Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

НЕСПОРАЗУМ НАНО МАЛИ ПЕРИЦА ЗАМИШЉА:

Недеља, 16 март векипои говоримо о огреПт,„„* л I, |„„„ *„ ву. док олједном Мита ба Отишао Ја Јуче до Обре- „ п „ в , в ... повца па сам ту у једном

хотелу преноЛио. Јутрос сретнем Симу пор&зника, иначе познату цицију, избечио се ко буљина и уедва иде. — Шта је то с тобои? питам га 1а, а он чи тужно одговори: — Целу воА* нисал ока склопио... — Да те није Оолео зуб? — дирам га ја а он вели: — Теби је до шале а мени није. Дођем ја синоА у хотел и једва добијем собу. Онако реда ради упитам портира: — Има ли стеница? А он ми вели: „Ако једну нађете не морате платчти собу". — Па шта је било? — Целу ноћ сам хватао стенице и за пакост нрједну не ухватих.

калин поче да се жали на жену. — Довде чи је дошжа рече оч и показа на грло. Чнм се сврши ј оваЈ рат хоћу да се разведем. НеНу више да је трпим па да је сва од злата. — вели он огорчено. Ми га сви изнепађено погледасчо а Арса учитељ га пита: — Шта ти би? Зашто хоНеш да се разведеш? — Само зато што саи ожењен. То /е највећи и довољан разлог и сви они који су жењбни разучеће ие — вели Мита.

Понедељак, Ј7 март Сретнем јутрос г. Миту, високог државног функциопера и познатог шаљивчину. — Како сте, шта радите? упитам га ја, Знајући да је одавно у пензији. — Тргујем наЈ»ештајем одговори он. — Па како иде? — Одлично — вели ои. Све сам распродао, само ми је остао кревет на коие спа вам али без душека... — Па зар вам Је до шале? — чудим се ја в он се н&меЈа: — Мило ми Је што се у меии толико година крио трговачки таленат_ Уторак, 28 март — Баш онаЈ Риста киа сретан брак, прича нам дов тор Милоје. — Откуд зиаш? питам га Ја. — Ја сам му д оиаћи жегар па сам лечио од жучи п грипа његову супругу. Болест била тешка а она иервозиа па мука жива. Али се опет подиже из кревета и сада је вап опдсиости. Одем ја Јутрос да Је прегледам. Она још спава. Ја хоћу да Је пробудим а Риста вавалио на меие да је не дирам. — Па да ли }ој је сад боље? — распитујем се ја. — Како да није. Оздравила је — уверава ме Риг гта. Јутрос ме је гађала Пи ви пут папучом што јој ни. је сабајле донета кафа. А гада Је била болесиа ниједанпут ие иије гзЈуала.

Петак. 11 март — Баш Је оваЈ моЈ РадоЈе шашав — прича моЈоЈ жени комшика Дана. — Шта је урадио? — пи та моја Сојка радознало. — Сипоћ дошао кући из кафане па ми вели: Ајде, Дано, пакуЈ ствари па да идемо у Лесковац код твоје мајке. Ја се зграиу шта му би, али га знам какав Је па несмем да се распитујеи већ само кажем: — Је си ли гледао ред вожњеР — То нисам гледао али

еа* гледао у бућвлар. а ош ми вели: Бежи Радоје вегДе у посету дое Још имаш за ваз._ И тако сутра путујемо — заврши госпа Дана своју прмчу а мш се иас мејасмо. Субота, 1 апрч* Синоћ Ја Доћеш гу!ш ш гажем моЈоЈ Сојки: — Кажи Драгччка. — Драгпчка —*• вели опа равнодушно. — Добио сам сго хиљада иа лозУ. него ти спреми списак шта ти треба за кућу па да ти уЈутро дам паре. Оиа Јадиица скочи в поче да ме љуби, а кад сам Јутрос устао. ора исписала пуиа два табака па ми пружа: — Ево списак... Ја уамем списак па Га шс. пепам на ситне коиадиће, а њоЈ кажем: — Априлн... ли~ лш. Оиа само изДужи лице ш бризну у плач. — Мене си нашао да магарЦиш. НиЈе те срамота!.. Тако сам рћаво прошао са априлском шалом Јер ка да сам дошао у подие и тражио да ручам, жена иш викиу: — Априли... ли... ли.

