Bodljikavo prase

3

УСКРС 1944

Недеља, 9 април Данас су Цвети па и ]а, каа добар хришћанин, одох у цркву. Света пуно. То ј&. уосталом, обнчна појава да сви онн људи који нису ништа урадили 170 Јеванђељу — траже од Бога да ии помогне чим они лично осете неку тегобу. Зато саи и отишао ва јутрење. На самим вратими сударим се са једним познаником за кога нисам ни сањао да је православац. — Шта је? Откуд ви овде? — изненадих се ја. — Па када ви Свби не чувате ваше традиције. крсло име и пост. онда се иаЦосмо ми. тазе православци. да не угине тај лепи обичај — вели он шеретски се смеје. Затим додаде: Ви Срби увек славите зими, по снегу и лапа вици. а ми иожемо да бирамо зато се опредељујемо за славе у априлу и мају... Право човек и каже помислих ја и чесштах чу славу а у себи мислим да Ае наша деца сигурно ићи иод другух на славу да виде како су то некад Срби сдавили. Понедељак, 10 априп Велика недеља па чиноввици добили дупле плате и зато су свн задовољпи а они иежењени вечерас биди у кафани да се почасте због овог пријагног изненаћен^а. Влада порезник седи љут и натмурен у једноме углу. Пита га Ика граћевинар: — Шта је теби? Љут сам као рис гунНа Влада и иешто шапуке у браду. — Шта си то урадпо? — Нисам ни сањао да ћу добити другу плату па сам обећао Настасу бифецији да ћу му платити када добијем дуплу плату. а то сам иислио иа куково лето, а сада сам добио ову плату и ои ме већ гоии као зиија жабу. Уторак, 11 вприл Решио се ја да одем код жума па се иа Славији угурао у „десетку" и ту ме вресовали као сар диду али в то Је боље вего да идем пешке чак иа Вождоваа. Ло меие стоје два шдадића и гласпо разговара]у. По разговору видим да су спортисти па заго ослушием шта говоре. Једаи. мањи. са великом косом, вели: — Оиа] фра.јер мисли да Ау ]а да играм на Ускрс ако пе падие хиљадарка. Нетутам јз ва приче... Па како ћеш да изведеш? — пита га ]едаи суви ошишане главе. — Већ сам измислио Јфору" — вели оиај мањи

При]авио сам да ие боле колена и да не могу да играм а ако падне „лова" ја ћу да „оздравнм". Иначе одо у публнку. Нпсам луд да играм џабе... Среда, 12 април Наша комшика је лепа ш млада уд овица и сада када су на дневном рсдј узбуне она се Јако плаши. Цале, познати дон-Жуан из наше куће. стално /ој се нуди да јој чува страх... Њој то није годило па м> јутрос каже на капији: — Остар'те ви мене на миру. Није мени до шале... — Али госпоћа Радо, ја ћу да будем ваш ватрогасац — шали се он. — Ако већ хоћу да тражим ватрогасца у комшилуку узећу неког млаћег, — добаци м\ она и утече у кућУ. а Цале се осврну да види да ли неко није чуо овај разговор. Четортак, 13 април Чула госпа Јула, распуштеница, да негде у Савамали има варзила па отишла јутрос пре беле зоре и вратила се тек у подне. — Јелте комшнка — пига ]е Гина трошаринка хоћете да мн дате парзило да и ја обојим ]аја... — Хоћу, слатка. како да нећу — вели јој Јула. Када вечерас доћем кући каже ми жена: — Јула н Гина поделише Косово... — За)џто. побогу — чудим се ]а.

— Па его, Гииа узема од Јуле варзило а кад тамо јаја нису црвена већ жуто-зелена и она ]е напала да је то хтела да подметне мађије за њеног Јову.. и. тако се потукоше... Петак, 14 април КомшиЈа Тома правно ие ку трговину са сељацима па је и данас хтео да направи пазар. Довео два сељака и нуди им неки жакет и ципеле, сељаци се нећкају а Тома им вели: — Ово, бре. иосе само велика господа, а зиии може да буде и место капу• та. — Па јес. Сретене, велш Један сељак — што не узиеш. Тн си баш потребит.„ — А што не узмеш ти одговори други сељак. — Нећу брате. јербо се тако носи оиај што води мајмуне по вашару Субота 15 април — Хоћете ли да поделимо ]агње? — пнта ме ]утрос Влада ре.нтијер. — Какво \агње} То ]е луксуз — велим ]а. Узео бнх за Ускрс неког петла или угојену кокошку. А и слаће је. брате... — Јок, 1цк. — вели ои. Узмите вн само Јагње а то је и обнчаЈ. Већ сам хтео да приста■ нем када ми каже Сотир — Немо. бре, ко.мшиЈа да те рали То Је јагње купио за багателу од /ед ног сељака ]ер му га угушили у возу па га он приклао и дао у беспење...

