Bodljikavo prase

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

ПОСЛ-ЕДЊЕ ВЕСТИ

Шако {е имел

НАШЛИ СУ МАЈСТОРА

Како се из рсдова Срба у еми•рацнЈи није могао наћи ии јсдан иоји ба примио на себе улогу Брозовог скутоноше, то Је стари режисср наше трагелпје, Черчил, пзвадио из архиве познатог србољуба Шубашића, који је, озареи од среће што је најзад постао президент, упутио одмах по наименовању своме земљаку Врозу-Титу писмо у коме му је изразио своЈе дивљење на његовпм досадашњем раду на истребљењу Срба, и наговестио му је РАЗГОВОРИ Разговарају у Београду једап Србин и Један Англофил, који би требало такође да Је Србин. али који сматра да је прво Англофил, а онда све друго. — Је ли, богати, што Је то запело са овом инвазијом? пита Србии . — То Је само тактикаI Каже Англофил. — Море тактика, или што дру-

да ће он у њему, Шубашићу, имати и верног и оданог слугу. Кад су се ова два србофила нашла на истој линији, лако Је замислити шта претстоји српском народу. Чим је Шубашић преузео прет седничку дужност, одмах се савезничкој ваздушној комаиди претставио као велики југословен и у томе погледу дао је извесне инструкције за рад савезничких бомбардеских екипа. Његова делатност се одмах осеО ИНВАЗИЈИ го, али углавном твојн тапкаЈу у месту. — Па знаш, зар нпси слушао радио Лондон, каже сада Је у Нормандији врлр рђаво време? — Зар сада у Јуну, по Богу, рђаво време? ЕЈ, мој пријатељу, бојим се да док се то ваше рђаво време не пролепша, да вас Немци не баце у море. Хи... време им смета. Лепо иаже наш народ рђавој овци...

НУДА Д А БЕЖИМО

Ја екочих, па шта ми Бог д9! Ргљдо Фрамилинову и Јосифову молитоу...

)\е Свсвишњи услишити

— Ја *у да бежим у ЗаЈечар — кажсм Једном пријатељу. — Ниеи, ваљда, луд1 Тамо постоЈо две болницс, амбуланта Окружног урода и Дом народног >дравља. Има да падаЈу бомбе као ионфете. — Онда *у у Аранђеловац.

СЕНЗАЦИОНАЛНА ИЗЗАВА ВИКТОРА ЕМАНУЕЛА (Специјални, интервју дат само за „Бодљинаво прасе")

Пошто ни (едан од лретставника днеаних листова није хтео ни да чује о томе, да посети »крал.а и царо« Виктора Емануела решио се наш дописмик да то учини, сажаливши се на молбе њаговог изасланика, који је кумио и прекљињао да неко дође и да интервјуише његовог господара, увераоајуки да је он приредио и одличну закуску. »Краља и цара« нашао је наш дописник у једној вили у његовој иерадној соби. Стварно га је буквално нашао, јер је соба доста велика, па га можда неби ни приметио, да се Дики није сам огласио: — Ехе, ту сам. Седео је за столом, али ко да га одмах примети код ]е баш пред њим стајала чаша са перму том. Интерпју је одмах започео: ж НОД ВРАЧАРЕ

— Видим иоког црномањастог човска, за кога Ј.сто со удати| — Зар но плавог! МоЈ оероник |е ллва. — Да, он Је плав, али носи црно одело.

— Како гледате на садашњу ситуацију? Виктор Емануел зашиљио брк. — Дакле то је. Како ја гледам? Сво сам некако слутио, да Кете ме то питати. А међутим ја уопшто веК одавна не глчдам на ситуацију, ного ситуација глед^ на мене. И — све ми се чини — да некако мрко гледа. Али свсједно. Изволите вермута, послужито се. Има овдо и других ћаконија. Неки велики лакеј примаче ближе тањир и наш дописник се прилично наклопио. Неко времо се чуо само шкргут зуби. Виктор Емануел је очигледно уживао, али наш дописник се сетио да ипак има и неких дужности, па је опет заинтачио. — Какво је ваше мишљење о положа|у Италије? Мали се уозбиљио: — Е, ви баш свашта питате. Да сте ви мени раније рекли, да кете овако да питато ја бих био спреман. А овако — шта да ввм кажем? Ја би прво морао да питам господина Бадоља... хихихихи... знате, ја њега још увек називам господином, јер и он мене титулише »Ваше Величанство... а он би опет морао да пита даље, па да вам онда јасно и енергично кажем што мислим. Али овако неочекивано... — Па добро. Можда можете нешто да ми кажете о прошлости и будукности. Како оно бејаше са пропадом на Мусолиниа? — А зар мислите да је мени било лако? Уочи тог дана шетао сам цолу ноК узбуђен испод свог кревета. Зар да извршим напад на тог великог човока? — А... дакле ипок признајоте његову величину? — Па дабоме. Да није било све онако вешто и из бусиЈе намоштоно могао јо он нас да хакне по глави. Онда сам ујутро наредио да ми оседлаЈу моју пудлицу и изЈашио у шетњу. Шта Јо било доцнијо знато ви боље него ја. Али, како рекох, одлука није била лака.

