Bodljikavo prase

БОДЉИИАВО ПРАС1 * За (ао^ен^ан.

Судијв (просиоцу): _ Добро. Дајем валл своју кКер за жену. Ступите одмах да издржите сво|у — казну!

БОЖИЋУ Гра|ао |е празнии крвтко Уживали свн смо слатко Био празник пеп Кад се пренусмо из транса И дођосмо до биланса Свима празан џеп. ЛАПАВИЦИ Нема зиме, време меко А Ускрс |е још далеко Лалавица свуд! Опет тешко нашо) кожи Јер пе* мора да се ложи А огрв« на дуд! ПЕЧЕНИЦИ Ноко пасулч неко гицу Ал' сви добри за Врбмцу Пресео нам кост Нову вест сте ваљда чугти Мора ласуљ да се гули Јер сад иде пост! ЧИКА МРАЗУ Ти пас много сада мазии Баш нас хоКсш да размазиш Јануар |е шкрт Ал кошава кад фиЈукне Наша брука ке да пукне ПресешКе нам март1 ПОМОДАРКИ Без белила N без ружа Никад не би нашла мужа Нит би била дама Куцала би на машинм Седела у помрчини И то увек сама. СТРУ1И Да празиици боље прођу Струје било дању-ноку Од светлости раЈ Ал чим светли празник мину Уђосмо у помрчину Осветљењу крај|

слоложења.

ПЕТАК. 1 ЈАНУАР Тоша Је узео учитеља за своју >гЦер, која слабо учи. Иначе Је то слатко дванаестогодишње девојче, које Је врло весело и ведро. Јуче им била слава па данас ја и жена отишли у лосету и тако затекосмо њеног учитеља који је слрема. Да би се похвалио како његова ученица показује лел успех, он је упита: — Је ли Анкице, како се зове оно створење које све види, све зна и коме се и твој тата моли? — Мама1 — одговори Анкица • Тоши би незгодно па викну: — Иди у кујну па учи, немој да досађујеш гостима. I СУБОТА, а ЈАНУАР Лело време Је олакшало посете о БожиКу па је на улицама било врло живо и иа све стране се видело право божиКно раКод мога комшије Стеве деца су прааила жур па је био и мој син али се убрзо вратио уаређен. — Шта је бнло? — пита га ма)ка. — Море остави — вели моЈ сии — почели да ме лажу како је код њих долазио БожиК Бата као да ја н 0 знам да је то био чика Стева. НЕДЕЉА, * ЈАНУАР Госпа Нати данас био рођен-дан и она спремила добру вечеру да почасти целу породицу а))и њен Ђука стиже к/Ки таУзалуд Је он хтео да је пољуби и да се оправда она је била љута као рис. — Зар те ниЈе срамота, — грди она. Баш си данас морао да се наљољаш и дођеш доцкан. — Извини жено, али мој трамвај је искочио из шина, правда се Ђука. — Још лажеш — врисну госпа Ната. Па трамваји не раде. — Не знам Ја за општинске вели Ђука. МоЈ је трамвај искочио из шина јер сам попио седам љуте.

чно у десет.

■Маршалу« Је пала трола Свуд га биЈу као вола И он све у бег1 Досети се и он |аду Па Је евоЈу »батли-владу« Сакрио у снег! X МаЈка: — ...и онда Је вук прождерао јагње, јер није било добро. Мала Љубица: — Је ли, мамице да Је било добро, појели би га ми?

РОДЉУПЦИМА Доживесмо муке и кубуре Због проклете ваше коњуктуре Ал када вам не упали кец Једни беже у мишЈе рупе Други олет у последње клупе Сад на нови вадите се »сец«1

ПОНЕДЕЉАК, 10 ЈАНУАР Лак мраз. Угтраво први мраз ове зи«е а при том в»дро. Јуче Је пало мало снега, таман толико да побеле кровови и да се може реКи да је БожиК дошао на белом коњу. ПостоЈи уверење да снежан БожиК зна и бериКетну годииу али Веца рентијер ие мисли тако |ер баш на први дан БожиКа нено му Је обио подрум и однео реш печено прасе. А да ниЈе било мраза он би прасе држао у шпајзу, а одавде му иије могло да се украде. УТОРАК, 11 ЈАНУАР На пиЈаци разго вараЈу две жене. Наравно гласно. Поред њих стоЈи пиљар и чма да чује поруџбину. Сигурно му јаднику хладно па само трља руке. Једна од жена прича: ...Јуче био мој рођендан па ми муж купио кутију пудера— А коЈу сте годииу узели? пита је она друга. — Ушла сам у тридесет другуПиљар је само погледа и тм добаци: — Изгледа да Ја ивКу дожиеети да изађете из тридесет друге иего реците шта да мерим. Видите да сам се смрзао. Она што Је »ушла« у тридесет другу само га погледа и напуКи уста а она друга се малко иасмеЈа па рече: — Баш оеи пиљари имаЈу духа. СРЕДА II ЈАНУАР — Има наш свет смисла за шалу трича нам Драгам судиЈа. Сваки даи имам прилике да чујем по неки успео виц и то баш од људи који немају претензије да буду хумористи... — Али зато професионални хумористи немаЈу среКе са вицевима — аели Аца професор, који од како Је дошао из Бора све говори некако двосмислено. — Не зановетај, веК остави човека да прича — прекиде га Слава поштар. ._ тако јуче саслушавали Једног сведока — настави судиЈа. ПостаКоцкарска упорећења

