Bodljikavo prase

Није била па незна

Оскудација

— »Говори ли ваш муж често сам са собом!« — »Т6 вам не могу рећи, нисам била никада с њим кад ]е 8ио сам.« 1

ИСНРЕНО

. Сликар - дерикожа У «елу Сланцу налази се Један академски сликар коме је уништен стан прнлнком бомбардоаан>». Да би колико толико привродио, разгласио је по селу да *е радити портрете по цени од једие кокошке нпи два килограма сира. Међутим, успео је да пласнра <амо један портре. — Скупо је, кажу сељаци. Зар код нас он то1 Код вотограва до- — »Где сте ви бијеш по' — шес' слика за три- ж вну упознали!«

св°|у

|е«' бапки.

ч — »У браку!«

Мцс пу.ш,о&ануг у цифјгалкх

Квла од Београда до Винче 5 ракија пред кафаном у Винчи Још 5 ракија ' « Аконто за собу Мојб старе ципеле које сам поклонио дома^ину, вред«, рецимо Ручак у кафани Вино 1 литар ' Кафа Ручак за госпођ*Цу која није имала ситно Вино за исту особу и За мене \ Вино за исту особу и за мене Д»е кафе Пошто госпођица нема стана, претставио сам је дома^ину као своју сестру и платио још Госпођица — зове се Вера — уме да кува и продложи/1« ми је да се хранимо заједно; Дао сам јој за ку|ну, и то за: 2 кгр. масти 10 јаја иди ми-дођими Пошто Вера није још донела намирнице, ручао сам у к»фани; а пошто немам више много пара, ручао сам: ротквице Проја Вечера — зачудо, Вара још нијв дошла — првма том«, вечера Нека рачуна ко хо^а, Ј* морам да се вратим у Баоград, да ћа^ем нове паре.

4.500100,— 100,1000.— 2,000,450,— 250,20,— 300,250,— 250,40,— 1,000,—

3,600,450,— 2,000,—

20,20,— 0,—

Обрати« се једног дана једном пријатељу с молбом да ми узајми дветри хиљаде динара. Пре рата делили смо добро и зло. И сада то исто радимо, само с том разликом што њему увек припада добро, а мени зло. —- Немам, богами — вајка се он •— продајем ствари из куће да бих се прехранио. Ето баш јуче сам био принуђен да продам |едан своЈ брилиЈатнсии прстен за два и по милиона динара.

САМО ПРАВО И ПОШТЕНО Пера Перић се истрошио у селу, па мора да се враћа у београд. Пошто је платио собу, спанаћ и лук и частио домаКинову девојчицу сто динара, поздравља се са укуканима и епрема се да пође. — Е, умало не заборавих да ти наплатим она два прасета — зауставља га дома^ин. — Која два прасета? — буни се Пера. Хладан зноЈ га, разуме се, свег облио. — Та и нису прасиКи... СисанЧИ+.И... Они што их је крмача опрасила пре недељу данв... А ти погледао у обор и они цркли. Шта кеш, кад имаш урокљиве очи!.. Али није ред да ја због тога штетим. * * * Сел>ак ^ мси. Један господин трчи за сељаком, стиже га и пита: — Зашто се не окренеш кад ти веК одавно вичем: »Ало! Ало!« — Ниеам ја ала. Ала ста ви варошани — одговара му сељак.

ПРИЗНАЊЕ НАШОЈ ЖУРНАЛИСТИЦИ Сх»»та|у^и значај нашег новии»рст»», продавци новина у МириЈ»»у, Сланцу и Великом Селу, сматрали су да са своје стране треба д» учине нешто чиме би публици дали на знање колико »реди штампа. Поред тога што »редно растурају дневне и недељн« листове, они су предузели Још Једну меру. Наиме, они прод«Ју »Време« по 10 динара, »Коло« и »Бодљикаво прасе« такође по 10 динара, а »Сигнал« 20 дии»р». 0»а| лепи гест продаваца но»ин« наишао је на опште разумшње код избеглица.

7жи&џин> џире-ки сежак

Дошар један постарији господин у једно сепо код Београда, да се склони с породицом. Међутим, нигдв стана. Да 6и умилостивио сељачка срца, он за руку води унуче и од .ку^о до куКе рецитује исту песму: — Избегао сам с породицом из Београђани у селу

— Ах, Боже, ево га Још један из Београда — значи да Ке једна од нас сигурно страдати.

Београда. Има нас досеторо. И« мвтв ли какву било собу? Ниј® ми због мвне, нвго због унучи^а. Имам их четворо, а ово ми је најстарије. Али, свуда исти одговор: — Нема стана! Један сељак у чи[у јв ку^у стари господин тако^в ушао загледа м.ало посетиоца, па рече: — ВидеКемо, господине. само ти лепо напиши молбу, нађи дво јицу који Ке да потпишу, па мо да изнесемо на седницу. За резултат можеш да питаш кроз који дан телефоном. — Шта говориш ти то, човечо? — чуди се господин. — Па ја, велим да не може без цензуре. — Какве цензуре? — Ама, шта се удиш? Јеси ли ти директор банке? — Јесам. — Е, па онда треба да ти будв јасно. И ти си мени тако говорио кад сам долазио да тражим з»јам. Међу пушачима

— »Нажалост, нем»мо »ише чигара — али можда би господа хтела да мнришу кутију!

Циција у нупатилу

Газда-Мила нерадо дреши кесу. Уосталом, не би ни био газда, кад би друкчије радио. Пре неки дан, он је отишао у купатило. Лепо се раскомотио и брчкао се у кади двадесетак ми. нута. Одједном запишташе сирене. Оеобље и публика брзо побегоше у склониште; само газдаМила седи у кади, помало дрхти, али се и даље купа.

Једна кабинерка закуца на њ»гова врата и викну: — Излазите, господине, за има Бога! Бомбе веК падају близу нвс. — А на! — одго»ори газдаМиле. Имам права још дасет минута да останем у кади... Или поправи са он — вратите ми шеснаест и по динара.

ЈАНАЋКО УМЕ ДА СЕ СНАТ^Е