'Шт> [ Б О А />р •€ —*1 ВРБОПУЦУ Кад пролеће гране, природа се буди Ал исто со тако мењлју и људи Па и неки старац под старост полуди И под кожом чудно он осети жмарце Па од муке не зна он шга ће да ради И на силу жели да се сад подмлади Јури девојчиће и хвага — комарце. ТРКАЛИШТУ Зв многе си извор утехе и среке Нсдељом поворка на хиподром кре*е А узрок је томе страст коцкарска жарка То спортисти нису, всћ играчи само И увек *е они скуп1>ати се тамо Док има ћурана — бхће и подварка. ЈЕДНОМ СПЕКУЛАНТУ Зараде си хтео и богтства лака Пљачка ти Је била симпатична свака Скилао си кожу сирзтињи сво| А сад кад си најзад долијао бато Ти би радо хтео да користиш злато Ал сада помаже само труд и зној) ЈЕДНОМ КЊЧЖЕВНИКУ С багателом ти си глгдао на друге За таленте многе реко да с* слуге Јер геније прави беше само ти Ал доказе када требало |е дати Делом а не речју талент показати Од тебе су онда били бољи сви!

Оправдано тражење Мали Перицв каже својо) мајци изненада: — Мама, знаш шта, волео бих да имам веК једном сестрицу. — А зашто си тако и*- ЧЕРЧИЛУ стрпљив. Нек и теби поклои буде — Знаш, мама, веК ми )е Од свег срца Срби иуде досадило да стално секи- Пошто си персоиа светпа рам иашвг џукца. Ово ја|е — ал од петла!

Утакмица се одржава по сваком времену.

СПОРТСКИ ЕПИГРАМ Зв спорт свет се ман>е граби Приходи *е бити слаби Ту ]е брига сва Приходи су наопаки Резултат првекства сваки Унапред се зна! Нафе&а слаап

— Мико, реци ми поштено, шта |е најслађе на овоме свету1_ — Пољубац моЈе Гордаие!_ — Е, види се да никад ниси Јео купус са сланином

БАКСУЗ ФИРМА С. К. 13 Је изгубио од С. к. »Витеза« како веле иезаслужено, али се његови навијачи теше да Је то због фирме па зато се много и не једв. УСКРШЊИ ТУРНИР За Ускрс је футбалски програм мршав вли Кв навиЈачи олет да уживају, јер ке утакмица бити изме1>у клубова у моди, па ке сви да виде фајду. Клубови Ке да узму паре, а публика Ко бити на чистом ваздуху. ГДЕ ЈЕ ГРЕШКА1 Чика Веца је забринут што му коњи не стижу први. Он је лично почео да ида на тренинг да види где је грешка. Главни уредник: Теодор Докнћ. Власник и издавач: »Просветна заЈедница« а. д. Телефон редакције: 25-661. Штампа »ЛУЧАл, Београд, Краљице Наталије бр. 100.

ЕНГЛЕЗИМА У рвтном времену бесиу Импери|а вам »воскресну« Нек вам буде ведро лице Ево јајо од лисице. ЈЕНКИМА Кад пилоти ваши журе Да сае Србе докусуре Ево поцлои руке лаке Бело јаје ал од свраке. ЈОСИПУ БРОЗУ Ево теби поклон први Црвено Је ал од ирви Ал унутра стоји жућак Прими бато од нас мукв«. КАИРЦИМА Рат |е био ваша шала Ал сад продаЈете зЈала Судбина |е ваша горка Ево Јаје баш од чаорка. СИМОВИћУ Котрљаш се као кликер Зато си сад Титов спикер СуЈета ти главна маиа Узми ЈаЈе од курана. ШИТ.АРЏИЈАМА Сад у ове ратне даие Ви клопате на све страие Руке вама стапно грабе Ево јајо — ал од жабе. ЧИТАОЦИМА Дотере сам век до кра|а Отишла су век сва ЈаЈа Ал сам за вас поклон обро Жељу — да вам буде добро. •ЦРНОЈ БЕРЗИ« Као змиЈв иоге кри|еш И џепове иаше бријеи Па пошто иас тако одра Даа ти даЈем — оба модра. »ПРОРОЦИМА« Судбина је сасвим иств Пророцима после Христа Због прилике зато ове Ево Јаје — ал од сове! МОНДЕНИМА Ви сте увек жртве моде Сва вам памет иа то оде А пошто сте *уди кротке Прим'те Јајо ал' од шотке. ПОЛИТИЧАРИМА Сви сте сад у истоЈ грули ћутите «о миш у рупм Ево ЈаЈе, баш црвено Ал |е зато и дрвено. ЧИНОВНИЦИМА Овога сте ви Усирса Имали ЈаЈа и мрса Плата дупла, дао бог Прим'те |аЈе ап' лолог! ОМЛАДИНИ Што сте такви ми смо криви Будите нам здрави, живи А за празник чнка даЈе Баш од иоја Једно |а|е!

— Олрезно, Џоне ево олет |едног будале.

— Полако вуци!

— Да разговарамо! Сада кемо одмах!

— Разумеш ли садаН