Bodljikavo prase
3
СПОРТСКЕ БОДЉЕ СПОРТСКИ ЕПИГРАМ Иако је бофл знма Спорт престао да сте цнма Скупштнне су свуд Изостале света масе Приход за све илупске касе Отишо на дуд! НЕ ВОЛЕ ЦЈТРАПАЦ Футбалери су сви уписани у шах секције пошто више воле да седе у топлој соби него да пешке иду на тренинг. БАР НЕШТО! Када не могу за пролеКну сезону да појачају своје тимове, клубови појачавају управе. Нека са види напредак. БЕРУ КОЖУ НА ШИЉАК Џокеји виде да у јануару нема зиме а то значи да ке у априлу бити поплаве па трке могу почети тек у јуму па зато беру кожу на шиљак да не изостане приход. Ж — Моја уста, пријател>у, |ош ниједном нису изустила ниједну лаж! — То је сасвим тачно, )ер ти увек говориш кроз нос! Ж
— Од које тн је животнње та капај — Од куне. Ту животињу необично волнм. — Ннје то разлог. Ја волнм младе прасиће па их не стављам на главу...
ж кла казала
Пријатељ жнвотиња водн свог канаринца у шетњу
Лекар: — Ево вам калл>ице за очи и стављаКете по пет капи, двапут дневно.. Пацијент: — Пре или после јела? АНЕГДОТА ТАЧАН РАЧУН Стари аустроугарски генерал Галгоци био је врло груб човек, али му нико ништа није могао, јер је одлично стајао код цара Фрак>е Јосифа. Неко време био је генерал Галгоци и у Босни и правио триста чуда. Изме!)у осталог и паметне ствари: градио је путеве. Зато је тражио и добио од министарства војног 30.000 форинти. Добио је паре и није полагао рачун. Министарство тражило је обрачун једанпут, тражило другнпут, узалуд. Када су ургирали н треКи пут, добили су овај одговор: Од ц. и кр. миимстарства војног добио 30.000.Потрошио за градњу путева 30.000.00.000.— Рлвнаравна — Бисери, којо ти јо тотка Мара поклонила," знај да мису прави... — Зар си тако добар познавалац бисера? — Но познајем бисор, него тетка Мару.
Новопечени богаташ: —■ Жено, купио сам новог Рубенса! Жена: — То си добро учинио, јер онај стари од прошле године веК ни на шта више не личи. Недел»а по подне. Породица се спрема да изи^е у шетњу а мали Ћира прилази мами и каже: — Мамице, не заборави да понесеш м бонбоне да ми их даш ако ја на улици случајно почнем да плачем. Све за спорт
— Тренииг утакмица Балкаи—Хајдук, резултат: један теже повре^еи м четири лакше.
ИЗ ТАКТИЧКИХ РАЗЛОГА У Београду је наре^ено да више од све особе не могу иКи упоредо или стајати на истом месту.
— Зашто Ђоко увек вучеш иеког поред себе! Зар не можеш ићи сам1 — То радим нз техимчкмх разпога. Овако кад мдем снеким. моЈм повериоци мм не могу приКм-
У 3 ДУ ж и ПОПРЕКО
Отац (отпраКајуКм снна на студије): — Сине, среКан ти пут, и желим ти да будеш чедан и штедљив. Син: — Не брини, оче, у штедљивости биКу чедан, а у чедности штедљив. « Мати: — А што ти плачеш, Мицо? Мица: — А како не бих плакала? Попа ми је рекао да морам читати три оченаша, а ја знам само једам. Просјак: — '"■оспо*>о, веК иедељама нисам видео пар че меса. Госпођа: — Јулишка, покажите овом човеку један котлет!
Опкладг сликара
НАШЕ ВОДЉЕ БИВШЕМ ДРЖАВНИКУ Све се внше иноже зпапш Сиетају тч још пундрацм Опет шушкаш ти А када ти план пропаие У варљиве ове дане Цех плаЛамо сви ЂАЦИМА Не сие више ва се шпарта Догурасчо близу иаргта Испит чека вас Зато књигу свп у шаке Спремчте предмете лаке У тоуе је спасI БАЛОЉУ Главну бригу си пребрипо Внктора си с властп скино Сам си дибндуз! А.т' сад треба да се чува Да те ветар не одува Да не викну суз! МРСУ Сељацима на \ ч пало Да поскупе маст и само Иде већ Ускрс За т о нек чиновник бира Од пасмља до кромпира То му је сав ..чрс".
