Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРАСВ тншин.

Пктао гмувв муж жену: Ко оно домааш сшвоћ у иас? — А од гуд гш виђе ш кахо чу?. — Кад хоку шштш сам гдух нит коров, XX Пвтао муж жеау: Шта у сежу о моЈој шамегш пу шоре? — Веле, да см онда вајиудрвји хад кутшш. XX Плтаха увучад бабу: Што се тахо сжатхо смшЈеш? — Чух момчад доље иа лввадш ђе се весеме, ша ш Ја да ва меие ве замохе1 XX Питами сеоског квеза: Имахш шгга горе у гући од гхади? — Има миого вебе. — Ма коЈе?. —> X жоЈоЈ кући меша прсте више ио једиа жева. XX Питао киез кадиЈу: Јех астива ЕефеидшЈа да сш рекао: — Ђе, ђе и жену ваља послушатш? — Истшиа је али како кад, како ђе и кахо у што. XX Питао домаћии домаћицу: Ма худ вестаде овохшхи силии качамак из вагоиа? — Богме, кад заклепћоше седморо вимије и зазвечоше седморо ожица, једва ва гону здраво дно остаде.

ДДЈ ШТА ДАШ — Пова љубав је кпак вајлепша! Је ли тако? — Да, али ја сам и с тобом задовољна. • Јсси ли ти господао ЈГ својоЈ кућн? — Јесам, само вемоЈ тв ха кажеш мојој женк. • •— Ипак сам успео да набаввм доброг пса чувара. — А пушташ ли га ноћу? •— Иди. молим те, шта тн пада на ун. да мн и њега украду. • • ТЕРА ВОПУ ИА СВОЈУ, ВОДЕНИЦУ Господин који седн у пу. ном трамвају. каже дедној госпођи која пролази: — Молим вас, пазите мало. Стали сте ми на ногу! Волео бих да видим. шта бисте ви радили. да сте на мом месту? — Уступила бих га иекој дамв!

—И његове поспедице ОСИГУРАЊЕ ПРОТНВ НОЋНОГ ЛУТАЊА

РДВАЈЛО ЗНА ДА 0ДГ0В0РН

РАВАЈЛО: — Јел" бре рођаче а каква Је ово аграда! ПРОЛАЗНИК: — Па зар ие видмш да )е то воденица) РАВАЈЛО: — Ау. бре1 Ја пуд па пнтам, а во ■идим магарца где стоји поред ње!

Питали бабу, хоЈе ти Је иајиилнЈе доба од годинс? — Од Божића до Покпада.

МОНДЕНСКА КОЗЕРИЈА ОД ОПАНКА ДО ГАРСОЊЕРЕ

Кад а « и Јв мо| пријатељ Ђола прочитао ову козериЈу у друштву иеких васпитатеља омладиие, доктора еа неколико др. и познатих специјалиста за фабрикациЈу Нојевв психозе, они су св^љутнули и као постиђет не тетке раширили руке И рочели да вичу: — Зар вас ни(в срамота да пишете овако голицаае ствари? Што не пишете неке идиличие историје или иеке ружичасте приче? А затим, предавачким тоном, као са катедре, један од њих дубоко узбуђен, наставио је: — ствари ие треба гледати онакве какве с/, него их треба гледати онакве, какве мн желимо да су. Истину и стварност треба избегавати, а нвјслађе је гледати све ружичастим наочарима или загњурити главу у песак као Ној, па све мегирати. Нама васпитачима, истина пребацују да смо за протеклих двадесет година удесили омладину као Вла питу. Кажу да је та омладина догурала до високо политичке свести и почела да пише политичка гароло по јавним клозетима. А зар смо ми за то криви? Зар смо ми могли да спречимо што су у неким »ослободилачким једииицама предводници били цигани, а извршии органи, у смислу демократске слободе, били иеки омладинци из високих кругова са високим школским квалификацијама? Нисмо ми н»длежни за то. Наша је дужносг била да омладину маучимо кад се родио и умро Јупије Цезар, Наполеон, Перикло, Сократ и т. д., затим да им напунимо главу са разним фразама и даље ништа. Сваки нека расте у »слободи« као крушка у шуми. Млади Ђоле прекинуо га )в изненада: — Ко вам је рекао да сте ви криви? На вама не лежи одговорност, јер ви сте били само обични јатаци. Ево те козерије младог Ђолета:

Јумак ове козери)е Јв познати лаф Мики — који се уствари звао Рака, а ћале му био геки Сотир чокалија — беспрекораи монден, са дугачком калуђерском косом, коју је он литерарно-.рвао! песничком. Његава љубав јв Роса_ Пардон! Односно мадам Џуди, која јв држала незванич^и рекорд у фарбању своје косе. Сви француски препара^и били су испробани на њеној коси, која је час била плава, црна онда црвена, па чак и златна. Њих двоје, Мики и Џуди, диван љубавни пар, шетали су се, дању под београдским небом у Кошутњаку и на Калемегдаиу, а ноНу се забављали уз партију покера и песму неког изабраног и отменог друштванцето. • Џудкна мама, с крштеиим именом Васка, грдила |е због тих ноћних седељки, те журева и ко зна још колнко врста монденских састанака. Међутим, она лудо младо, а наваљери јој ви-

