Bogoslovlje

свјопх народних уметника освеже духом хришћанства, изражешш речима њихове мајке. Међутим западни Словенп одмах после смрти Ћирила и Методпја лишили су ce могућностп. да свој природнп мистицизам споје са хрпшћанскпм мистицизмом и да ce прожпмају духом вечних идеала помоћу разумльивог црквеног језпка. Тиме ce објашњава и сиромаштво њихове народне поезије и одсуство код њих оних спмволичних «лика народних уметника, у којпма на особптн начин народни песнпцп наше расе говоре о уређењу друштвеног живота у духу друштвене правде.

Свештени језик туђе расе не само није будпо код н>их душевну енергију, него je изазивао смех и притупљавао њпхове песничке стваралачке способности, иако нпсу преставали, да певају мање лирске песме. 1

Дитмар Мерзербугскп причао je, како су Лужпчкп Србп. кад их je његов претходник на епископској катедри. Босо, приморавао, да певају »Kyrie eleison«, певали : »W kriji wôlsa (= y џбуну je јова), додајући ca смехом; »тако je говорио Босо.« 2 Чеси су ове речи прерадили у »kerlessu«, »krlešu« и т. д. Њпхов превод на чески језик »Hospodyne pomiluj ny« спомшье се први пут године 1249. »Krleš« и »Hospodyne pomiluj ny«. као и пољско »Bogorodzica« били су ратнпм покличем.

Један немачки хронограф прича, да у битцп 1278 г. »Die Beheim (Böhem) riefen so: »Gospodine pomiloi do» 3 Слична сведочанства налазе се и у руском летопису : »Видквь же Данплъ Лахы кркпко идуща на Василка, Кермешъ поюща« 4 . .. »И тако възваша вси полци радующеса Кпрелейсонъ». 5

У вези са таквим песмама забрањивали су се народни обичаји ; на пр. обичај топљења Морене, која je оличавала смрт. 6

1 Andrea. Wendische Wanderstudien. Stuttgart. 1874. г. S. "3. 2 Monum. Gernl. Script., 111, 755.

3 Pez. Script. - Austriae, 111, col, 149.

4 Вид. у П. О. Морозова, Историческая свидетельства о славянской народной поэзш. Памятники древней письменности. Москва 1878 —9 ■стр. 36.

6 ibid.

е Hofer. Concilia Pragensia, 11, № 5.

Богословље