Bodljikavo prase
ЕСДЉИКАВО ПР. '.Т;
.
ЛЛ1)
РАВАЈЛО НАО ПОЛАЖАЈНИК
аамолшжа ше гоепоЈа шипа ш богзна како да ЈоЈ Оудеш полохаЈник Јербо Је она жснска да простите саша ш што ио вслс удовица. Па би тела да иша батжк покожаЈника а Ја се браниш па ЈоЈ иа прилику велиш шоре окаи се женска главо шене ниЈе то за шеи а она оЛе па оЛе а Ја нс шого Дизађеш иа атара па иа бадњи даи кренеш тек аошто саш уииЈо бадњак у куНу и сабајле иа први даи уфатиш воз и Још у шрак дођем до љену капиЈу а оно капнЈа широш отворена ка свака удовичка капиЈа и Ја уиибси у куЈну а она седп воред шпорста у неке панталоне ка да Је боже Ме опрости шушко. оће бити НсЛе бити оно баш Мипа ааспеш Је Ја са иеки грошеви ш бакрањаци а она шен с кукуруз и шеницу а тако ти Ја испрпчпш све шта Је ред и седнемо да пиЈемо Врућу а она иекако жалостивна А Ја Је питам шта Је Ми00 ако Бога знаш а она поче да плаче и каже Па бре раваЈло ти ниси џарао а Ја те јадница и звала да мало џарнсш у ватру. оЛу мицо само ти мен Кажи да оћеш џарање Ја саш ти баш факшаи за то па удариш у Једио џарање све севаЈу варнице а шица све сретиа и иако што всјс мдовољна. ту ти остпмок све до подие ш како коЈи доУ,е а шица ме показуЈс као да сам боже ме простш иеки шебек ш свиша каже гве га шоЈ положајник што доОрс џара а мене срам да шзеде Јер4о ни сам бшЈо за рекламу »бог зашто 1е моЈ програм да роба говори ш После смо сели аа соару ш шзели Једно по прасета што саш донијо чак из село а због заи то Нисам пониЈо ракиЈу и вино мицв Је сваки час трчала кој ђо ку меанџиЈу за пиће ш Ја Оогамш
шсповратшм Једио тршста бапке г аио ј а пиКе Па шш се шако смучш ш Ја кажем слуша Оое шшцо (од шеш Је у село обичаЈ да домаћив чашћава а воЛега Је другш адет па Се Ја одра плз^ал ^ш а оша се куЈа смеје ва мш каже а ксЈ Лс бре да шлати џарање а то му се ваЈскупље фа*ч звто Лгеши кесу ш кутш Видо Ја шоЈс доброЈтро нешаш куд ал ~ан Затс ,-сшијо да ввш<* ие џараш *« ша Божић а Још мање да вахо шзтор и <г. идеш по удовине ма Судем поЛ"ж ;чник ииЈе то моЈа Габога. То Је бре за децу а не аа бркаге људс ал шта ши вредв кхд сам всЛ Нзгуто и потрошијо Толке паре а за дашгубу ш ше пштаЈ. па бар да сам видвЈо неку фаЈдипу а оно Јок веЛ испадо ссааооија и целе године иша да ме бвје баксуз Јер ко Је Јои ишо код удовицу да буде положаЈник в то код Оеоградску удовииу сгто вча *уЛу с два улаза ш та(о сам се Ја испроводиЈо а сад п рошћаваЈте шаш РАВАЈЛО
— Учктеп.: — Перице, шиз пемељач снгурно ем се поприно! Перица: — И )ес«м, господнне рмељу, САда нмам 30 кмме!
