »Меца«. — Слушај ти! ВеК ти два дана говорим да замениш оне наше купоне, последњи је дан а ти све нешто чекауЈ. ХоКеш,- ваљда, да ти падне с неба или да ти ја за меним... — Идем, идем — узврда се Бранко. Баш сам хтео данас да идем ваљда није више навала —• Да ниси заборавио број књижице — опомену га госпа Ме ланија. — Јок брате како да забора вим... Ето, 212 196 знам нумеру као оченаш — вели Бранко и о блачи капут. Он оде код пекара да хвата ред а госпа Меланија оде код Раке инжењера да му спреми куКу пошто је он самац и удовац, Добра нека душа па хоКе да помогне своме ближњем иако зли језици по комшилуку причају да му она замењује и жену, Наравно све због своје племенитости и доброг срца. Али она прети да ке да разбије главу тим пакосницима из комшилука па се свет чува. Сви знају каква је госпа Меланија када се наљути. За то време је Бранко ухват^о ред и почео да се разговара са једним чичом у шубари. То је његова највека мана. Заговори се и расприча па га и Бог заборави. Баш се »иди да је професор. — Баш ми чиии задовољство када овако изађем у свет. Ту је прави Београд — поче Бранко Ми староседеоци и прави Београ^ани чеквмо на рвд а ови нови богвми лвпо живо. Увек св нвко брине зв тв избеглице и дошљаке в за нвс нико. — Море нијв господине. — одговори чича у шубари. И ја сам ти избеглица и да не да Бог ником. Јес да се касти брину ал свв је то кратко на ово времв... — То јв код вас — вели Бранко вл брате веКина лепо живи. Мој млекаџија јв избвглица, овај што нам дели купоне јв нзбвглица а мој дрвб^з јв одиекуд из Лике. — Ви касги змате тв илго су умвли дв св сна^у в ја знвм многв који нису ништа — вели чима. Него знаш штв господине. Мани ти ту причу веК ми дај јвдну цигару. Знвш квко народ ввли: Нвком рвт, неком брат... У томв при^в Сима колвктор
лозова па кад виде Бранка застаде и рече: — Дођи бре господин Бранко да видиш шта је са лозом. Да знаш да је данас вучење премије. — Шта имам да видим — гунђа Бранко. Моје се зна. Кад је повишица ја у бубањ, када је вучење ја опет у бубањ. Замена купона ишла је брзо али света много и Бранко тек око три сата дође на ред. Када је заменио купоне он пође куКи али успут сврати поред колектора. Међутим, радња је била затворена али су у излогу већ били објављени згодитци. Бранко застаде да види и одјбдном му застаде дах у грудима. Тамо је писало црно на бело да је премију од пола милиона добио број 212 196. — Ауф, мајку му, то је мој број — прошапта Бранко и бркну се у џеп да види лоз. Дуго је претурао по буђелару али лоз не нађе. Мора да сам га заборавио код куће помисли он. Али шта Не ми лоз. Знам тачно да је то мој број. Размишљајући тако он уђе у кафану код Ђоке и ту затече неколико познаника. Он им још с врата подвикну: — Оћу вала и ја да частим. Бапнула ме премија. — Браво Бранко! Живео! ускликну друштво и паде прва поруубина, Бранко |е био највише расположен и стално је наручивао. У томе до))е и Сима колектор. — Аха, тебе чекам птицо! узвикну Брвнко. Иди и донеси паре. Добио сам премију. — Ама неКе бити г. Бранко чуди се Сима. Из моје радње нијв продата премија,— Шта неКе бити знам ја мој на оближњи зид, чисти своју жу-
ту боју, суши се и никако да дође к себи: — Какву ја то погрешку напрзвих? По свој прилици није требало у зделици да се купам, чити да цвркуКем. Ето, колико је истина да је Кутање злато... ; — Е, баш си ти веома гпупа птица, — гракну му са црпша пређашња врана, која је све гледала. — Да си био паметан, онда би знао да је боље бити и врабац него лвжна канаринка? — Али ја нисам обичан врабац, него необичан, процвркута опет врабац. — Онда, кад је тако, онда се и суши ту на зиду, као што си почео! И то што пре, то боље. Јер Ке се они прости, а не необични, ерапци скупити, па Ке ти се смејати толико да ћеш се морати селити из овога места! Уосталом, шта ја теби причам и губим време узалуд! — махну зловољно врана крилима и одлете од необичног врапца да гледо своје послове.
