Bogoslovlje

према поједином човеку, већ и у односу према целој Цркви. Земаљска Црква се не састоји из савршених људи, већ из људи који само теже на савршенству. Као идеал тога савршенства у области достизања откривене вере служи њено потпуно знање. „Сад“ по речима св. ап. Павла, „видимо као кроз мутно стакло, у загонетки, а онда Немо лицем к лицу, сад познајем нетто, а онда ћу познати као што сам познат“ ’) У том процесу Црквене тежње ка потпуном знању, које ће бити удео живота који отпочне после стварног новог јављања Исуса Христа у слави,- треба, наравне, замишљати закономерност. А зато je неспходно претпоставити могуНноет делимичног остварења даног идеала још у овом животу, т. ј. другим речима, могућност догматског развића. 2 ) Историјски ток тога развића се у знатном степену условлена сарадњом божанског и човечанског принципа. Спаситељ и Дух свети невидљиво увек пребивају и дејствују у Цркви. Они пружају људима благодат и помоћ за познање откривене вере. Али за успешно дејство Божанске благодати неопходно je и слободно свесно учешће људи напрегнуто устремљење свих ньегових сила ка постижегьу откривене вере. Бивају баш такви моменти у историји човечанства, хришћанства. Њих прате особите пројаве религиозног тваралаштва у хришћанству. То je било, нпр., у периоду васељенских сабора. Баш тада су све силе хришНанства биле обраћане ка догматским истинама. Њима су се интересовали не само поглавари цркава, но и мирјани. По сведочанству св. Григорија Богослова, у његово време се могло видети ванредни полет религиозног сазнања, интереса и тваралаштва. Сада га je чак и тешко представити себи. Тада, нпр., људи који су ишли на трг да купе за неколико обола хлеба, нису водили разговор о текућим догађајима злободневног живота, већ су се ватрено препирали око питања: „јели Син рођен, или створен“? Тада се цео свет интересовао тим питањем. Све умне силе људске су напрезане у његовом разјашњавању и решавању. Ето зашто се догматским одредбама васељенских сабора придавао тако искључиви ауторитет, неоспоримо обавезног значаја за потања времена. Њих су високо це-

1) I Кор. XIII, 12.

2) Види мишљсњс проф. петроградске Дух. Акад., А. И. Брнљантова у наведеним ,3ап. петерб. рел. филос. собранШ. стр. 448.

323

Догматика и Наука