Bodljikavo prase

Ка|мпе трамене клиге нашаг пздања добићете у комппсту од 10 књига за свега Д И Н А Р А 450.(Поштанске трошкове и трошкове око паковања

сноси предузеће) Дии. 1. Јевреји к»о лордови — — — — 40.2. Наташа, Наташа одговорите — — — 30.3. Црвена Рут — — — — — — 30.4. Маска из Тамбурена— — — — — 30.5. Ко управља Америком — — — — 40.6. Америка без стида — — — — — 80.7. Беда у — изобиљу — — — — — 60.8. Јеврејин Зис — — — — — — 40.9. Кафански стратези — — — — — 50.10. Рећолуција светске владавине — — 80.Све ове књиге можете добити и појединачно. „Просветна заједница" а. д. Београд, Косовска 39/111 — Тел. 25.681

Тим речииа, поносно би се хвалила на сва уста и сав глас, госпа Ружа при дневном прегледу кретан»а своје дивне кћери Цице. на кафи код распуштенице Љубице, зване „шкло поција". — Цица је добро и послушно мамино дете! — го ворнла би она Љубици, затим повукла дим и опет наставила своју песму. Уствари њена мајска ружица — којој. престонични денди.ји лиферују комплименте на ангро, затим карте за позориште, биоскоп, цигарете и остале разоноде — је блондинка, која моћним погледом с.јајних очију из ко.јих избија плаиена светлост младости и страсти, с накарминисаним уснама осваја и задивљује у блиставој атмосфери и темпу монденских салона хазардног коцкања и сочних псовки. Цицина биотрафија не преставља никакав повод , за. чуђење, јер то је у духу монденског лудог темпа живота. Свршила де трговзчки курс и одмах као лепа и млада деводка, добила је намештење дактилограф киње. Лепа. млада, љупка, моћва. слатка и море осталих епитета су надбоље повласгице за каридеру. Она је филмском брзином или пре ко ноћи постала секретарица шефа, коме је она била „десна рука" у састављању љубавних писама јер је за то имала урођени таленат и будну девојачку машту. Дли, шеф као и сва к0 друГи шеф, постао јод је досадан са сводим фразама и прохтевима. а као опште повећање трагедиде, био је дош и класично ћедав. Напушта, као каћиперка. канцелариду и постаде с романтичним илузидама блондина, док де мама зна само као — шефову секЈзетарицу. Лумперад. коцкање в »вантуре почињу да игра.ју главну улогу у њеном слободном монденском жи воту. Као отменод дами. многи младићи су дој слали писма, у кодима су гоВорили да су очарани њеНом лепотом и Да бч жеаели да изаћу у биоскоп нли позориште. Онн су дој песничким заносом издавЉивали љубав и желели само дедан загрљад. један пољубац, дедан... Међутим. пошто она ни5е волела ту коресподентску љубав. Цица се ниде ни обазирала на то, дер де имала свр>де поинпипе: флертовати само са директоримч. трговцима и „црноберзиданцима"! 4 На једној лумперајкн

МОЈА ЦИЦА, НИЈЕ ШИПАРИЦА

она де упознала младића црних очи.ју и помало глупог и необузданог темперамента. Био је то страшан кицош и изванредан коцкар. Цици и осталим играчима је у неколико партида. као на рулету, испразнио џепове. А затим де рекао да де ноћашња коцкарска емисида, управо пренос из Монте Карла завршена — јер им је дигао све паре. То је за лепу фрадлицу Цицу значнло дедну нову љубавну авантуру. Беспрекорно очешљан, елегантно одевен. дискретно намириса-н Перица де, тако се он звао, био актуелан за Цииу. као данашње ратне сигуације. И он де имао своде прннципе. Рецимо. свакод згоднод деводци или шипарици је на пандевуу, издављивао по 1000 речи љубави. Нема шта, дарежљив и племенит мушкарац. Цица де хтела да склопи с њим савез, пошто де био одличан коцкар, како би задедно, под дедном фирмом радили по салонима. Али д'е приметила да има конкурента и то дедну слатау девојчицу, кода није имала ону женственост

■ рутину као она. али де зато имала прћаст носић и расветале усне, са кодих де пољубац био слађи од меда. .1 | Перица де права мушка гротеска. Час благ и нежан, затим зашоведан и енергичан, ои де данас имао у срцу ову. сутра ону. Што се тиче љубавних авантура, у томе де он толико лагао, да је превазишао чак и самог барона Минхаузена. Дакле. Цица де склопила савез с Перицом и он дој де у почетку у сводод гарсоњери давао часове из „шведске гимнастике". И дедног дана, госпа РуЖа де пратила своду дединицу. пошто де кући дошла пидана, и стигла пред врата гарсоњере, где де после десет минута имала шта и да чује. иако де у кључаоници био кључ. — Ха.јде Цицо. срце моде лези! — чуо се његов глас. При овоме. госпв Ружи се образи заруменеше и сва запаљена је гутала пљувзчке. — Ах, диино! — уздисао де Перица, при инспекциди Цициног тела. — А сад еластично дигни

У БЕОГРАДУ ИМА НА ХИЉАДУ КУЋА - ХИЉАДУ КАФАНА

— Бре куд нам био крај да су то дечЈи домовм! — Јес, ито кажеш, само нам Још то фали!