лоз — тврди Бранко и само испија шприцере. — Дај ти мени лоз да га ја наплатим па Кемо за пиће лако. Има дана за мегдана — вели опрезни Сима. — Лоз ми је код ку^е, сад Ку га донети — вели Бранко и једва се подиже. Вино га је век добро ухватило. А нија ни чудо. Петшест шприцера на гладан стомак, то јв много за једног професора у пензији. Друштво оста да пије а Бранко оде куКи. ВеК је пао и мрак а њега нема. У зло доба до+>е, погружен и невесео. — Проклета расејаност — уздахну он. То није број мога лоза веК број моје купонске књижице. Лоз је 43.120 а јв научио на памвт број књижице па ми се само то врти по глвви.„ ({ако ћемо сада за цех. Друштво се само згледа и ве^ се спремаху да га изгрде када се умеша Сима. — Цех Ку ја да платим, то Јест онолико колико недостаја господин Бранку јер његов лоз је добио 1500 динара.
ЖЕНСКИ РАЗГОВОРИ
— Ј»<и пи чум < нвквом с« ужаеиом женом оженио нвш ремтгенолог ПвриМ ——-—. _ — Ко знв вм |е ом у м) ммо1 — ■
БРЗА УСЛУГА Једном је Паул Хербигер свдео у једном ресторану, у коме је услуга била невероватно спора. Вечера, коју је поручио, није никако долазила иако је он био гладан као вук. Он позва келнера код кога је поручио своју бечку шницлу: — Када Ку веК једном добити поручену шницлу?, упита он келнера. — Јесте ли је код мене поручили? хтео је келнер да зна. Паул Хербигер га пажљиво погледа и климну главом: »Ипак сте то ви били, препознао сам вас и поред тога што сте онда били много млађи«. НЕ ТРЕБА ГУБИТИ ПРИСУСТВО ДУХА Ханс Золе, оператер Баваријиног филма »Бескрајни пут«, волео је да у друштву прича разне догађаје из свога живота. Тако је једном код једног антиквара хтео да купи један стари сто. Трговац је наглашавао да је сто Луја XIV и да је лично овај велики француски краљ седео за њим. — Али, сто је знатно старији, одговори му Золе. — Може бити, одговори му трговац, онда је и Луј купио стари сто. ' / И Д Р У Г Е СЛАВНИ ГИНЕКОЛОГ Неког славног лекара позваша да изврши порођај једне принцезе. Један дворанин му рече: — Ви сте сигурно поносни што имате да вршите порођај једна принцезе. То Ке вас прославити. — Да се ја нисам веК прославио, одговори лекар мирно, на би ме ни позвали. ШТА ЈЕ КОМЕ УПУЋЕНО! Када су Гете и Бетовен били заједно у Карлсбаду, предузимали су често заједничке шетње. Свуда, где су ишли, пролазници су их препознавали и стално поздрављали. Гете, коме је ово поздрављање веК досадило, рече једном љутито: — Мрско ми је веК то поздрављање и не могу никако да сварим ова комплименте. На то му додаде Бетовен: — Немојте да дајетв томе неки нарочити значај, екселенцијо. Можда су ови комплименти упуКени мени! БОЛЕСНО СРЦЕ Ханс фои Билов, славни диригент, присуствовао је једном 1>робном пееању неке уметницв. Како је ова певачица била доста уображена у своју певачку способност, наједном рече гордо: — Господина дворски калелмајсторе, ево једном једно права певвчице, која можа да пева онвко, како јој јв срцу драго. Билов илимне главом н речег — То ја тачно, милостива госпођице, али кад је неко болесног срца, онда не треба да буде ио■аачмцо .