Bodljikavo prase

Страна 2

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

1 септембра 1944

Нова улога маршала Тита

Рим, 2 септембра Тито, маршал и гснијални пријатељ Шубашића, бори се у еаставу Алексаидрових трупа. Према најновијој изјави Черчиповој, Тито се овим актом одрекао комунизма исто онако као што се прошле

године Стаљин одрекао Коминтерне. Изјава Савнце Косамшћа Лондон, 2 септембра Савица Косановић изјавио је:

— Надам се, да није далеко орсме кад ће бити ссе на свом месту. На ово, одговорио је Један измсђу слушалаца: — Хзала Богу, бар ке онда доћч поштенији људи...

— Зашто |е Адам загризао Јабуку! — Зато што није имао ножа.

— Шта |е то ритам! — Ритам, то је прво пице једнине садашњег времена од гпагола ритати.

Болест госпође Чанг-Нај-Шен Лондон, 2 септембра Госпођа Чанг Кај Шек, прсма последњим Рајтеровим вестима, разболела се. Она је добила >кивчани напад после изјаве гђе Рузвелт, да ће гђа Рузвелт диктирати после рата свгтску моду саојом љупкошћу и шармом. Изјаза румунског кралза Букурешт. 2 септембра Михајпо, румунски краљ глупо-

сти, поводом совЈетског надирања у земљу изЈавио је: — Браћа Руси се само шале. Кад дођу овамо они ће већ признати монархију и моју династију. У то сам сигуран. „Траже се живахни министри" СтокхолМг 2 септембра »Дејли Мејл« захтева у својим написима да се на управу дове-

ду »живахни министри«, пошто су ови досадашњи превише млитави и сенкл ».Ј. Помоћ Варшавским устаницима Берн, 2 септембра ' Пољски устаници, пошто их је Москва оставила на цеднлу, а Лондон преварио, Још једком су затражили помоћ од Лондона. Лондон им је обећао материјал према прорачуну, који Ђе се испсручити за 6 месеци.

Ако сте икада имали посла са штамларцима, а поготово када са њима стојите у непосредној вези, рецимо са техничким уредником, онда ћете ме разумети, да тај посао није баш тако једноставан. Рецимо, данас је дан када треба да стиже рукопис за слагање неког листа. Технички уредник муку мучи, јури од једног до другог сараднрка и мољака да овај да нешто за лист. Али где је год свратио, кога год је замолио сваки се изговорио да нема ништа, јер не може никако дз дође себи, пошто стално бежање ка пер&ферији одузима им Лоста времена а за сарадништво треба мирноћа и срећивање мисли, а уз то треба то све пренети и на папир. А у данашње време није баш 'лако имати све оно што би одговараЈо једном сарадннку за један шаљиви лист. Тако је то било раније, а богами, и даиас још тра.је тај исти начин мука и невоља техничких уредника. Среда. Прелом листа почиње. Технички уредник сав задовољан што ће испливати са слогом до краја последње стране. Али, наш технички се узврдао И нешто гпапуће у себи, као да иу је речна бујина однела сав ма тернјал који је бно наслаган на шифовима и спремљен за отисак. — Ето, фали слога, а рукопи(Са иема. Аа га нема, ни по јада, али нема ко ла га напише. Тако се ва.ша и гаота од стоЛа ло столз. тражећи пута и начина ла се извали из платке. Упадам ја унутра. т,ј. у ручну слагачнипу Гледам на шиф и видим да фали скоро једна оемина стране. I— Добро, дрркс ур?дниче, ја

бих хтео нешто да дам за општу ствар, ако немате ништа против — рекао сам техничком. — У реду. Само немојте дуго и надугачко. Гледајте да што пре добулемо готови. И тако ја седох и написах један мали интервју. Слог је био отиснут и прочитана коректура. После пола сата видео сам и готову страну, где у десном углу стоји мој први интервју. Ето, тако сам ја први пут зарадио хонорар, а и техничког уредника извукао сам из платке.

Добар прсго — Чимц се сада бавиш? — Продајем стари намештај. — Па како иде посао? — Одлично. Остао ми је само још кревет и умиваоник.

-т- Лекар мп је саветовао да живим скро&није... — Јеси ли га послушао? — Јесам. Нашао сам другог лекара који лечи јевтиније.„

— Ови су предмети преостапи од старе Грчке. _ — Ако је н>у бомбардовао)

— Зашто плачсш! — Цркао ми |е цае. — Па не мораш да плачеш. Ето, мени Је умрпа баба, па нисам плакао. -г- Да, апи твоЈа баба ниЈе знала да се преврће преко главе и да шени. — 1 : '——

— Гледај мог синчића! Тек му Је година дана, а всћ умв да каже »тата«) — А ти му верујеш) '

Пснхопатологија

Ограда, или боље рећи висок зид једне пуднице. Иза зида чују се разни гласови, неартикулисани, крештави, рески. Уопште, коЈекакви гЛасови... \ Странац, који туда пролази застајкује. Осећа, да се иза зида не■то догађа, нешто ужасно... Трагедија нека... Одједном, он спази неког човека који се са друге стране попео на висок зид и намерава да скочи у слободу. Одмах је странцу јасно! Налази се на опасном месту, |ер с друге стране је пудница са пудацима. Смртни страх га обузима; он Јасно види да лудак има заиста намеру да скочи доле... — Погинућеш, не скачи! — довикује странац. Ужасним, "поомуклим гпасом лудак почиње да се церека... Странцу се диже коса нв глави. Кожа му постаЈе као ситно стакпо. Странац увиђа да му нема спаса, ако посло скока пудак остане читав. Почиње нагло да бежи. А лудак скаче са зида и при том изгледа као нека огромна птичурина. Као мачка дочекује се на ноге и баш лудачки поЈури за странцем. Странац бега што га ноге носе. У близини никога, да га спасе. Он већ осећа иза севе засопљен дах пудака коме Је пена — бела и крвава — избила на уста.

Странац не може даље! Осећа умор, страховит умор. Сваки час ће пасти. И најзад, пада у прашину ничице и полумртав чека своју судбину,. Осећа додир пудакова прста на својим леђима... И чуЈе промукаа гпас: — Сад јуриш ти мене... Странац се окреће. Лудак је сећ утекао и пење се уза зид...

Признгње

— Знам, господине пр^фесо^ ре, да вам дугујем дубоку захвалност. Да није вас, мој син би био највећи глупак. Власник и издавач: •Просветна зајадница« а. д. Добрачина бр. 30/11. Штампа: ШтампариЈа »Луча«, Кр. Натвлије бр. 100. Тел.; 21-771-