ножице! — рекао је ои и госпа Ружа де са сводих 100 килограма као тенк провалила врата гарсоњере и затекла своду мадску руживд у ...деликатном положају. коди се у Перицином. речнику звао: час ,.шв«дске гимнастике". Перица и Цица били су више него забезекнути. Затим де. главну реч имао го-. спа Ружин кишобран. коди де почео да се витла по гарсоњери. — Ззбога кево, па ниси ваљда конзервативна и то као београћанка, а уосталом реч де о „шведскод гимнастици" — говорила де Цнца, само да спасе ситуациду. — Каква конверзацида к гимнастика! — вриштала је госпа Ружа. — А ти, мангупе и хохштаплеру дигни ножице! Свињо дедна! — и заману остацима кишобрана на Пе рицу. коди се већ иашао испод отомана. Затим дош дедна читава будица „комплимената". била де упућена на адресу Перице. коме де глава била разбидена. — Али. мама, гга то д>. мод... — хтела де нешто да калсе Цица. — Марш кучко! — прекину де госпа Ружа. Од тог дотаћада госпа Ружа више не хвали своду мадску ружу. речима: Мода Цица. ниде шнпарица!

ШЕШИР Г. ПРОФЕСОРА Професор хтео да иде у варош. али ниде могао да наће шешир. Упита своду децу: — Децо, где ми је шешир? — Ето ти га наглави! повикаше деца на глас. — Е. хвала Богу , одговори про-фесор, што ми рекосте, иначе бих отишао у варош без шешира.

А Разочарење

Лаубе се само насмеја: »Да, то заиста и може да Хајнрих Лаубе, у својству буде, али ја сал\ приметио директора бечког фадског да би публика била сасвим позоришта, додвлио јв у- разочарана да сте ви пологу Хамлета неком мла- ново изишлл!« дом, иначе врло амбициозном глумцу. За врвме претставе спотаче се млади глумац и пад« управо у отворен Офелијин гроб. После претставе упита млади, врло уображени глумац, свога директора: »Дакле, јвсте ли били са

Расејаност Славни певач Лаблахе био је много познат по својој расејаности. За време једног боравка у Берлину позвао га јв у ауди/енцију краљ Фридрих II. У претсобљу било му је мном задовољни? Додуше, дозвољено да задржи свој имао сам малу несрећу са шешир на глави. После Офелијиним фобом, али ја четорт часа био је позван верујем да је баш то учи- код крал»а. Лаблахе, у свонило велики утисак н^ пу- јој расејаности, није више блику!« мислио на то да му је ше-

шир. на глави, и узе у пролазу први шешир који му дође до руку. Тако уће он код краљо, који видевши ово гласно се насмеја. Видећи краљеву веселост Лаблахе упита за разлог. Фридрих Велумси рече: »Драги мој Лаблахе, реците ми који од два шешира вама припада: онај који држите у руци, или пак онај који носите на глави?« »Ах, драги Боже«, викну Лаблахв у комичном очај.ању, тргнувши шешир са главе. — Два шешира заиста су сувишне за онога који је изгубио главу|« Едисон и фотограф

ПОД УТИСКОМ КЊИГА , ЗАДОВОЉСТВО СТАРЕ ФРАЈЛЕ

за

Када је Едмсон први пут пронашао фонограф, приређена је велика свечаност у част његовог новог изума, на којој су узели учешћа сви интимни пријатељи Едисона и науке. Тада су му сви честитали на његовом сјајном проналаску који је обогатио науку. Том приликом рече му и једна жена: »Честитам, господине Томасе, ви сте први пронашли апарат који можв неуморно да говори!« На то се Едисон нвсмеја рекавши: »Варате се, миледи! То је изумио Бог када је створио жену од Адамовог ребраЈ«

само.Ммо да уведемо улазнице — нема

— Дошло {е иаше ареме «в6е гледање.

Под утиском гаигстерског ромака

Никако не ваља Домаћииа се жали сводод придатељиии: — Ови зидови толико су танки, да наше комшиде

могу да чуду све пгго м* разговарамо. — Па додајте дедан ред цигаља. — Онда ми нећемо чутш шта они разговарају.

— Лепо! Онм се на крзју илак нксу узелн, /

Швр^а: женама!« ли вн од Шопенхауера

»Кмг? •