Bogoslovlje

татима, до којпх ее долази у међусобној борби људских нагона. 1 Први ступањ, који ћемо означити као »рано детињство«, чине прве две или три године живота. Он се снажно карактерпше анималношћу. Дете прикушьа снагу и расте. Сву своју енергију оно трошн у почетку само на покрете. Али што се даље пде, дечја активност постаје компликованија. Унутрашњи свет долази све јаче до пзражаја и дете почиње унеколико и свесно да тражп задовољавање својих потреба. Немачки психолог В. Штерн мисли, да ту постоји чак и општи закон, који би се могао формулисати као прелаз »од периферије ка централностхг«, 2 од опажања ка представама и ка вољним покретима. Међутим, ако бп тај закон баш и постојао, ту се ипак не би могло говорити ни о каквој вишој духовности, нити пак о каквом ставу ирема свету и животу. Дете у тим годинама не зна ихч за добро, ни за зло ; ни за правилно, ни за неправилно. Његов живот je без сопствене контроле и као такав предат нагоности без ограниченна. Осим тога, за ово прво доба индивиду ално г развитка, могло би се рећп и одређеније, да je искључиво у власти Ја-нагона или егоизма. Али то није тако. Ако се дубље загледа у однос деце ирема родитељима и другим људима, видеће се, да се ни ово рано детшьство не може окарактерисэти као чист егоистички ступањ. Оно je ире ступай, неодлучнога, егоистички или еротички једва диференцираног, општег животное нагона. Стварно одређенији ступањ у индивидуалном развитку иочиње тек са треком годином и траје од прилике до шесте или седме године. То je ступай, узбуђења и првог полног диференцирања код деце. Зато ћемо ми тај ступањ иазвати првим или инфантилним, дакле, дечјим пубертетом. 3 У доба ранога детигьетва мугико и женско дете једва да се могу разликовати. Она су једнака како по спољашњим знацима, тако и

1 У овој подели иридржаваћемо се у главкоме, али не и у свему, поделе свога професора Р. Häberlin-a (Види његова дела: Wege und Irrwege der Erziehung. S. 189 f. и Der Charakter. S. 315 —341.

2 W. Stern, Psychologie der frühen Kindheit (Leipzig 1914). S. 27.

3 Назив »дечји« или »инфантилни пубертет« за ово доба развптка први je употребио Р, Häberlin, (Упор. Wege und Irrwege der Erziehung. S. 190.

23

Ступњевп индпвпдуалног развитка и васпитање