Bogoslovlje
хришћанским круговима, али прилази проблему са савршено друге стране. Она се заснива не на Откровењу, већ на људском, црквеном односу према Откровењу. Божанско Откровење, по мишљењу еволуциониста те врсте, садржи потпуну ризницу истине. Оно je дано људима да се користе выше у циљу свога усавршавања и спасења. Људи су у лицу хришћанске Цркве усвајали, испитивали, искоришћавали и схватили неке стране хришћанског учења. Но зато су остале друге стране Божанског Откровења које хришћани још нису довољно усвојили, испитали искористили и схватили. Ту су још могућа нова испитивања, открића и дефиниције чак и сасвим нових догмата. Ево како ту теорију догматичког еволуционизма представља један од руских нео-хришћана В. А. Тернавцев: „Завет са Богом заснива ce на трима основним, врховним и последњим истинама: на тајни о Богу, тајни о Христу и тајни о човеку. Раскривање прве две тајне били су подвизи васељенских Сабора. Трећа тајна je остала за нас и до данас тајном и наступа час када она треба да се открије“ 1 ). Из тих речи г. Тернавцева се види да се антропологија у односу према догматици јавља као баш она облает хришћанског учења, у којој неохришћани његовог типа сматрају ново откривање за могуће путем открића нових догмата умом људским. У осталом, неопходно je напоменути да та друга нео-хришћанска еволуционистичка теорија није још потпуно јасно изложена. Изгледа да она није сасвом јасна ни самим њеним присталицама. 2 ) Тако, неки од њих под новим откровењем разумеју такво удубљење људског ума и сазнаньа у суттину Божанског Откровења, које би могло довести верујуће или до исправке ранијих догмата, или до догматизираньа постојећих богословских мишљења, или чак до откривања и дефинисања нових догмата. Нпр. онај исти г. Н. Лоски, који признаје да још није време и да je опасно догматизирати нову истину о Божанствености женскога начела, одмах заједно с тим допушта могућност
!) Види наведене Записки петербургск. религшзио-фнлософск. собрашй стр. 494.
2 ) Тако je епископ Инокентије, присуствујући, састанку и саслушавшп говор г. Тернавцева, приметно: .Реферат je врло магловит. Ja мислим да га многи нису схатили". Види ibid. стр. 495.
319
Догматика и Наука