св и* сааком прсту по Ј»дан. И једном кад Јв Џуди приређивала жур, сви мондени и коцкари са другарицама били су код ње искупљени. Лумповало се, певало и коцкало, док су Амезонкв са својим лафовима: Џеки, Џони, Гари, Мики, Жаи 1$ ко зна Још копико »шумадиских« имена, лежале и ваљале се по канабетима и креветима, смеЈали се и кикотали. Као врхунац ових мондвнских иживљавања, била Је »епиритистичка сеанса« у којој џентлмени нису при звали ни један дух, већ само усне својих птичица. Аморове стрелице падале су у њихову мрачну собу, као киша. Наш јунак Мики јв сво остале својв супарникв бацио у засенак једним најновијим крем оделом и тиме направио монденску сензацију. ...Музикв је трештала у запарном ваздуху, пуном дуванског дима и разних парфема, док су полупијанА мондени плесали у при-

љубљеном загрљаЈу са мјм дим салонским лепотицама, до касио у иок. Прави монденски урнебес! Мало је требало па да их Ристосије пиљар, Џудии ћале, све најури и истера на улицу после 10 сати. То је био незаламћени жур, о комв је цео монденски Свбт причао и коментарисао.

Свв би то м даљв ншло по старом репертоару: флерт, коцкање, журеви и т. д., да у тај монденски живот своје кћери Ристосије пиљар, нијв умешао своје сељачке прств и старомодно искуство. Ристосије је знао, да |в његова шипарица по женској професији маиикирка, иначе сада права монденка, ишла на журеве, матинее и којекакве ноКнв седељке, — са којих Је често пута и нацврцана долазила — с једним атлетски развијеним, али блазираним мушкарцем. Знао је ом много што шта, па је сада решио да га се отараси и

новост

Ових дана изашлв су у нашем издању и следеНе интересантне књига: 1. Црвена Рут — — — — — — — — —- Дин. 2. Наташа, Наташа... одговорите — — — — — „ 3. А^аска из »Тамбурена« — — — — — — „ 4. Јевреји као лордови — — — — •— — — „ 5. Револуцмја светске владавине — — — — — „ 6. Овде говори један совјетски адвокат — — — „ 7. Ко управља Америком — — — — — — „ Све ове књиге, као и ранија наша издања, можвчге добити у свакој књижари, или непосредно од нас поштом, возом или лађом — уз доплату. Захтевајте наш бесплатан каталог књига. Просветна заједница а. д. Косовска ул. 39/111. Телефон бр. 25-681.

30.30.— 30.40.— 80.15— 40.—

истовремеио опамвтм своЈу Росу. Кад Је таЈ мушкарац, Ми■си, Једног дана прошао водеЧи његову Росу, иначе Џуди, ислод руке поред пиљарнице, Ристосију се све окренуло пред очима. Хтео је одмах да направи тараф тараф, али Се једва уздржао. — Чек' да ги видим, што ке ги он прави? — помислио Је Ристосије. — Ах, Мики, како тм св свиђа ова сукња? — враголасто га је упитала Џуди, показујуКи му неки разрез. — Види сЈаЈан овтент, за... раскопчавање. И при том се кокетно насмеја. Ристосије Јв ово посматрао севајуКим очима. Киптеки од гњева, пошто Је ствар била веома актуелна, спремао је реквизите за Микијево и Џудино, управо Росино, настраданије. * Наш Јумак Рака, иначв свечано »прекрштеи« у ђавољег Микија, био је беспрекорно, као прави салонски л^Ф. обучеи у неком крем капуту, с плавим монденским панталонама и »облакодерским« есладрилама. Кад су ушли у елегантиу Џудину собу са канабетима, клавиром и фотељама, као и иамештаЈем Луја, ко зна којег по реду — јер треба да знате да је и Ристосије пиљар био један од ратних богаташа — Мики се завалио у једну фотељу и запалио цигарету. — Ах, Мики, срце мо)е._ —. цвркутала је Џуди скидајуНи своју монденску тоалету. — У каквом ти се ставу највише допадам? — упитала га је она. — У стојећам, с профила или... — Море, што мв питаш? знаш ти! Овај диалог разговора, чуо се кроз кључаоницу и с друге стране собе, одакле је радозналих и разрогачених очију гледао Ристосијв. Чекао јв погодаи

трвнутак, па дл гмлрввл_ русвај! Затим Јв у соби завлад*аа голицава тишина. *И, тад су св са страшним треском отворила врата, на којима се појавио сав разјарен ■ револтиран Ристосије. Наш лепи Мики још зу1*> нуо ни трепнуо н>(је, а ке« моли пребледео, кад га је читаво бомбардовање од главица поквареног киселог купуса, обасуло из Ристосијевих руку. А затим крошеи, аперкати и сељачки ударци за врат, пљуштали су по Микијевом телу. Сав замазан од трулог киселог купуса, који је ширио несимпатичан мирис, са чворугама на глави, вао да је био на, неком збору, с модрицама на лицу излетео је он, као топовско ђуле, на улицу.

Тако )е изгледао впилог његове монденске љубави, који је по трагедији надмашио и бацио у засенак свв остале. Ово настрадани)а, свакако *е му остати у вечној успомени, јер неколико недеља није смео да св појави на журу или коцкарској седељки, због деформисаног изгледа. Од салонског лафа, Ристосијв је направио наказу нок -аутираног боксера и играча рагбиаН М. Ник.

ПРДВИ СЕ ЕНГЛЕЗ

— Друисе Жико, налазк* се у неприлици и верујем да се могу ослонити на тебе. — Како да нс! Само пази да ми не повредиш р»ме, Јер ме ужасно боди!