БОДЉИКАБО ПРАСЕ
НЕДЕЉА. 23 јануар Дошао доктор Паја у по сету код госпа Милке, богате удовице. Када је полазио она му рече: — Јао. драги докторе, хоћете ли да прегледате моју Фини. Видите како се згрчила и само јечи. Знам да нисте ветеринар али ми учините то. — Хоћу драга госпоћо, хоћу — вели Паја и иде да прегдеда псето. ' Када /е полазио госпа Милка му вели: — Много вам хвала и немојте да се љутите. — Заш т о да се љутим! Ја сам ваш породични зекар... ПОИЕДЕЉАК, 24 јануара Ударила нека ситна јесења киша па цео свет носи кишобране. Узео и ја кишобран па пошао V канцеларију. Када ми. на улици, приће један непознат човек. — Откуд вама моЈ кишобран? — подвикну ми он. — То је мој кишобраи има пет тодина — одговорих ја. — Није истина. Ви сте то украли... викао је он а свет се поче окупљати. И да ме није револтирала ова уцена ја бих баталио кишобран и отишао. Зато и Ја дрекнух да идемо V полицију а онда се оваЈ чова умири па рече: — Сада видим па сам погрешио. Није то мој кишобран. УТОРАК, 25 Јапуара Сретнем Јутрос Миту, биЕшег проктиканта и познатог боема. Пијан као мајка. — Откуд ти пиЈан у уто• рак? — зачудих се ја. — Знаш... да... нас... ми је јубилеј — промуца он. — Какав ЈубилеЈ? — Па знаш... напунио сам 5000-ти полић — рече он и одгега даље. СРЕДА, 26 јануара Моја свастика добила беб\' па Је на окупу цела породииа. Срећан отац каже својоЈ ћеркици од девет година која се једнако врзма мећу нама. — СлушаЈ Анкице, иди код бабе н реци Јој да је мама добила бебу. Апкица поће али се са врата окрете и упита: — Добро тата. а шта да кажем. ако бајка упита. од кога Је мама добила бебу. ЧЕТВРТАК. 27 јануара Данас Је наЈвећи школски празник па се решим да код куће спремим ручак за два сиромашна друга мога сина. Ручали ми лепо, ја им причао о Светом Сави и његовим заслугама за српску просвету и онда им кажем: — Сада сваки од вас може да ме упита шта га интересуЈе. Деца ћуташе пеколико минута а онда се почеше дошаптавати па одједном упита М01 син: — Је ли тата. шта /е Јаче: „флет роЈал" или четири кепа?
ПЕТАК, 28 Јаиуара Синчић моје комшике Сиде врло слабо учи. Испити су на прагу а он чак ни веронауку не зна. На њену молбу пристао саи да га испнтам. Одем јутрос и узмем веронауку па га почнем пнтати. Не зна нншта. Зато га упитах: — Како се зову Христови ученици? Он гледа као теле у шарена врата. У жељн да га потсетим. Ја кажем прва два слога: А-по... а он сав радосно доврши: т — Апотекари... СУБОТА, 29 јануара Данас сам срео два пријатеља на улици. Интересан т но /е да су обојица ишли кући иако је било ђано по подне. Зато упитам првога: — Шта ћеш код куће? — Знаш. напустила ие Је девојка а жена је сама код куће па идем да Јој правим друштво. Други ми Је приЈатељ одговорио: — Жена ми Је V позоришту а имам младу служав. ку па идем да јој правим друштво... Шта мислите који Је брак срећни ји? Немо}те да лупате главу. Овај други сигурно.
У присуству господина МазалиКа почеше се надлагивати два сликара. — Јуче сам насликао једну даску, али како! Гледаш је и главу би дао да је то мермер. Невероватно верна слика, толико природна да кад је бацих у воду, она потону свом тежином једне мермерне плоче. — Тја, није баш лоша причица, прихвати други. Али и мени је јуче пошло за руком једно дивно дело. Насликао сам |едан поларни предео. Прикачих уз слику термометар, а не прође ни два минута, а жива се спусти на 34 степена испод нуле, наравно Целзијеве. — Обојица сте ми врло вредми, нема ту шта, али морам ипак признати да и ја као спикар не вредим ништа мање од вас двојице, поче МазалиК. — Пре три недеље насликах портре свога таста. Непотребно је да вам кажем како је дивно успео. Мислим да је у својој природности ремек дело, први међу првима портретима светских колега. Ту се МазалиК нагло прекиде и погледавши у сат додаде журно: — Извините ме, драге колеге, али у ово доба морам куКи. — Зар тако неоложно, упиташе два такмаца, зар не можете причекати ни часка? — Господо драга, не, нвмогуКе ми је. Сваке вечери у ово доба морам се по-
бринути да обријем пор- ЈЕДНОЈ ГОСПОЂИЦИ тре свога таоа. Просто је к У куКм сте мсзмммца, непо мљиво како н>егова ' 4 , 1 с „ Иа улици госпоКица брада много брже расте _ ' ' " Г- Г Ј на вас це<} град од моје. д п> све цисти добра чети« И оде без икаквог даљ- ц в помаже> с Т р И на, тетка нег задржаван>а. Требв сад на — рад! • Нод зуба^не Стодлане
Шта се дерете, )а сам женси* фина! Фмна, ал' за касапина!