Bogoslovlje

„ваъа нам већма пазити на речи које слушано, да како не отпаднемо“. 1 ) Нас ни мало не треба да „узнемирује реч Госпадња упућена ученицима“, коју г. Мерешковски цитира (не сасвим тачно). Ако тачно прочитано речи Спаситељеве и праЧзилно их схватимо, онда ћемо се потпуно увернти у то да оне говоре о Спаситељевон јављању људина пунога и савршенога откровења. Ево шта у самој ствари Спаситељ говори Својнм ученицима у време опроштајне беседе с њнма: „Све вам казах што чух од Оца својега“. 2 ) Јасно je да je Спаситељ открио људима сву вољу Божју о ономе делу, ради кога je Он сишао на земљу. Он то није учинио само од Себе, но како je чуо, ! ) примио од Оца Свога, у потпуној сагласности и јединству са Богом Оцем. 4 ) Наравне, остаје Му да нм о томе још много открије. Но ако им Он још ннје све открио, то није зато што то није могао или није хтео учинити, већ зато што они још нису могли примити све откровење. 5 ) Своје обећање да ће „још много казати* 1 Спаситељ je испунио, по сведоџбн писца Дела Апостолских, „по страдању Своме, многим и нстинитнм знацима, и јавља им се четрдесет дана и говори о царству Божјем“. 6 ). Обећање Спаситеља да ће вечно пребивати у Цркви, макаке га ми „животно и религиозно схваталн", не треба разуме™ у смислу као да je Он обећао да јој саопштава нова откровења. Савршено су јасне и одређене речи које je Христос Спаситељ рекао апостолима када им се последњи пут јавио: „Даде Ми се свака власт на небу и на земљи. Идите дакле и научите све народе крстећи их у име Оца и.Сина н Светога Духа, учећи их да све држе што сам вам заповедно; и ево Ja сам с вама у све дане до евршетка века“.-) Спаситељ заповеда апостолима да јављају свима народима све што им je открио. А Он ће Својим вечним пребивањем у Цркви олакшавати, снажнти, уразумљавати и просвећивати њнх и продужитеље њнховог посла у томе служењу, као што je то у ствари и било

Ч ibid. 11, 1.

2 ) Јован, XV, 15.

3 ) Упор. ibid. V, 39.

4 ) Видн еп. Михаила (Лузина), Евангел!е on, Јоанна на славенск. и ,русск. наръч!и с преднсловјемл, и обясннтельынмы прны Ьчан|'ями, К!евъ, 1902 ■г, стр. 326—327.

5) Job. XVI, 12.

6 ) Дел Ап. 1, 3.

Ч Мат. XXVIII, 18—20,

312

„Богословље“