— Спавн трмдесету гедииу! — Д«, свега је пет геднма уштедеие. — Вн примеЛу|ете у оеом »оК■ееку сасвнм аастареле методе! — каже агроном сељвку. Уаерои сем да са оаог стабла инсте могли да оберете ми десет кнлогрема крушаке. — Имете прааа, |*р го инЈе ■рушка, иего јабуке. ж Квпетшш очекује привоет, п вослао својоЈ куКи посилног да вндн нмв ли аовостн. После неког времена враћа се посилин н јавља радосву вест: — Да частнте, г. капетане. — Шта је? Мушко нлн жеиско? — Па има овахвкх ■ олакапх. — Како то? — Тако лепо. Има ит деветеро. Осморо је окуцила Фрицика, а девето је госпођа кааетаница.
ПРЕТЕРАНО НАИВНО ПутујуКи Једнога лете иа одмор, етсео Је Рудолф Прак у гостио■ици Једног малог места. Полеавм се у собу, хтео је да позоае ■елмера, вли Је приметио да у ■лгоаој ооби нема звона. Сутра дам, при доручку, запитво Је гостионичареау Керку, кв■о то да Је његоаа соба без звоМк Мала се збунила гледајуКи ■ред собом лелог младог човека: — Заиста, немамо свуда заона, впи ако вам је баш иеопходно, ■остоји једно у мојој соби. НА ЛИЦУ МЕСТАЛдног пролетн>ег дана журио Ц Ханс Мозер улицом са великим портфељом у рукама. — Куда тако, зауставио га Је )•дан стари познаник. — Послом, до виђења, опрашт»о се Мозер. — А шта ти Јб ту у ташни, иовељивао Је приЈатељ.
пггар велики и кглге Петар Велики, руски цар, био Је једиог дана ужасно љут због крађа које су му сваког дана иријављиване. — Пишите, рече своме секретару, да ће свако ко украде само вредиост једног конопца битн Сез милости обешен. Секретар се иасмеја и рече: . — Ако ваше Величансгво жеди да буде цар без осданнка, онда ћу писатн. Цар се насмеши ■ све осгаде ио гтаром. — То су фотографнје моје куКице иедалеко од грлда— Зар Је толико волиш да свуда вучеш те слике, смејао се познаиик. — То Је моЈ фомобран, ако в«К хоКеш да знаш, зауставио се најзад Ханс Мозер. Кад ми ко од позиатих каже: »Баш бих желео да видим вашу малу куКицу«, ја му Је покажем на лицу места. Тако се спасавам од излотника.
КНЕЗ МИЛСШ ц лекари Дочуо Кнез Милош да леклри по болиицама слабо лече болеснике, па пође да се сам увери у то. У ЈедноЈ болиици пита, тихо л»кара: — Како болесници, нма ли их много, како их лечи, а доктор кука како их има много, пргави Види Кмез Милош да би доксу, тешко се лече, и на великоЈ штети су по државу. тор желео да има што мање болесника па шапну: — Чиниш, волико... Један шприц и један мање на бризи... — Па Ја то тако н радим, Господару! издаде се лекар. — А, тако — дрекну Кнеа и зовну Амиџу: — Дедер, симко, 19 батинв овом лопову!
о
ЗДХТЕВШ ОД ВДШЕГ КШДРД ОВНХ НЗДШЛЕ ДКТЖ КЊИГЕ:
1 Фридрих Елорт 2 Ханс Стен
дш
Дин. 60.—
Ј. Р. Георге Вегециус Карл Бринкман Мартин Пазе
Веда у каобклу • . Јунаци под заставом сунча ..... 50.Јевре|ии Зис .... ,40.Прмг« Ч ник за кафанско стратегс 50.Репортер Иис . . . 40.Стаљин у состпу штампе м карикатуре . . 50.Енглеска и Европа . . 20.8 Весепи алманах . . . 20.Алманах српске омладинв 20.Западна хемисфера . . 100.Ако Взш! кг ижаоа мпљену књигу нема, можете исту кабавити непосррдно од издавачв: „ПРОСВЕТНД ЗАЈЕДНИЦА" Београд, Косовска 39'Ш — Тел 24-821. ВРЛО АКТУЕЛНО ШГГЕРЕСЛЗГГНО
7 Џон Емери
10 Колин Рос
V <.!..
ншнвнк