— Како » ам е« свиђа и] наш иови стан? Ево, овда јв еалои.. овдв трпв>арија, овдв соба >а музм«У~ —I Соба »а музиху? Па )• нв аидим ни |едан музички инструменат у к>ој| — Нв, ниств мв разумвли: из овв собе наЈбољв св чу)в радио нвшвг суседа. ЛЕК БЕЗ ДЕЈСТВА — Господине докторв, ■ ворвд Свег вашег увераван>а, мој јадни брат је |учв лраминуо.. — Немогукно?.. Знвчк св нијв придржавао моЈи* оаватв? — Како да ниЈе! Петнавст дана узастолце он ]в пио лек који ств му баш ви препоручили... н ето влм резултата! •— У томе и Јеств свв нвсрећа! Ја сзм му, ако се сеКате, препоручио да тв) лек пи|в непрекидно месец дана, а он га |в пио свега пвтнаест дана.

У шноли

ЧЕТВРТИ РОЂЕНДАН

рдто

ВОЈНИК ПРВИ ПУТ У БИОСКОПУ

— Па»«,

Б О А го -е—

Среда, 29 март Посзе грдних мука ухва. тим траивај за Ђерам и пођен у Једну посету. Трамвај пув као око и у њему бруји као у кошиици. Поред мене разговарају два млађа човека. У трамвају је човек прииуНеи да сдуша туће разговоре, па тако и ја чух све што ова двоЈипа разговарају: — Где си ти. бре. Ико? — пига први. Не видох те од Божића. — Сломио сам погу и одлежах три месеца. Ово Је први пут што сам сишао у варош. А каква Је то теби бразда на лицу? Ваљда од бријања? — Од кишобрана! Оп горе сече од бријача — вели први и разговор преће у шапат. Четвртак, 30 март Седимо V кафани вечерас ш разговарамо о свему и свачему. Дуго време а пролеће никако не долази па

ЈАЈИМА Због ускршњег обнчаја Почела да сиачу јаја Резултат је прост Место да се с' Јајем туца Чиновник *-е свак да штуца Кад продужн пост1 СНЕГУ За Божик те ич ие беш* А кјд дроа погореше Падаш свакн час Место еунце да нае греЈе Снег свакн дан иа нас веје Фуруна Је слас! »ВРЕДНОМ« ЂАКУ Разоноди паде трола Сад редовно тече школа Пробно га зноЈ Што кубни корен да тражч Кад Је футбал много дражн Ту |е деце роЈ1

се осај закнтио!

У ЗООЛОШ1СОМ ВРТУ — Мамице, пОгледај оног великог мајмуна! Јв ли да пичи н« ујка Станоја? -т- Срам те било1 Откуд смеш да тако гласно чиниш та глупа ,упоређен,а? — Па, мамицо, мајмун ионако ништа не разуме!

ИЗ ВЛАШЕ1

Мчлане, т* мно-

ДЕЧЈА УСТА Учител. држи предвван>е ђацима о верности поЈединих домаћих животиња. — Вокице — обрати се учител. једном свом ученику — наведи ми као при мер неку животињу која Је толико одана човеку и ко(а св тешко од њега растаје. — Стеницв — одговори мали Вокица.

— Јели го пиЈеш! — Па, прилмчно— Из навнке! — Јок, нз влаше!

ЖАЛОСТ — Што си тако тужан? — ПосваЈ)ао сам се еа же ном, а она св зарекла да месец дана иеке ни речи проговорити са мном: данач је трид&сети дан...

— Оао пвбања орангутана. • Врло Је очуван егхемллар. Овакву главу имам еамо \а у целоЈ земљи.

НИЈЕ ГА ПРЕПОЗНАО Чика Рада, возе ^и се колима у оближње село, примети да му је кочијаш сасвим лад дечко скоро дете. То га мало узнемири, Јер се Једном прошле годнне изврнуо, коњи су били јаки и плашљиви, дечко слаб, па га упита: -г- А колико је теби година? — Једамоест, • одговорм дечко. — А знаш ли ти терати коње? Јеси ли сигуран у себе? — Како не би знао1 Па Ја сам вас веН и лане овуда возио. — Не могу да св сетим. — Та како се не би секали, господине, кад сам вас двалут изврнуо! потсети дечко старца. ж СИГУРАН ДОКАЗ У ЈодноЈ мисионарскоЈ школи прозове часна состра једног малог црнца. \ — Синко, да ли ми можеш доказатн са три доказа да је земља округла. — Па, мисионарски отац каже да Је земља округла, ви то исто тврдчте, а ја се слажем са вама.

