Bogoslovlje

хришћанство y 4 засебна параграфа са гледишта његове суштине (§ 6. : Das Wesen des Christenthums), аутентичности или првобитности (§ 7.: Das echte Christenthum), апсолутности (§ 8.; Das Christenthum als die absolute Religion) и напослетку истинитости (§ 9. : Die Wahrheit des Christenthums). У другој мањој глава прве књиге (стр. 222. —296.) аутор се бави методолошкйм. питањима односно догматике. Он то чини овако. Спочетка он говор'и о неопходности снстематсог истраживаньа хришћанских догмата и приказује одношај догматике према другим паралелннм богословским наукама: етици, апологетици и ост,, а и према историји, одређујући уједно и задатак догматике (§. 10: Die enzyklopädische Stellung uud die Aufgabe der christlichen Dogmatik). Затим говори о изворима догматике, за које признаје Откривење у опште и посепце Св. Писмо (§. 11; Die Quellen der Dogmatik, Offenbarung und Schrift). Даље аутор износи своју научну теорију проучавања догматичких хришћанских истина, са којом (теоријом) ћемо ce касније и ми поближе познати (§. 12: Die Erkenntnistheorie). Напослетку аутор одређује принцип догматског хришћанског учења, на основу чега поставља нарочиту деобу целе догматске богословске системе, па и сйми метод догматских доказа (§ 13; Das Prinzip und Einteilung des Systems der Dogmatik und der dogmatische Beweis). За основни догматски принцип аутор признаје идеју царства Божјег које спасава (Begriff der erlösenden Gottesherrschaft), или идеју царства Божијег ради спасења човечанства (die Herrschaft Gottes zur Erlösung der Menschheit). Као главни факторн у овом принципу, по речима аутора, јављају се Бог, човек, противљење човеково Богу (грех, зло), Богочовек и човечанство Бога. Ови момента могу се свести у две трупе, које су међусобно везане. Проучавање прва два фактора (Бога и човека) сачињава предмет опште догматике, поглавито њен религиозно-филозофски, богословско-антрополошки део; a последња три момента су (противљење човеково Богу, Богочовек и човечанство Бога) специјални објект хришћанске догматике, понајвише њен сотериолошки део. Друга књнга (стр. 297,—580.) првог тома рада професора Зеберга садржи у себи општи део хришћанске догматике (теологију и антропологију). Он се састоји из два одељка. У првом, већем, (стр. 297—448.) излаже се наука о Богу као Субјекгу царства Божјег које спасава, посепце о Богу као

„Богословље“