— А чему сте и доносили такву одлуку? Вики даде знак џиновском лакеју и он енергично лупи шаком по столу. — Мадона — крикну Вики у исти трен дигнувши брчике увис — зар се је могло другачиЈе? Морао сам да будем енергичан. До стотину ђавола. И он поново да знвк и лаквј лупи други пут шаком по столу. — Мени приговарају да сам непоуздан — продужио је Виктор Емануел — али то је бесмислено и лудо. Баш напротив, ја сам увек био конзеквентан. И кад сам — у своје време био рекао да ку да одржим традиционалну политику савојске куће јесам ли то икада доцније порекао? Шта гледате у мене, млади пријатељу? Зар ово, што сам урадио није било тачно сагласно са нашом традиционалном политиком. Кад је то било да ми нашим непријатељима нисмо остали — или постали, свеједно — верни? , • Наш дописник излетео Је напоље оставивши и вермут и закуску. МОДЕРНА ДЕЦА Перица: Је ли, шта мислиш како се ориЈентишу непријатељски евијопи, кад им се ноЛу док лете над Балканом, покваре инструменти? Ђокица: Ништа не раде. НавиЈу радио Београд и сачекаЈу да им славуЈ каже где се налазе.

Власник и издавач: »Просветна за)едница« а. д. Добрачина бр. 30/11. Штампа: ШтампариЈа »Лучаа, Кр. НаталиЈе бр. 100. Тел.: 21-772.

— Побогу! Тамо |е Пољоприорсдна школа. — А шта вслиш за Горњи Мипановац! — Којешта! Твмо црквени торањ стрчи у небо. — Имам Једног пријатсља у Забели код Пожаревца, да ли да со код њега склоним! — Врпо добро! У Забели се на лази Казнени завод. Моћи ћсш мирно да славаш, Јер врана врани очи не вади. ЗАГОНЕТКА Ма куд пошб или се остврно Чућеш да се сви жало на црно: »Дадосмо му и последње прње!« Ал' без црног било би још црње. (ЕЕСЈад енс^-])

тила, бомбардовапо Је Сиедере* во, Ниш и велвки број села у СрбиЈи. Кад су га страни дописвиаи упитали за његов став према Србима, одговорио Је овај нови „друг": ви ћеге тек видети колико Ау Ја Србе да задужим, саио незнам шта ће бити ако ми они почну враћати дуг, али, стари сам ја мајстор. Ваљда ћу некако изврдати...

ЕНГЛЕЗИ ЗА ПОСТРАДАЛЕ БЕОГРАЂАНЕ На заЈсдничкоЈ седници Горњег и Доњег дома г. Черчил Је одржао дирљив говор у иоме |е зажапио што Је дошло до многобројних жртава приликом бомбардовања Београда. На краЈу говора г. Черчил је рекао: — Досадашњим и будућим жртвама у Београду желимо раЈско иасеље. А у част прежиоелих, тешко и лако рањених и унакажених, позиоам вас, лордови и сероои, да усиликнете трипут: »Хнп! Хип! УраЈ« НА ИСПИТУ Келнер Трифун полаже испит за пунопровног угоститељског помоћнико. — Како се сервира бифтек? пита га претседник испитне комисије. — У собици иза сале. А до« гост једе, мора келнер да пази да не наиђе ко из Комесаријата зе цене, Дириса и разних централа. — Хм1 — чеше се по глави претседник. Добро, да Рецимо да Је тако... А зашто со полупечен бифтек зове »енглески«? — Зато што је крвав — одвали Трифун. Кажу да |с положио са одлич' ним успехом.

СТАЉИН ОДЛИНУЈЕ Стаљин је одликовао маршала Хариса, главног заповедника савезничке терористичке авијацијв.

— После БсриЈа, ти си, товаришч, најсавршениЈи убица.