Пошто су биоскопи данас тако популарни, не само у Београду и у Србији већ и у целом свету, којих тешко да би се могло одрећи исприча^емо један заиста врло смешан и интересантан догађај (потпуно истинит) који се десио у данашњем врло добро познатом бвоградском биоскопу »Двору«, крајем 1913 године, када Је код нас биоскоп био заиста редак и чудвн проналазака. Неки официр у Београду имао је свога посилнога, по имену Божа, који многе ствари ниЈе знао. Једне недеље, реши се Божа да оде

ЕПИГРАМ »Плваима« се ведри лице Победили избеглице Посо био лак Еорио се »Витез« много И иа краЈу нзнемого Б. С К. прзак! КСН .И И ФУТБАЛ Чика Веца Је од »Јединсчваа направио добар клу(5 али од кад узе тркачку шталу он и играче тренира за трку ато губи бодоее! ЗРНО ПО ЗРНОС. К. 1913 Је побвдио »Бачкан« и сада се труди да ухвати своје друго мосто па зато чека утакмицу са »плавима« да покаже своје знање... ШТА ЈЕ БОЉЕ.. »ОбилиН« је добио стару управу али* Је изгубио све утакмице. Ипак идгледа да Је важнији добзр тим од добре управе.

ЈЕДАН ХУМОРИСТА 0 НОВИНАМА Неки хумористо имао |е веома повољно мишљвње о штампи уопште и једном је рекао о новинамл: — Новине су друга чозекова жена. Па ипак, бољи друго од жене. Твоје омиљене новине су жена која не доводи ташту у ку+,у. Више знају од тебе, па ипак не трвже упорно да њиховабуде последња реч Необично су ти оерне, а ипак не траже сваког месеца нови шешир. Оне ти кажу кад почињв позори- ште, в не захтевају да их поведеш са собом. Сваког дана су ти у рукама, а илак се можеш од њих растати кад хоћеш.

у биоскоп »Колосеум«, да види и то »чудо«, јер то до тада није никад видео. Када се вратио куки упита га официр код кога јв Божа бЛо посилни, како св провео у биосколу и шта је тамо видео. Сад Божа поче да прича своје утиске: — Ау, гос'н капетане, ©но јес баш право чудо, али да ви причам шта се менв десило. Уђем ти ја у једну велику салу где беше пуно столица на којнма је седело пуно света. Седох ти и ја на Једну такву столицу, Наједанпут се смрче и отвори се. бео зид на дну дворане, и појави се Једам овицир на белом коњу, а поред њега је ишао његов сеиз. Овицир је јахао кроз шуму и ускоро дође на јвдан извор, где га је чекала једна, да простите, врло лв па врајла. Ту официр сјаха коња и предаде га сеизу, а затим се поздрави са оном врајлом и поКоше сад заЈедно мало дубље у шуму. Тамо су нешто Нукорили и, да простите, овицир пољуби ону враЈлу неколико пута. Али оиај сеиз који јв остао поред коња, убио га Бог, чешка коњу Главу и изједна се врти гледају^и изједна у овицира и враЈлу шта они радв. И при том се *ако смешка као да би и он тако нешто радио. Ал' му враг не даде мира, него погледа право у мене, па учини прсто/л, према мени, као да ме зове. — Е, нв'цј , •»- раздра' св ја љутито колко мв грло носи — но'ш да ти ја држим коња, пос' ти тво), држи га сам1 Таман ја то реко' а оно се одједанпут опет упали светлост. А онаЈ народ око мене смеје се ка да Је полудио и кроз смеј ме пита: •|А што нећеш да му држиш коња?» — и |опет се смеЈе, сад као ;ош више. Нисам луд да му држим коња, ако му се држи нека га држи сам1 — наљутих се ја, што ме они луди свет тако блесаво пита, н изиђо, напољо *ер су и други излазили.« Овај смешан догађаЈ изишао је сутрадан у свим гадашњим б^горадским новинама, и народ се слатко смејао необичном доживља ју војника Боже, који се пр аи пут нашао у биоскопу.