•или му облигатно питање да лн Је осу^иван а он ми вели: Јесте, иа доживотну робиЈу. — Како то? чудим се Је. — Ожењен сам веК петма|ест година а код мене станују ташта и три свастика. ЧЕТВРТАК 13 ЈАНУАР Моја комшика Јела има три кКе-

т ///лт»..ах

ри удаваче па зато код нас сваки час жур или седељка. Вечерас дочекуЈу иоеу годину па звали и иас. Одемо Ја и моја жена Још у шест сати јер смо позвани иа вечеру. Код госла Јеле само породица па је разговор иитимаи. ОдЈедиом Вида, наЈмлађа, узвикму: — Мамице, данас се Столе м»Јесиио! — Та ииЈе могуКе! — обрадова се госла Јела. А по чому мислиш? — Па литао ме Је, после биоскопа, да ли Је иаша куКа дужиа. , — Богами, па то Је озбиљно додаде Мица, иајстарија — меие то нико иије литао. ПЕТАК 14 ЈАНУАР Дошао дамас вод мене Један клијент. Наиме, Је сам поиекад и адаокат иако имам слабо посла. Дакле, дошао баш на Ноеу годиму и тражи да тужим његовог пријатеља коЈи га Је увредио. — Шта вем Је рекао? — распитуЈем се Је. — Казао ми Је де сам стара магарчина — одговара клиЈент. — Па то нема смисла. Ви сте још млад човек — велим Ја из учтивости када ми ом скочи у очи. — Дакле и Ви мнслите да сам магарац. Само млад — издра се он на мене и дуну иа врата. Сада чујем да хоКе и мене да тужи. СУБОТА 15 ЈАНУАР РазгоеараЈу два [Л ,кв * мо '°) бли " ^ДЈР^ј. р^. | 'Имм. И то гласно. — Како се положио испит? Одлично вели други. Толико сам им се допао да на општи захтеа мора да га поновим вели онај други смејуКи се.

— Мо|е срдачно честитаље и надам се да Ке ти мо) локлоа вричииити малу радост.

Мајка грди синчића — Опет си изишао без цапута Ча се игр( ,, ••' '"•"ч када има>м капут, иако Је хладно, идеш без њега, а да га немаш, ти би га о^лачио, и кад треба и кад ие треба...

КАИРОВЦИ Рачунаше ко у воску Кад пондонску глођу коску Да су добра Јасла Ал одједном чуда, гпе Лондон виче: Сиктер, бре Пелен, место масла.

МЕСТО ТРЕНИНГА Да ие би изашли из форме играчи великих клубова су пристулили собном кондиционом треииигу. За сада се игра само санс В покер. »ОБИЛИЋ« СЕ ОКЛИЗНУО Пошто |е за време БожиКа аладала клизавица »ОбилиК« се оклизнуо на други дан БожиКа и изгубио од БАСКА са великом разликом. ПИКАВЧСВ ВАСКРСНа БожиК је Аца »Пикааац« »аскрсао као играч али Је васкрслв и његово »дрибловање«. Изгледа да |е као играч омануо али Је као »дриблер« осветлао образ. СПОРТСКИ ЕПИГРАМ На БожиК се паре легу И по блату и по смегу Меч |е био кус Ал' партиЈа реми стасе И остаде празна каса Мења свет — укус!

БРАЧНА СЛОГА — Ви волите псе1 Па то |е ди»ио1 Значи да Кете се са мном изарсно слагати. • ж — Зиате, |а обедуЈем у рестораиу, пошто моја жена неКе де кува, млда се разуме у куварске вештине. — А }а. иапротив, зато игто мо. >а жена сипом хоКе да куаа, а ие ]на иишта Ж — Како те није стид? Ти см Ју че опет дошао на рад у пиЈаном стању? — Шта причаш? Нисам ча« ии помислио. — Да. па зар ииси сам |уче гпризнао? — Шта |а знам шта сам све

— Само Једном Још у животу имао сам у руци нешто што ме |о чинило среКним као сад ваша ручица коЈу држим. — А кад Је то било! — Једном, када сам, играЈуКи локера, нмао у руци »флеш ро|ал«. Страшно много б Р блво

— Да ли Ј« ваша кКи сретна у браку? — Миого. Муж )• просто иа рукама носи и сваку жељу, коЈу јоЈ прочита у очима, жена и Ја морамо да јоЈ испуиимо.

Главм>- уредник: Теодор ДокиК Власник и издавач: »Просветна за |едница« а. д. Телефон редакци|е: 25-681 Штампа »ЛУЧА«. Београд. Краљице Наталије бр 100