Bodljikavo prase

\

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Лисма

1Ф1Г I _

Јуце после подне био сам на купању. Свет се мало окулазио па долази на саву кад год је ле• по влеме. Мислио сам да цу плонаци неку тлебу па да јој олавим длуство. Али иа купању је било свега две зенске па сам извисио као лустел. Помислио сам још боље. бал се могу на милу Купати. Плиметио сам како из воде излази једаи целавко. То Је био мој тецо миле, који пле лата није Хтео ни да цује за Плазу. Плисао сам и питао Га откуд Ви тецо миле на Купању. а он казе гледај си своја Посла и не баксузилај. Посто је био јако Љут, нисам смео да га Питам ста му то баксузилам. Отисао сам. скинуо се и легао у песак да се Сунцам. Наједном је дотлцао један дасован и лекао нам: Еј флајели сад сам слусао ладио и Тица казе да иду изнад Слбије авијони за зафлкавање. Ја га питАн јел за Узнемилавање, а он казе. си Миле. Изненадило ме је да нико од нас купаца није Устап. Нисам веловао да нас има тако Хлаблих.

Свет као свет. Наглнуо је тлком у лагуме. Неко носи цегел, неко куфел, а зене носе самлиие. да би имале на цему да седе. као да мисле да седе до судњега Да. на Сви су се окјјетали и гледали нас како се сунцамо Па су влтели главама. Веловао сам да нас сматлају лудацима н да нас зато Бомбалдују сто има будала који мисле да им Нико ниста не мозе. испало је После да није ниста било. Тек влаца\у се Они из лагума смеју се нама и казу: Ала вам Подвалисе. Ја сам био у цуду н питао их заплепастено: како подвалисе. кад смо ми вело• вали да неце ,ни доци. На то се насмеје пела Алас и леце ми: еј мали, бас си ти неки Угојени флајел. Ти мпслис да се ови Бајовани купају. Јок моле. они Цекају да авијони баце бомбе V Саву, и онда има либа колико цовек зазели. После ватају те либе сто пливају по сави и плодају по осамстотина кило. Тада ми је бнло јасно засто ми је теца миле Отелао. Отсад цу и ја долазити стално на саву. ваљда це ми се исплатити. вас јовица

опет 0 шима и ђачким родитељима Једна забринута мајка пишв ут читељици: — . »Молим Вас госпођице да са мојом Анкицом не будете сувиш® строги када је испитујете из геогрлфије, она не жели да буде машиновођа.« ж — Ко вам је рекао да тапецирате моју собу тако ружном хартијом? — Ваша жена! . — Ех, ех, па није" баш тако рунсна I

НШЕ СТРАШНО

ДА НЕ ЗАБОРАВИ стуцент на летовању

Отишао једном Пера на филхармониски концерат. Свирана је Шубертова незавршена симфонија. Пера је слушао задивљвно. Тада је извадио из џепа марамицу и завезао на њој чвор Његов пријател> Марко, који је седео поред њега, упита га полако: — Зашто везујеш чвор на марамици? Пера прбшапута: — Да не заборавим мелодију! ж Мађионичар: — Опростите, господине судија, ја се преваром никад нисам бавио... Ја сам уметник... мађионичар и хипнотизер... ако не верујете, допуститв де пред вама одржим сеансу... успава^у све присутнв... Глас из публике: — Оставите то своме адвокату.

— Шта радите ви ту са моЈом ћерком! — Овај, ја студирам разне врсте јабука.

ПАПАГАЈСНА БОЛЕСТ — Знам једну жену која је по- гајску болест која је врло опасна

љубипа папагаја. — Каква нвопрезност! — Зашто? — Папагаји преносе тзв. папа-

ИЗГЛЕДА МУ

по живот! У то се један трећи умешв у разговор. — У нашој породици се једном десио случај... — Заиста! — Моја тетка је имала |едног папагаја кога је страшно волела. Једног јутра она га је из превелике љубави пољубила у кљун. ИдуКег дана... — Тетка је умрла? — Не, папагај.

