Bogoslovlje

мана радикалним идејама швајцарског протестантизма. Овпх неколико карактеристпка најопштијих духовних особпна Маријиних нзгнаника довољне су да претскажу оно велико учешће и оне праве линпје којпма су се они кретали у велико] п знаменитој борби, која je неминовно пратила »даље извођење реформе« кроз делу владавину Јелпсавете и Јакова I. Како до намераване конференције у Женеви није дошло, то су се изгнаници вратпли у отаџбину са свима одликама п разлпкама, које су међу њима постојале у изгнанству. Промену на енглеском престолу схватили су као оправдање њпховпх највећпх и најдражпх нада, зато су свој повратак у отаџбпну иропратили патетичним моментима 1 п великом радошћу. 2 Све су ово будним оком мотрили и добро знали протившщи нзгнаника и умереннјпх реформиста у ошпте у самој Енглеској па су предвпђали тешку борбу са овим опаснпм елементима, назвавши све изгнанике вуковима, a њихове књиге и посланице бласфемијом и јересима. 3 Пре приступања ма кавим верским и црквеним променама, па чак и за неко време после тога, Јелпсавета се опрезно уздржавала од сваке пренагљене акције. 4 Међутим je мар.ъиво

1 Изгнанпк Џои Фокс je пре поласка послао у Енглеску једну расправу у којој се Германпја обраћа својој сестра Англијп, честитајућп јој срећну промену на престолу п завршетак црквених невоља. »Ja сам заплатила твоје л.уде, којп су мена добегли«, вела Германпја. »Отворила сам им своје домове а цркве. Нисам ах могла украспта богаствама а сјајем која су амала на дому : ала сам ах по својој сиротањп помогла. Сада йена би дао Бог да се из ропства враћају већој раскоши п слободи«. Strype, Аηηа 1 s, ch. VII.

2 »Пошто смо нули радосне вести о Божјој благодати и милости у набору краљице Јелисавете, подпгосмо гласове своје нашем небесном Оцу, који нас je једана хранио у нашем азганству, ала je чуо молитве, паше а сажалио се земљи нашој. Ово давно доброчанство je толако сапладало наше умове, до би могла знати на ко ja начни да то достојно примамо, како најбоље да послужамо слава Божјој у звању шарења Јеванђеља«. Ibid. р. 103.

3 Епископ Хуајт ах je тако оцртао у надгробној речи при погребу краљице Марије : »За сада вас опомшьем, да ву ц и долазе из Жен е в е а других места Германаје, а да су унапред испослала своје иьаге, пуне кужнах учења, бласфемије и јереси да би заразили народ«. Strype, Ecoles. Memorials, № 81 и Т. Dodd, vol. 11. арр. 32.

4 Џоа Џуел je одмах по доласку у Енглеску пасао Петру Мартару у Царах (20 марта 1559) : »М а да je а а к л о њ е а а наш о ј с т в а р а, Крал> и ц а .се ил а к бо ј а да допусти м а как в а нова-

Богословље