Bogoslovlje

Ради тога црквена пастирска служба није могла да превпдп матерпјалне људске невоље, већ их уноси у свој делокруг, ма да, истина, не као главну делатност. Добротворну своју улбгу заснива Црква пре свега на хришћанском схватању мплосрђа (Мат. 5,7; I Job. 3,17-18; Јак. 2,15-16 и др.). Ако се заповест о милосрђу упућује свима, онда то пре свега важн за црквене пастире. Љубав и сажаљење према льудима морале су да буду пројављене пре свега у црквеној пастирској служби. Субјективно искупљење, које ce остварује кроз цркву, имало je да буде не само у ослобођењу од греха, већ и у устрањавању тог ажбиса који одваја људе једне од других, у стварању једне нове заједнице (I Петр. 1,22). Но, на другом месту, добротворна улога Цркве има своје пастирско практично оправдање : доброчинством, старањем о материјалној страни своје пастве, Црква индиректно помаже свој духовни рад, у колико материјалне ствари дубоко задиру у религиозни ы морални живот. (Јер ма како да се сиромаштво хвали и сматра као добро средство и за телесно и за морално здравље, ипак не може се рећи да у њему нема опасности и за негативне резултате [морални над, очајање]).

Овај унутрашњи апостолат милосрђа Црква негује од самог почетна. Понекад се историја милосрђа сматра чак историјом цркве. 1 Не чекајући на туђу помоћ Она je, као носилац божанског милосрђа, узела била бригу о сиротињи у своје руке још од времена апостола. Ствара се једна специјална, ђаконска, служба посвећена сиромасима и болесницима (Дела Ап. 6,1-6 ; Римљ. 12,7) и, што je главно, помагање сиротиње се организује. Води ce тачна евиденција о свој сиротин. и у парохији, и расходи се чине из опште црквене касе која има пре свега ту намену. Народ сам зна своју дужност и сам доноси своје прилоге, али у случају потребе врши се и скупљање помоћи на богослужењу (I Кор. 16,1-3). Било je дакле примљено да црквене старейшие, преко својих ђакона, воде старање о сиротињи, болесницима и намерницима. Доциије се ту убрајају и заробљеиици и сви они које случајно заде с и неочекиваио каква несрећа. У случајевима опште народне беде, глади, куге, опустошења земље непријатељем или одвођења у ропство, црквене старешиие употребљују сав црквеии

1 С. Krieg, Die Wiss. der Spez. Seelenführung. Freib. im Breis. 1919. 496.

Добротворна улога цркве