Имате пи деце, господине директоре! — ДЧ, два дечака, они су отсечена моја глава. — Па, код младића то баш не смета.

ЛепоЈ су нашли младожењу, али он јој се не свиђа. — Нећу га, тата1 Плаче она. НеКу да се удам за њега1 Шта кажеш, љутну се отац на њу. А шта мислиш. да ли је неко питао Еву, хоће ли да се уда за Адама?

. .. * ОРТАЦИ — Овога лета сам у бањи изгубио десет килограма, хвали се Јовановић своме ортаку. — Продужите само тако, храбри га ортак, »можда Кета тако потпуно нестати.п ж — Ваш муж је јучв причао у кафани, да је код куКе његова реч закон. — Јесте, само закон који никада не ступа на снагу. ж СРЕЋНИЈИ — Кад останем целу но*> у кафани, сутрадан се осећам као премлаћен. А ви? — Не, ја сам удовац.

ТЕШНО ЈЕ РЕЋИ — Шта више вреди разум или новац? — То је тешко реки. Људи се могу убедити да имају разума само тако ако им се докаже да се њиме може заслужити новац.

— Јоване, Јоване! Зар ти не •агпедл да смо |а и Марица прекмнули.,.1 ЈЕДНО ТЕ ИСТО — Марко Је решио да отпочне потпуно нов живот; он је пре све га решио да више не узејмљује новац, век напротмв да штеди. Је ли успео да одржи реч? — Колико ја знам, само делимично; он сада узајмљује да би штедео. ж — Госпођице, јвдан господин жели с вама да говори. — Свакако то је мој рођак, господин ПетковиН, професор? — Не, овај не изгледа тако памет&н, јер је дошао да вас запроси. НАСЛЕДСТВО — Дошао сам због двадесет *иљада динара којих сте дужни господину Петровићу. Ако не пла тите мораКу да поднесем суду тужбу. — Јесте ли ви тај дуг откупили? — Нисам, али господин ПетровиК ]е постао мој таст, а Ви сте постали мој мираз. ж Члан кварта; — Узалуд проричвтв, признајто да ств ви украли овом господину мотоцикл! Крадљивац: — То нијв тачно! Уосталом, претрвситв ме!

Лепи. Ето уверила си се да јв сада важније имати здраве и добре ноге него лепо лице. Главно је да можеш трчати, зато не заборави Жарка педикира. Габи. Наравно да не можеш поцрнети кад спиш по цео дан у подруму. Питаш како да се ослободиш нимрестаног задиркивања Што у варош не смеш да дођеш. Не секирај се, ниси једина. Све је то ипак пролазно. Љубинки. Пре си се мучила одржавајуКи дијету да би ослабила, а сада тражиш савет како да се угојиш. Ништа простије. Више једи, ако имаш, и не плаши се, ако можеш, и за кратко еремв постиКи Кеш стару меру. Бојани. Како да ти кажем, нв воле данас људи твоје певање, |ер их потсећаш на сирене, али не оне из мора. Теби је потребно да ослабиш, али с обзиром да је код тебе дебелокоштво наследно, то ће мало теже ићи. Али добро ти и овако иде. Смиљи. Кајзер чарапе данас је гешко наКи. Ако баш желиш да их макар видиш, да не би заборавила како изгледа|у, отиди у Малу Моштаницу и потражи Станојку млекарицу. Она их носи свакодневно. Љмљани. Баш ми |е жао што си морала да бациш лак за нокте, јер кажеш да у селу то не трпе. Стварно је тешко живети без тих најосновнијих живочних потреба.

ка иал

•— Зар сам због тога с њим пешачила два сата!

ЗНА ОН ЛЕКАРА На |едном свечаном ручку седво је поред нашег познатог комедиографа Бранислава НушиКа, неки лекар који је на руци имао скупоцени постен. — Одакле вам тако диван прствн, господине докторе? упита Нушик свога суседа. — Од (едне даме коју сам лечио1 — Аха| Дакле насле^е Одговори НушиК смешеКи св.