Bogoslovlje

јим казнама и глобоы у корпст спротиње. О извршењу ове одредбе старају се епископи »како најбоље умеју ιι знају«, a y прпмењивању овог закона морају им суди je помоћи у истразп. У погледу црквених украса и свештеничкпх одјејања при богослужењу задржани су прописи лрве Едвардове Књиге Општих Молитава, »док ce краљичином влашћу друкче не нареди. Краљица je за себе овны законом задржала право да, по савету повереника или митрополита. 1 проппше »друге обреде«. Ова два закона су нашила на, донекле претерани. отпор прелата-роыаниста ; први зато што je потпуно иск.ъучпвао Папу из власти у Англпканској Цркви, а други зато што je укинуо латински језик у богослужењу. 2 Архиепископ Хит (Heath) je у своме говору у Горњем Дому доказивао да ни парламенат нема право да даје, нити кралища способност да прима врховну духовну власт над Англиканском Црквом. 3 Одобрио je одрпцање покорности Папп Павлу IV (t 18. авг. 1559) »који се према нама, од како je ступпо на Петрову столицу, показивао као врло сурово строг отац«, алп je тврдио да напуштање римске столице немииовно знћчи одрицање »свих васељенеких сабора, свега канонског и црквеног законодавства Цркве Христове, мишљења свих других владалаца и ј единства Цркве«. Предсказивао je дављење у водама шизме, сектп и поцепаности. Црквени законп се не могу одржатп пошто »они потпуно зависе од ауторитета Апостолске Столице, и без н>е не могу бити обавезни за васељенску Цркву«. Његово тврђење да се ни протестантски ни католички владари нису слагали са »овим на-

1 »Ове проспективне клаузуле су биле прве напомене о оно] врстп посла коју lie omi поверешщи радити у будућностп. Помињање Митрополита на другоне месту могло би се нагласптп, али он je бар био ту«. Dixon, ор. cit. vol. Е. р. 64.

2 Ibid. р. 65.

3 »Имате ли пласт да кажете Краљици : Tibi dabo cia ves '! Имате ли власт да јој наредите : Pasee, pasce, pasce? Имате ли власт да jo] одлуком парламента заповедите : -С оnïi г m a tи о > fга très? Можете ли je овластити да одлучп од Цркве и да одређује духовну казну ?« Strype, арр. 6. Уосталом, половина говора Хитовог je била сасвим непотребна, jep се Јелисавета и сама одрекла титуле »The Suprême Head«. Внди Dixon, ор. cit. V, pp. 66, 67.

Богословље